Svetlost je važna u našem svakodnevnom životu i imperativ je u multisektoralnim naučnim disciplinama u 21. veku i u svim vekovima koji dolaze. Ona prenosi energiju i omogućava komunikaciju i glavna je u kulturnom, ekonomskom i političkom povezivanju sveta, kao i u njegovom postojanju i održanju.

mds10

Ujedinjene nacije su 2015. godinu proglasile Međunarodnom godinom svetlosti sa ciljem podizanja svesti o optičkim tehnologijama i njihovoj bazičnoj ulozi u održivom razvoju i obezbeđenju energije. Zbog potrebe stalnog isticanja značaja svetlosti za savremenu civilizaciju i njenu budućnost Generalna konferencija UNESCA  je 2017. donela odluku da 16. maj bude Međunarodni Dan svetlosti koji se prvi put obeležio 2018. godine.
Određenim programom MDS promoviše javno i političko razumevanje centralne uloge svetlosti u savremenom svetu. Ovo je prilika da međunarodni akteri, kreatori politike postanu svesni mogućnosti rešavanja problema pomoću svetlosnih tehnologija, održivog ekonomskog razvoja i da se podigne globalna svest o tome. 
Ovo je prilika da se govori i o svetlosnom zagađenju. Ponekad je važno prisustvo svetlosti a ponekad i njeno odsustvo. Svetlosno zagađenje pozadinskog neba onemogućava milijardama ljudi da noću vide Mlečni put a ima i negativnog efekta na populacije različitih životinjskih vrsta i eko sisteme.
Svetlost snažno i očaravajuće omogućava uvođenje mladih u naučna istraživanja pa je priča o svetlosti atraktivan način da se deca svih uzrasta uvedu u nauku o svetlosti.

35069887 10216337251088343 7140226582337028096 n1

 

U cilju afirmisanja uloge svetlosti u nauci, kulturi i naučnim disciplinama, Zrenjaninska grupa NPN i AD Milutin Milanković iz Zrenjanina su u Gradskoj narodnoj biblioteci Žarko Zrenjanin, u petak, 8. juna 2018. obeležili Međunarodni Dan svetlosti, Zrenjanin 2018.

Izložbom fotografija Matije Uglješina pod nazivom Put kroz opasnost, lepotu i beskonačnost svetlosti- Munje, gromovi i Mlečni put predstavljena je povezanost atmosferskog elektriciteta, svetlosti i energije, kao i moć fotografije u otkrivanju i prikazivanju  onog što ljudsko oko ne može da vidi, detektuje. Ovaj mlad čovek, lovac na oluje, kada je nebo vedro i mirno okreće svoju kameru prema nebesima i njene čipove hrani fotonima koji dolaze sa Mlečnog puta.

14543703 10210633219411116 5182736546254184824 o

U triptih predavanju ispričana je priča o prirodi svetlosti, o tome kako se ona prostire, šta joj se dešava kada padne na list biljke, vodu, vazduh, zemlju, kako živa bića detektuju svetlost i kako komuniciraju sa svojom sredinom pomoću svetlosti i šta im sve pomaže u tome, šta se dešava sa njenom energijom koja se uskladišti u telima i kako je čovek i druga živa bića koriste.

35193485 10155976028079965 6497621220551294976 n

Nemanja Micić, profesor fizike predstavio je foton – česticu svetlosti. Čudesne čestice, paketi ili kvanti energije bez mase koje nastaju u svetlosnim izvorima,  grade elektromagnetna polja i kreću se najvećom mogućom brzinom od 300 000km/s, sveprisutne su i prožimaju čitav prostor Svemira. Nastale na mestima koja su energetska žarišta i najintenzivniji događaji u Svemiru, prenosioci su toliko potrebne energije. U svojoj raznolikosti prenosioci su i različitih informacija. Čovečanstvo je u poslednjih 100 godina o njima saznalo više nego u celokupnoj svojoj istoriji. Fotoni su nam sada kao slova neke knjige koji nam pričaju priču o onome što se dešavalo širom prostora i vremena ovoga našeg Svemira.

Bojana Molnar, profesor biologije predstavila je oko kao detektor svetlosti, organ koji skuplja fotone, transformiše ih u energiju i šalje u centralni nervni sistem gde se manifestuje vizuelna slika prirodnih pojava, fizičkih tela i pejzaža u našoj okolini. Vizuelni doživljaj ili senzacija su posledica interakcije fotona i atoma ćelija receptora. Bez te interakcije nema slike. Centralni nervni sistem najviše informacija iz bliže ili dalje okoline dobija pomoću ovog prirodnog detektora svetlosti.

Aleksandra Janješ, diplomirani astronom je govorila o našim pomagalima, detektorima svetlosti u astrofizici koji nam omogućuju da hvatamo sve vrste fotona koje generiše naš Svemir u bilo kom svom kutku, čak i one sa početka vremena. Ono što ne može naše oko da detektuje može veštački instrument. To su različiti teleskopi, od radio teleskopa, infracrvenih, optičkih, ultraljubičastih, do rendgenskih i teleskopa koji hvataju energetski najintenzivnije gama fotone, zatim spektrografi i drugi instrumenti. Astrofizika danas analizirajući fotone celog elektromagnetnog spektra može da pronikne u skoro sva dešavanja širom Svemira.

Svaki astronom pomoću svetlosti putuje kroz svemir ali samo u prošlost. Svi mi vidimo stvari kakve su bile kada je emitovana svetlost, ne kao što su sada. Najdalje što možemo videti bez teleskopa je galaksija Andromeda, koja je udaljena oko 2,5 miliona svetlosnih godina. Vidimo je kakva je bila pre 2,5 miliona godina, a kako izgleda danas to ne znamo.
To je ograničavajuća funkcija svetlosti. Ali mi imamo logiku i matematiku i naš um može da dođe do saznanja na osnovu onoga što nam svetlost, donoseći nam informacije kao premise ponudi.

18953530m

21640749m

30425233 10216002984531888 8859336711984787608 o

33624360 10216213239068120 472226113687388160 o

34708195 10216312436307989 6371137689269305344 o 1

34708195 10216312436307989 6371137689269305344 o 1

 

SVE JE FIZIKA
Miša Bracić
MisaBracic portret 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

 

leksikon 190 

akl18 baner


stranica posmatraci

CURRENT MOON


tvastronomija18