Sateliti

’ELF’: lovac na život na Enkeladu

e6Enkelad, kako bi smo mi trebali da čitamo ime grčkog giganata Ἐγκέλαδος, predstavlja jedan od najvažnijih objekata u solarnom sistemu sa stajališta astrobiologije, zahvaljujući globalnom podzemnom okeanu i njegovim hidrotermalnim izvorima. Ali najimpresivnije je da zahvaljujući skoro stotini gejzira koji se probijaju na južnom polu mi teorijski možemo da analiziramo sastav tog okeana bez sletanja na površinu. Sonda ’Cassini’ će ubrzo prestati s radom jer će izvršiti samoubistvo u septembru, ali ona ionako nije dizajnirana za detaljno analiziranje tih mlazeva – niko nije ni znao za njih kada je lansirana – a još manje za pretragu za životom u njima. Nema sumnje da je potrebno vratiti se na Enkelad.

Mora Meseca

 moraMeseca

Teško je zamisliti veću pustoš od one koja valada na Mesecu. Čitav jedan svet sazdan je od debelih naslaga prašine i razbacanog kamenja. Pustoš strašna, gluva, bez pokreta, mrtva. Mesec je romantičan samo izdaleka i samo  pesničkoj duši.

Mađarski krateri na Mesecu

ajnstajn

Gledajući u nebo, mnogi objekti i površinske forme nazvane po znamenitim Mađarima uzvraćaju nam pogled. Na Merkuru, Veneri, Marsu i različitim manjim nebeskim telima brojni su oblici koji su nazvani prema mađarskim naučnicima i umetnicima. Ali nije potrebno putovati tako daleko u kosmos da bi pronašli Mađare – dovoljno je pogledati u Mesec i sresti se imanima kao što su Loránd Eötvös ili Tódor Kármán.

Krateri Meseca

theophilusTermin krater ima u Mesečevoj topografiji vrlo široko značenje. Pod njim se podrazumevaju sve prstenaste formacije a one su uglavnom kružnog oblika (sa brojnim izuzecima). Različitog su porekla i veoma različite veličine. Najmanji krateri se mogu videti samo pod mikroskopom, dok u najveće može stati i manja država jer im prečnik ide i do 300 kilometara. Kratera ispod 1 metra u prečniku ima više miliona, a prečnika preko 1 kilometar oko trista hiljada i to na nama bližoj strani. Ukupno na Mesecu ih ima oko milion.

Prve karte Meseca

Prvamapacelog meseca Herriot 1609Početkom sedamnaestog veka istraživači nebeskog prostora i tela koja lutaju njime dobili su moćno sredstvo za svoj rad. Bio je to naravno teleskop, sjajan izum, u osnovi tiliko jednostavan da je prosto neverovatno kako ranije nije izmišljen. Odmah je proširio ljudski vidokrug do neslućanih razmera i izmenio nmoge predstave o vasioni i nama samim.

Otkud imena kratera i planina na Mesecu?

Moon by Johannes hevelius 1645Čim je pronađen teleskop Mesec je odmah postao glavna meta astronoma osmatrača i oni su proveli mnoge noći šarajući po njegovoj površini. Nošen idejom da sačini detaljan atlas Meseca Johanes Hevelius (što je latinizirano ime Johana Hevela, 1611-1687) studirao je Mesečev reljef čitavih šest godina.

Potkategorije

MESEC
Broj članaka:
1