Phobos je jedan od dva Marsova satelita. Veći je i više izrovan od Deimosa, drugog Marsovog satelita.

phobos
Fobos (na njemu desnoje krater Stickney)

Prečnik: 27 x 22 x 18 km
Orbitira oko Marsa na srednjem rastojanju od  9,376 km
Orbitalni period: 7 h 39 m 
Površinska temperatura: oko 233 K
Otkriven: 18. avgusta 1877
Otkrivač:  Asaph Hall


Vrlo je brz. Zapravo toliko brzo se kreće da ga osmatrač sa Marsa vidi kako izlazi na zapadu i zalazi na istoku i to dva puta dnevno.

Fobos se sve više približava Marsu i konačno će jednog dana biti uništen. Njega će rastrgnuti plimske sile Marsa, a to će se desiti za nekoliko desetina miliona godina. Naučnici veruju da će ga gravitacija Marsa izdrobiti dok je još u orbiti i da će se njegovi delovi rasuti po površini planete i delom raspršiti po orbiti. Ako se to desi Mars će neko kratko vreme imati svoj prsten.

Mesec Fobos
Mesec i Fobos u srazmeri 

Sovjetski astrofizičar i astrobiolog Josif Šklovski je 1959. izneo hipotezu da je Fobos šupalj, tj. da je veštački satelit. 

Fobosova senka može ponekad da se vidi na površini planete i bila je nekoliko puta snimljena iz letelica koje kruže oko Marsa.

Fobos je dobio ime po sinu grčkog boga rata Aresu i boginje lepote i ljubavi Afrodite. Fobos je oličenje straha (otuda i potiče i reč fobija). On učestvuje u bitkama svog oca i seje strah na bojnom polju. 

Stickney mro
Krater Stickney

Hall Asaph 2
Asaph Hall (1829-1907)

Fobos je otkrio Asaph Hall (1829-1907) 18. avgusta 1877. nakon dugog i beznadežnog traganja. U tom traganju je istrajao samo zahvaljujući upornom i tvrdoglavom nagovaranju i podršci svoje supruge Angeline.

Među kraterima na Fobosu po veličini (9 km) ističe se Stickney. Ime je dobio po devojačkom prezimenu supruge Asapha Halla (u znak priznanja za podrušku svome mužu da pronađe Marsove satelite).

Za Marosve satelite znali su i patuljci iz knjige Guliverova putovanja, i to još pre nego što su oni uopšte otkriveni.

Reljefne forme na Fobosu nose uglavnom imena mesta iz knjige Guliverova putovanja.

Nije pouzdano utvrđeno poreklo Fobosa. Po svom sastavu mogao bi biti i zarobljeni asteroid (tipa C), ali ta teorija nailazi na izvesne poteškoće tako da poreklo i nastanak ovog satelita (i njegovog braya Deimos) tek treba da se otkrije.

Fobos je vrlo interesantan za naučnike i mnoge planetarne misije su ga izučavale. Sovjeti su svojevremeno na njega poslali čak dve misije (Phobos 1 i 2) ali je samo ovaj drugi uspeo da stigne do cilja. Na Zemlju je poslao mali broj podataka pre nego što je zanemeo.

Rusija je put Fobosa ispalila misiju Fobos-Grunt, ali se ona završila neuspehom kratko vreme nakon lansiranja.

U vezi Fobosa pročitajte i ovo:

Putujući pesak na Fobosu

Veliki sudar koji je formirao Marsove mesece

Fobos i druge slike

Fobos - Grunt

  

Izvori: Space Facts, Wikipedia, Astronomski magazin...

 


Dodaj komentar