Sunce je veliko... i malo

ssistem

Ako ga posmatramo iz daljine vidimo da je čitav Sunčev sistem samo Sunce sa dva, tri kamička i nešto trunja u svojoj okolini. U prečnik Sunca može da stane skoro 10 Jupitera, ili 109 Zemlji. Kugla Sunca je dovoljno prostrana za 1,3 miliona Zemlji. Tako gledano Sunce je gigant.

vycm odnos

Ipak, sve je relativno. Sa svojih 1.391.900 kilometara prečnika Sunce jeste veliko u poređenju sa planetama, ali ima zvezda prema kojima je Sunce tek trunčica prašine. (Pročitajte o najvećoj poznatoj zvezdi u svemiru)

Masivno je

Ako gledamo po masi, u Sunčevom sistemu postoji samo Sunce i sasvim zanemarljiva količina ostalog. Od čitavog Sunčevog sistema na masu Sunca odlazi 99,98% mase, na Jupiter sveta 0,2%.

Od čega je Sunce

koliko cega ima333

Sunce je vodonik i helijum. Prvog ima 73,4%, a drugog 24,8%. Svega ostalog je ispod 1 procent.

Malo detaljnije o ovome

Koliko je jsjno?

Sunce je sjajno. Najsjajnije na našem nebu što je od uvek poznata činjenica. Ali postoje i sjajnije zvezde, kao što su, na primer, Eta Carina i Betelguese. Samo te zvezde su jako daleko pa se njihov sjaj, posmatrano sa Zemlje, svodi na svetleće tačkice koje se vide samo po vedroj  noći.

Ipak Sunce je dosta sjajno u poređenju sa ostalim zvezdama. Od 50 nama najbližih zvezda unutar 17 svetlosnih godina, Sunce je četvrta najsjajnija zvezda, ako se računa po apsolutnom sjaju, a na prividnom. Prividan sjaj je onaj sjaj koji vidimo bez obzira na daljinu zvezde od nas. Apsolutni sjaj govori o sjaju zvezda posmatrano sa jedne određene udaljenosti.

Srednje godine Sunca

Sunce je u svojim najboljim godinama. Nastalo je pre 4,59 milijardi godina i proći će otprilike još toliko  godina pre nego što se Sunce ugasi. Pre kraja ono će imati poslednju veliku avanturu u svom životu. Ono će da naraste i postaće crveni džin. Biće toliko veliko da će progutati i Merkur i Veneru, pa možda i Zemlju. Zatim će otpustiti svoje spoljne slojeve i potom se skupiti u zvezdicu i tako postati beli patuljak.

Ima strukturu

Sunce je kugla od gasova, ali ta kugla nije bez određene strukture. U središtu se nalazi jezgro Sunca iznad kojeg je radijaciona zona, a zatim konvektuvna zona. Površina Sunca zove se fotosfera. Iznad fotosfere je hromosfera, te korona.

Temperatura u središtu Sunca je preko 15 miliona stepeni, temperatura fotosfere iznosi blizu 6000 stepeni, a korone milion stepeni.

Sun diagram

Prikaz strukture Sunca: 1. Jezgro, 2. Zona radijacije, 3. Zona konvekcije, 4. Fotosfera, 5. Hromosfera, 6. Korona, 7. Sunčeve pege, 8. Granule, 9. Prominencije
Ilustracija: Wikipedija

Menja se

Vrlo malo i vrlo sporo Sunce se menja. Njegova temperatura raste i danas je ono toplije 30% nego u svojoj ranoj mladosti. Za milijardu godina sa Sunca će strujati tolika toplota da će na Zemlji okeani ispariti. I život će se svesti samo na najprostije organizme. Ali i oni će nestati pre nego što Sunce uđe u fazu crvenog diva.

Okreće se

Sunce se okreće oko svoje ose, ali ne uniformno. Pojedine oblasti Sunca imaju različitu brzinu okretanja. Područje oko ekvatora načini potpunu rotaciju za 25 dana, oblasti blizu polova su sporiji i oni načine jedan krug za 36 dana. Sve ovo se lepo može videti praćenjem pega Sunca.

Sunce je živo

Sunce je živo. Dobro, ne bukvalno, ali ono svakako nije obična statična kugla gasa. Ako Sunce pogledate kroz teleskop sa H alfa filterom vidite da površina Sunca ključa. I da izbacuje duge mlazeve materije u prostor.

Više o Suncu

Interesantne činjenice o Mesecu

Interesantne činjenice o crnim rupama

Zanimljive činjenice o našoj galaksiji

Činjenice o Jupiteru

Činjenice o Suncu

Činjenice o Suncu

10 (i više) zanimljivih činjenica o Veneri

10 zanimljivih činjenica o Neptunu

10 činjenica o neutronskim zvezdama

Nekoliko naj činjenica o kometama

10 činjenica o Saturnu

10 zanimljivih činjenica o Uranu


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Facebook

Osnove (2)