Vest da su ruski naučnici konačno probušili ledenu koru iznad antarktičkog tajanstvenog jezera Vastok podsetila me je na Jupiterov mesec, Evropu. Biolozi se nadaju da će u Vastoku pronaći nepoznate vrste životinja, u vodi koja je bila od spoljašnjosti izolovana eonima. Možda isto tako i Evropa krije neke (na)znake o životu van Zemlje. Evropa je svakako jedno od prvih mesta u komšiluku na kome treba potražiti nezemaljski život, budući da takođe poseduje ledom prekriveni okean.
Šta li se nalazi ispod? Šta predstavlja ova crvena naslaga? Thera Macula, kako ju je videla Nasina kosmička letilica „Galileo“.
Nažalost, Nasin planetarni program je propao, o čemu sam zimus već pisao u tekstu „Nasin budže za 2013: kraj zlatnog doba za istraivače solarnog sistema“.
Ali ipak ... šta bi mogli da uradimo da imamo dovoljno zelenih novčanica? Momci iz kalifornijske Laboratorije za mlazni pogon (JPL) već imaju koncept „Europa Landera“ koji bi mogao da bude lansiran do 2021. godine. Postoji i drugi, konkurentski koncept vezan za Evropu – sa orbiterom i mnogobrojnim preletima iznad meseca – ali meni je ideja sa lenderom najprivlačnija. I, kako je to izjavio i Dave Senske iz JPL–a na nedavnom sastanku Nase (Outer Planets Assessment Group), bio bi to „najsigurniji način da se utvrdi šta se krije ispod površine“.
JPL tim je zamislio šestonogu letilicu tešku oko 50 kilograma, koja bi na Evropi funkcionisala oko mesec dana (Jupiterovo snažno zračenje sprečava duži boravak). Opremljen kamerama, spektrometrima i seizmometrima, lender bi svojim alatima prodro u tlo desetak santimetara i uzeo uzorke izbegavši zračenjem kontaminiranu zonu. Jedno od potencijalnih mesta za sletanje, Thera Macula (gore), prekriveno je crvenim materijalom nepravilnog oblika koje možda predstavlja trag organske materije. To je razlog pretpostavci da se na samo par kilometara dubine ispod There Macule krije džep sa tečnom vodom. Ronjenje kroz to podzemno jezero mogao bi da bude naučni zadatak nekog budućeg kriorobota[1], ali ne u ovoj prvoj misiji.
Niko sa sigurnošću ne može da kaže kakvo tlo nas očekuje tamo. Fotografije sa „Galileja“ i „Voyagra“ nisu dovoljno detaljna da bi dale odgovor na to pitanje, a prema nekim mišljenjima, Evropina zaleđena površina bi trebalo da bude jednako neravna kao Dolani smrti (slika dole), što će predstavljati očigledan rizik za šetonogog lendera. Potencijalno sletalište će možda morati da bude pažljivo odabrano tek nakon višemesečnih osmatranja iz orbite, koristeći kameru sličnu HiRSE koja se trenutno okreće oko Marsa.
Biće truckanja pri sletanju. Deo Doline smrti u Mohavskoj pustinji koji se naziva „Đavolji teren za golf“ Coordinates: 36°19′42″N 116°51′36″W / 36.32833°N 116.86°W / 36.32833; -116.86[1].
Ekipa iz JPL se jako trudila da iskoristi tehnologiju kojom trenutno u potpunosti, ili skoro u potpunosti, raspolaže. Činjenica je da do sada niko nije izveo precizno sletanje na neko drugo nebesko telo koristeći laserski radar LiDAR (Light Detection And Ranging) u svrhu izvođenja opasnog ateriranja. Ali kako su na sastanku utvrdili članovi grupe OPAG–a, za razvoj takve tehnologije potrebno je više od jedne decenije. Ipak, oni misle da bi misija ipak bila moguća. Sa onim što sada imamo.
A sada slede loše vesti. „Europa Lander“ bi koštao više od \(3,5 milijarde, ne računajući sâmo lansiranje. NASA definitivno nema pare za takvu ambiciju. Budžet agencije za planetna istraživanja opasno je skresan, dobrim delom i kao žrtva sopstvenih ekscesa. Program za istraživanje Marsa je najgore prošao[2], ali su misije za proučavanje spoljnjih planeta ućarile tek nešto više. Glavni Nasin čovek za naučna istraživanja, John Grunfeld, koji je lično prisustvovao nedavnim razgovorima o konceptima za istraživanje Evrope, izjavio je da je zadovoljan. Procenjeno je da bi orbiter i prelet mogli da se „uguraju“ u \)2 milijarde, što je mnogo bolje od svih prethodnih Evropa–koncepata. Međutim, Grunfeld nije propustio da naučnike iz JPL „zalije ’ladnom vodom“ izjavivši: „Sad nam samo fale dve milijarde“.
Dok se nešto ne promeni, preostaje nam samo da čekamo izveštaje iz jezera Vastok, ili da se bacimo na SF – poput predstojećeg filma, ’The Europa Report’, koji čitavu temu smešta u neka daleka, manje komplikovana vremena.
[1] NASA već dugo radi na projektu „Valkyrie“, koji treba da prodre kroz led Evrope i Encelada. Planira se da bi u prvoj fazi bilo testirano probijanje leda na Aljasci debljine 10–50 m, a da se do 2014. pokuša i sa 200 m na Grenlandu.
[2] Prema planovima agencije, sledeći petogodišnji plan predviđa sečenje Marsovog budžeta za više od 20%. Potsećam da je Marsov program do 2012. smatran glavnim programom Nase.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
