Ljude valja učiti da svoje znanje koliko je mogućno više crpu ne iz knjige,
nego iz neba i zemlje, rastova i bukava.
Jan Amos Komenski -Velika didaktika

dsc02497m

Škole drže decu između zidova učionica, kao ptice u kavezu, obasipajući ih bujicama informacija o Suncu, oblacima, pticama, bubama i travi, vodi i zemlji. Informacije se uglavnom daju verbalno, ponekad grafičkim prikazom ili slikom. Stoga je nadzornicima izgled table toliko bitan. Smatra se da im se tako daje organizovano, sistematizovano i trajno znanje. U tome nedostaje neposredan kontakt učenika sa predmetom istraživanja. Razlog tome je metodička osposobljenost nastavnika za učenje u zatvorenom i organizovanom prostoru koja se stiče na isti način na fakultetima, laboratorijama i amfiteatrima. Tako metodički komforno- urbano kultivisanom nastavniku je teško da osmisli učenje u prirodi.

U ovom načinu učenja izostaje: neposredni kontakt sa pojmom koji se obrađuje, mogućnost da se dogodi iluminacija,  samostalnost doživljaja pojave, doživljaj kompleksnosti pojave i njene interakcije sa drugim pojavama. S druge strane prednosti učenja u zatvorenom prostoru su: ne rasipa se pažnja, lakša je kontrola učenika, dostupnost nastavnih sredstava.

Mala škola biljaka  

dsc02602m

dsc02506m
dsc02510m
dsc02518m
dsc02568m
dsc02572m
dsc02594m

Mala škola biljaka (MŠB) je projekat koji se realizuje od 2015. godine, kao serija projekata Zrenjaninske grupe NPN (nastavnika prirodnih nauka) koji su osmislili pofesori biologije Bojana Molnar i Vladimir Popov i profesor razredne nastave Edita Satler. Cilj programa je da se učenici starijeg osnovnoškolskog uzrasta upoznaju sa biljnim vrstama svoga kraja, uvide značaj biodiverziteta u njemu, i da u direktnom kontaktu sa prirodom uoče uticaj čoveka na stanje životne sredine i tako steknu odgovornost, znanja, veštine i navike za njeno očuvanje.

Aktivnosti se realizuju kroz obrazovne radionice, praktičan rad na terenu i posete i izlete koji se organizuju uz pomoć spoljnih saradnika i prijatelja projekta, a pružaju širu i životniju sliku problema i tema kojima se učesnici MŠB bave.

Teme koje su obrađivane su podprojekti: Parkovske vrste grada Zrenjanina (2015.), Invazivne biljne vrste u našem okruženju (2016.), Autohtone lekovite, jestive i otrovne biljne vrste. U okviru ovoga je posećena bionergana Biolektra u Botošu. (2017.).

Učesnici MŠB su 17. novembra 2017. god. posetili izložbu Rađanje gore, postavljenoj u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode u Novom Sadu. Domaćin grupe je bio autor izložbe dr Ivan Dulić.

Rađanje gore

Izložba Rađanje gore u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode u Novom Sadu, nije obična izložba. To je biblioteka sa zapisima starim desetine i stotine miliona godina. To je priča o 250 fosila biljaka i životinja, iskopanih na Fruškoj Gori koju priča sama priroda. To je priča bez reči. Za njen nemušti jezik je potrebno velko znanje da bi se razumela. Tu je slovo A sloj algi izumro pre 1,8 milijardi godina koji se nataložio i skamenio u prastarom moru, a sada nam se pokazuje kao odlomak neke stene, kao iskinut list iz neke stare knjige. Slovo Š je lobanja mamuta iz vremena poslednjeg ledenog doba. Dok se sve to posmatra i sluša kao da oživjava istorija Fruške Gore i Panonske ravnice. 

Učenici su podeljeni u grupe. Svaka grupa je dobila određeni zadatak koji je trebala da realizuje u toku posete izložbi i po povratku u fazi obrade prikupjenog materijala.

Zadaci:

  • Snimanje eksponata fosila biljaka i prikupljanje podataka o njima: vrste, poreklo, način i vreme nastanka.
  • Snimanje eksponata fosila životinja i prikupljanje podataka o njima: vrste, poreklo, način i vreme nastanka.
  • Snimanje eksponata stena i prikupljanje podataka o njima: vrste, poreklo, način i vreme nastanka i hemijski sastav

Instrukcije: Stena kao knjiga. Pažnju obratiti kako autor izložbe iz različitih slojeva u stenama čita i vidi od čega je, i kada je sloj formiran, koji je oblik života tada postojao na tom mestu, kakva je bila klima. Pokupiti podatke o tome koji su fizički uslovi (pritisak, temperature) bili potrebni za nastanak ovih stena.

U toku autorovog predstavljanja eksponata nastavnici daju dodatna objašnjenja pojava i procesa.

  • Fotosinteza kao najvažniji hemijski proces za živi svet.

Instrukcije: Biljke su najsavršenija termodinamička mašina. Pretvaranje solarne energije u hemijsku energiju i konzerviranje solarne energije u obliku hemijske energije u tkivu biljaka, plodovima, krtolama, stablima, fosilima, fosilnim gorivima.

