Kometa veka ili samo bledi sjaj zvezdane prašine i leda

U najranijim godinama istorije civilizacije, strah od nepoznatog je oblikovao kako javne odnose i društvena uređenja, tako i živote običnih ljudi. Otuda ni ne čudi zašto su komete, večite nebeske lutalice, izazivale podozrenje čim bi ostavile svoj blistavi potpis na tamnom nebu. I tada su postojali ugledni „zvezdočitači“ i filozofi, poput Seneke i Aristotela, ali njihovo znanje nije bilo dovoljno jako da iskoreni opšte sujeverje i sklonost ka proročkoj demagogiji, kojom su se koristili oni koji su mogli ili imali interesa. Pojava komete je pučanstvu donosila osećaj nemira i atmosferu iščekivanja ratova, gladi i bolesti dok je vladarima služila kao izgovor da opravdaju eru svoje vladavine „božanskim“ znakom, a njihovim oponentima kao simbol buduće promene. Navodi se da je jedna kometa nagovestila kraj imperatora Cezara, dok je druga bila anticipator propasti čuvene actečke civilizacije. Iz današnje pespektive, za pojavu svake komete postoji adekvatno naučno objašnjenje i čini se da je praznoverje ostalo zakopano u starim, prašnjavim knjigama.

ison201013

Komete definišemo kao ledene grudve, sačinjene od zvezdane prašine i gasova, poput ugljen dioksida, metana i amonijaka. Samo jezgro komete nije veliko, prečnika do nekoliko kilometara, ali pošto se približi solarnom dejstvu, gasovi se otpuštaju i stvaraju komu odnosno blještavi sjaj, milion i više kilometara u prečniku. Kometa može imati dva tipa repa, sve u zavisnosti od toga da li su u pitanju čestice prašine ili, pak, jonizovani atomi. Ponekad se razvije treći tip repa koji se sastoji isključivo od neutralnih atoma natrijuma. Fascinirajuće je koliko mala tela kometa mogu imati zapanjujuće dugačke i svetlosno bogate repove, pa se često može pronaći komentar da su „komete najbliža stvar ničemu a opet toliko su bilo šta da su, na kraju, ipak nešto“. Razređeni rep komete je vidljiv tek kada se ona približi Suncu i tada dolazi i do „drobljenja“ dela materijala, a tokom neprekidnog putovanja vasionom, kometa se prilično i umori i izgubi dosta od svoje prvobitne veličine, pa njen „izgubljeni“ sadržaj dovodi do nastanka meteorskih struja. Naravno, ključno pitanje je odakle nam komete dolaze?Astronomi još uvek pokušavaju da odgovore na to pitanje jer nisu baš sigurni koliko je to Ortov oblak, udaljen nekih 50. 000 AJ od Sunca (unutrašnja granica), koji je iznedrio i prve poznate komete. Drugi izvor je Kajperov pojas, smešten iza Neptunove orbite i poznat po većem broju ledenih objekata koji ordiniraju. Komete mogu biti kratkoperiodične, one koje se pojavljuju u nekom kraćem vremenskom intervalu, jednom u 200 godina, a mogu biti i dugoperiodične, što dalje znači, da posete naš sistem jednom u više hiljada godina.

ISONJedna od najinspirativnijih astronomskih pojava skorijih dana, svakako je kometa ISON. O njoj se pripovedaju legende, snimaju naučni klipovi, čitaju raznorazna proročanstva, a, okupirala je i veliki broj profesionalaca i amatera, koji se, prosto, utrkuju u proceni da li će ISON biti, ili neće, kometa ovog veka?! Kometa C/2012 S1, odnosno Nevski-Novichonok, a svima poznatija kao kometa ISON(otkriće je bilo pomoću reflektora International Scientific Optical Network) otkrivena je 21. septembra 2012. godine.

