Pre 7 godina, 9. oktobra 2006, Severna Koreja je objavila da je uspešno izvršila prvi nuklearni test. Od tada je Narodna Republika izvršila još dve slične eksplozije, iako je prva izazvala predratovsku krizu na Korejskom poluostrvu. Obrati pažnju na 6 fakata o prvom nuklearnom testu Koreje.

  1. Prema informacijama južnokorejske agencije „Jonhap“, testiranje je obavljeno 9. oktobra 2006. godine u 10:36 po lokalnom vremenu, na nuklearnom poligonu Pungeri, koji se nalazi nedaleko od grada Kildžu u provinciji Hamgjon–Pukto (severoistok zemlje). Prema tim podacima, podzemna eksplozija je registrovana na oko 130 km od granice sa Ruskom federacijom.
  2. Istog dana, Centralna telegrafska agencija Koreje je saopštila da je ispitivanje proteklo uspešno, da je bilo bezopasno, i da je to postao istorijski događaj koji je usrećio vojsku i narod Severne Koreje. U saopštenju je takođe naglašeno da bi sprovedena proba trebalo da dâ snažan doprinos miru i stabilnosti na Korejskom poluostrvu.


Kim-Dzong-Un
Korejski predsednik Kim Džong–un na poligonu prilikom nuklearne probe. Iako je najmlađi lider na svetu, vrhovni je komandant
četvrte najveće stajaće vojske na svetu.

  1. KOREJA
    41°17′24″ severne širine i 129°05′24″istočne dužine
    U tački s koordinatama 41°17′24″ severne širine i 129°05′24″istočne dužine registrovan je podzemni potres magnitude 4,2. Registrovani su zemljotresi u Južnoj Koreji, Japanu, Americi, Australiji i Rusiji. Prema izveštajima korejskih vlasti i monitoringu odgovarajućih službi okolnih zemalja, nije bio registrovan nikakav porast zračenja.
  2. Sledećeg dana se u sredstvima informisanja Rusije pojavila informacija da je Pjongjang obavestio Moskvu o planiranom vremenu detonacije dva sata pre eksplozije. Ministar odbrane Ruske Federacije Sergej Ivanov obavestio je predsednika Putina da je snaga podzemne eksplozije bila jednaka od 5 do 15 kilotona.
  3. Kina, kojoj je javljeno za test samo 20 minuta pre eksplozije, hitno je obavestila o tome preostale partnere šestočlane grupe za pregovore – SAD, Japan i Južnu Koreju. Sve vodeće sile sveta, uključujući i Rusiju i prvi put i Kinu, a takođe i kompletno rukovodstvo NATO–a i Evrosaveza, osudili su izvršenu nuklearnu probu Koreje. Konkurentska Južna Koreja smesta je obustavila redovnu humanitarnu pomoć svom severnom susedu a svojim oružanim snagama naredila povišenu borbenu gotovost.
  4. Prema ocenama nezavisnih promatrača, snaga podzemne probe u Narodnoj Republici Koreji je iznosila oko 0,5 kilotona. Taj podatak je naveo neke stručnjake da čak posumnjaju da se radilo o nuklearnoj eksploziji. Neki od njih su išli dotle da su govorili da je Severna Koreja tada umesto primitivne plutonijumske naprave detonirala nekoliko stotina tona klasičnog trotila.

Posle tog događaja, Severna koreja je izvršila još dve probne eksplozije (2006. i 2013), opasno se igrajući sa živcima američkog Stejt Departmenta. Poslednja proba je bila ove godine (pisao sam o tome!), kada je detonacija izvršena na visini od 1 km iznad tla. Procena međunarodnih eksperata je da je snaga eksplozije bila između 6 i 40 kilotona. Uskoro je najavljena i četvrta proba.

Ubrzo posle drugog nuklearnog testa, svet je bio zatečen informacijom da je Severna Koreja pokušala da za rođendan svog bivšeg lidera Kim Il–sunga lansira veštački satelit Kwangmyŏngsŏng-3. Lansiranje nije uspelo, a čitav svet ga je doživeo kao testiranje dalekometnog projektila uperenog protiv Južne Koreje i Japana.

Konačno, pročle godine Severna Koreja je objavila da poseduje rakete koje mogu da gašđaju i teritoriju SAD. U decembru su uspešno lansirali domaću raketu i satelit Kwangmyŏngsŏng-3 № 2 u kosmos. Odmah su usledile rezolucije i sankcije zemlji.

Samo da pomenem da je S. Koreja značajan proizvođač raketa više tipova i jačina. Sve se zasnivaju uglavnom na staroj sovjetskoj tehnologiji, te je jednostepeni Hvason 5” vrlo sličan sovjetskoj R-17 (mi ih znamo kao R-300, tj 8K14, tj. “Skad”), a Musudan sovjetskoj balističkoj R-27. Da stvar bude gora, svoje rakete i tehnologiju izvoze osvedočenim neprijateljima Amerike, kao što je Iran. Tako su nastale njihove dalekometne balističke rakete “Šahab-5” i “Šahab-6” koje mogu da ponesu i satelite u kosmos.