Objasniti i naglasiti da se solarna energija u procesu fotosinteze pretvara u hemijsku energiju i kao takva se konzervira u bijkama gde može ostati milionima godina. Fosili i fosilna goriva su pravi primer. Ovo je bitno istaći i zbog toga što su ovi đaci posetili bioenerganu u Botošu u kojoj se hemijska energija biomase pretvara u električnu i toplotnu energiju. Tako se zatvara krug. Đaci se neposredno upoznaju sa pojmom održive energije i njenim praktičnim korišćenjem.

5.Uzajamno delovanje litosfere i biosfere

Instrukcije: Litosfera (kameni omotač Zemlje) i biosfera (omotač Zemlje koji čini živa materija)  se prožimaju i zavise od hidrosfere i atmosfere. Litosfera, između ostalog nastaje i taloženjem i sedimentacijom izumrlih biljaka i životinja. Živa materija nastaje od litosfere tako što biljke korenom razaraju litosferu a onda njene sastojke kapilarnim sistemom unose kao rastvore u svoje ćelije u kojima nastaju kvalitativno nove supstance ( biljke kao hemijske laboratorije)  koje se ugrađuju u telo biljaka. Biljojedi kao predatori biljaka unose te supstance u svoje telo u kome nastaju još složenije supstance. Na kraju se ciklus zatvara umiranjem biljaka i životinja čime se ono što je uzeto iz litosfere u složenijem obliku njoj vraća.

6.Nastanak Fruške Gore

Instrukcije: Prikupiti podatke o tome na koji način je nastala Fruška Gora, koji fizički i hemijski procesi su to omogućili, koliko je trajalo nastajanje, šta je bilo na tom mestu pre njenog nastanka, kako i kada se povuklo Panonsko more.

Aktivnost učenika

u svih šest zadataka je:

  • aktivno slušanje, što podrazumeva: hvatanje beležaka po zadatku, postavljanje pitanja, snimanje eksponata;
  • izrada domaćeg zadatka, što podrazumeva: svaki učenik individualno obrađuje sakupljene podatke, nakon čega ih usaglašava unutar grupe-tima;
  • izrada eseja ili prezentacije.

Ciljevi: Učenje posmatranja izložbe na konstruktivan način, učenje prikupljanja podataka, kao prvog koraka u naučnoj metodi i obrade podataka i izvođenja zaključaka i zauzimanja stavova.

U toku rada na zadacima deca su u velikoj meri pokazala  poznavanje i umenje korišćenja IKT.

Negativne konotacije o uticaju IKT na mlade su češće od pozitivnih, toliko da zamagljuju svest o mogućnostima primene IKT u nastavi. Nastavnici nisu svojevremeno i dovoljno edukovani za adekvatni i kreativni pristup ovoj tehnologiji. Iz neznanja i nedovoljnog metodičko-didaktičkog umenja primene IKT u obrazovanju, ili lošeg iskustva sa IKT zbog negativne primene, često postoji i otpor kod nastavnika, direktora škola, pedagoga pa i roditelja.

Ovde se vidi upotreba IKT u fazi prikupljanja podataka i informacija. Deci je rečeno da snimaju eksponate i prave beleške, nije im rečeno čime, i ona su sama povezala dobijeni zadatak sa svojim tehničkim mogućnostima. Vidi se da deca koriste mobilne telefone da bi napravila audio i video zapis.

Na osnovu snimaka koje su napravili, oni će kod kuće napraviti prezentaciju prema svom zadatku, tu će prezentaciju pokazati svojim drugarima u razredu koji nisu bili na izložbi. Video materijal koji su snimili će im pomoći da naknadno shvate ono što nisu razumeli na samoj izložbi. Transfer znanja se na taj način produžava. Snimljeni materijal ostaje kao dokument onoga što su radili, koji će, kako vreme prolazi, imati sve veći značaj.

Ako je svako od njih napravio 10 snimaka, to je 300 snimaka. U toku snimanja njima se pažnja usmerila na predmet snimanja, kojom prilikom su zapazili više detalja na predmetu. Oni su predmet sami uočili i odabrali za snimanje, nešto na predmetu ih je privuklo. Kasnije, kada budu obrađivali snimak uočiće još detalja.

 Šta je ovde fizika? Ovde je u osnovi sve fizika ali i hemija i biologija i geografija u pravoj prirodnoj korelaciji.

Fizika je to kada fotoni koji osvetljavaju lišće biljaka i u njihovu hemijsku laboratoriju unose neophodnu energiju koja će da omogući dešavanje, za život najvažnije, hemijske reakcije, fotosinteze, u kojoj se spajaju  CO2 i H2O u šećer, kojom prilikom nastaje O2. Tako konzervirana energija u obliku hemijske energije ostaje u biljkama.

Hemija je sve ono što se dešava u toj laboratoriji lista. Biologija su životni procesi čija je osnova u fizičkim i hemijskim procesima, u kojima su nastala organska jedinjenja koja će izgraditi živu ćeliju. Izumrle biljke i životinje se talože i grade slojeve litosfere, i postaju stene ili zemljište, okamenjeni fosili ili fosilna goriva. To je geografija.

Učenici su prikupljene podatke i doživljene impresije ugradili u svoje produkte koje su prezentovali drugarima, roditeljima i javnosti u Gradskoj narodnoj biblioteci „Žarko Zrenjanin” u Zrenjaninu, krajem novebra 2017.

SVE JE FIZIKA
Miša Bracić
MisaBracic portret 
 

Dodaj komentar


 

leksikon 190


stranica posmatraci

CURRENT MOON


tvastronomija18