Ova kometa je već bila na nekim ranijim snimcima koje su teleskopi načinili još tokom 2011. godine. Njen nukleus širok je svega 5 kilometara, a eksperti tvrde da joj je trebalo nekoliko miliona godina da stigne u naš unutrašnji sistem iz Ortovog ledenog oblaka. To je njena prva poseta i kako se približava Suncu, tamna i ledena, ona se sve više zagreva i dobija sve veći sjaj. U međuvremenu, nakon prolaska pored Marsa, dolazi do njenog blagog zagrevanja i postepenog stvaranja repa komete, pa se već od oktobra očekuje njena nebeska impozantnost. Do kasnih dana novembra, ISON će biti primetna pojava na nebu u pravcu zalaska Sunca, a po sprovedenim kalkulacijama, maksimum približavanja Suncu će dostići 28. novembra 2013. godine, na 1, 860, 000km od njegove središenje tačke, dok će proći 1, 165, 000 km iznad njegove površine. 26. decembra, od Zemlje će biti udaljena oko 64, 210, 000 km. Očekuje se da će Zemlja, 14-15. januara 2014. godine proći blizu orbite ISON-a, pa postoje slaba predviđanja da zaostala zvezdana prašina i grumenje, usled delovanja sunčeve radijacije, može dovesti do pojave meteorske kiše.

ISonMarsRegulus

Istraživači su, smelo izneli tvrdnju da može imati magnitudu i do -17, da bude sjajnija od punog meseca. Ipak, uprkos ambicioznim prognozama i očekivanjima šou-a na nebu, veliki je broj skeptika koji osporavaju mogućnost ovoj kometi da dostigne sjaj nalik punom mesecu. Kao prilog tome navode hemijske prepreke jer C/2012 S1 sadrži na svojoj površini sveže stvoren led, smrznuti ugljen monoksid i ugljen dioksid, koji sublimiraju pri relativno niskim temperaturama, što će sprečiti generisanje dovoljne količine gasa i prašine kako bi sjaj bio uočljiv i grandiozan. I ako doživi ali preživi sunčev dodir smrti, ISON će biti vredna svakog trenutka posmatranja, bilo onog profesionalnog, koji će proširiti granice nauke, bilo onog najslobodnijeg amaterskog, kao izraza ljudske žudnje za oktkrivanjem nepoznatog. Imajući to u vidu, britanski astronomi su osmislili interaktivan sajt, na kojem se uživo prati uzbudljivo putovanje ove komete. Iz minuta u minut, ona je sve bliža. Trenutno se nalazi u sazvežđu lava i ima procenjenu vizulenu magnitudu oko -9, 63.

Nekada su komete bile očekivane i dočekivane sa zebnjom i mračnim slutnjama. Danas se od njih stvara ime, reklama, unosan posao ali i nauka, koja sve više zadire u daleke i hladne kutke našeg svemira. Još jedan dokaz da je čovek biće koje stalno uči ali uvek ostaje nemo pred tajnama univerzuma.

U iščekivanju ISON-a, teleskop je već spreman.

Korišćeni izvori:

http://www.space.com/23006-comet-ison-comet-of-century-chances.html

http://www.space.com/19973-comet-ison.html

http://en.wikipedia.org/wiki/C/2012_S1

http://www.cometison2013.co.uk/perihelion-and-distance/

https://copy.com/kKkEkH1c9RUfAH1y

Sandra Maksimović - Sara
Author: Sandra Maksimović - Sara
Magistar političkih nauka i prirodnjački novinar u povoju:)

Komentari   
Sandra Maksimovic-Sara
0 #2 Sandra Maksimovic-Sara 13-11-2013 15:14
It is my pleasure to have you on the board and to know someone out there is reading my articles.
God bless you dear Mr. Sterling,
rh sterling
0 #1 rh sterling 22-10-2013 23:03
It has been a long time since I was in school and they probably don't even teach Astronomy in the public school system anymore so I find this article well researched and very interesting.
Dodaj komentar


 


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18

Osnove (2)