Pre 7 godina, 9. oktobra 2006, Severna Koreja je objavila da je uspešno izvršila prvi nuklearni test. Od tada je Narodna Republika izvršila još dve slične eksplozije, iako je prva izazvala predratovsku krizu na Korejskom poluostrvu. Obrati pažnju na 6 fakata o prvom nuklearnom testu Koreje.

1.        Prema informacijama južnokorejske agencije „Jonhap“, testiranje je obavljeno 9. oktobra 2006. godine u 10:36 po lokalnom vremenu, na nuklearnom poligonu Pungeri, koji se nalazi nedaleko od grada Kildžu u provinciji Hamgjon–Pukto (severoistok zemlje). Prema tim podacima, podzemna eksplozija je registrovana na oko 130 km od granice sa Ruskom federacijom.

2.        Istog dana, Centralna telegrafska agencija Koreje je saopštila da je ispitivanje proteklo uspešno, da je bilo bezopasno, i da je to postao istorijski događaj koji je usrećio vojsku i narod Severne Koreje. U saopštenju je takođe naglašeno da bi sprovedena proba trebalo da dâ snažan doprinos miru i stabilnosti na Korejskom poluostrvu.

Description: Untitled-1.jpg

Korejski predsednik Kim Džong–un na poligonu prilikom nuklearne probe. Iako je najmlađi lider na svetu, vrhovni je komandant četvrte najveće stajaće vojske na svetu.

 

3.        U tački s koordinatama 41°17′24″ severne širine i 129°05′24″istočne dužine registrovan je podzemni potres magnitude 4,2. Registrovani su zemljotresi u Južnoj Koreji, Japanu, Americi, Australiji i Rusiji. Prema izveštajima korejskih vlasti i monitoringu odgovarajućih službi okolnih zemalja, nije bio registrovan nikakav porast zračenja.

4.        Sledećeg dana se u sredstvima informisanja Rusije pojavila informacija da je Pjongjang obavestio Moskvu o planiranom vremenu detonacije dva sata pre eksplozije. Ministar odbrane Ruske Federacije Sergej Ivanov obavestio je predsednika Putina da je snaga podzemne eksplozije bila jednaka od 5 do 15 kilotona.

5.        Kina, kojoj je javljeno za test samo 20 minuta pre eksplozije, hitno je obavestila o tome preostale partnere šestočlane grupe za pregovore – SAD, Japan i Južnu Koreju. Sve vodeće sile sveta, uključujući i Rusiju i prvi put i Kinu, a takođe i kompletno rukovodstvo NATO–a i Evrosaveza, osudili su izvršenu nuklearnu probu Koreje. Konkurentska Južna Koreja smesta je obustavila redovnu humanitarnu pomoć svom severnom susedu a svojim oružanim snagama naredila povišenu borbenu gotovost.

6.        Prema ocenama nezavisnih promatrača, snaga podzemne probe u Narodnoj Republici Koreji je iznosila oko 0,5 kilotona. Taj podatak je naveo neke stručnjake da čak posumnjaju da se radilo o nuklearnoj eksploziji. Neki od njih su išli dotle da su govorili da je Severna Koreja tada umesto primitivne plutonijumske naprave detonirala nekoliko stotina tona klasičnog trotila.

Posle tog događaja, Severna koreja je izvršila još dve probne eksplozije (2006. i 2013), opasno se igrajući sa živcima američkog Stejt Departmenta. Poslednja proba je bila ove godine (pisao sam o tome!), kada je detonacija izvršena na visini od 1 km iznad tla. Procena međunarodnih eksperata je da je snaga eksplozije bila između 6 i 40 kilotona. Uskoro je najavljena i četvrta proba.

Ubrzo posle drugog nuklearnog testa, svet je bio zatečen informacijom da je Severna Koreja pokušala da za rođendan svog bivšeg lidera Kim Il–sunga lansira veštački satelit Kwangmyŏngsŏng-3. Lansiranje nije uspelo, a čitav svet ga je doživeo kao testiranje dalekometnog projektila uperenog protiv Južne Koreje i Japana.

Konačno, pročle godine Severna Koreja je objavila da poseduje rakete koje mogu da gašđaju i teritoriju SAD. U decembru su uspešno lansirali domaću raketu i satelit Kwangmyŏngsŏng-3 2 u kosmos. Odmah su usledile rezolucije i sankcije zemlji.

Samo da pomenem da je S. Koreja značajan proizvođač raketa više tipova i jačina. Sve se zasnivaju uglavnom na staroj sovjetskoj tehnologiji, te je jednostepeni Hvason 5” vrlo sličan sovjetskoj R-17 (mi ih znamo kao R-300, tj 8K14, tj. “Skad”), a Musudan sovjetskoj balističkoj R-27. Da stvar bude gora, svoje rakete i tehnologiju izvoze osvedočenim neprijateljima Amerike, kao što je Iran. Tako su nastale njihove dalekometne balističke rakete “Šahab-5” i “Šahab-6” koje mogu da ponesu i satelite u kosmos.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar