Ovo vreme je IDEALNO da zamišljamo kako sa talasi mora razbijaju o obale. Kao ortodoxni Zemljani, nesvesno te plaže vezujemo za Zemlju. Posebno ako zamišljamo talase tečne vode. Ali ako ovo čita neki Titančanin (imam indikacija da ih ima par), oni zamišljaju talase tečnog metana. Ali postoje li uopšte talasi na Titanu? Jedini način da to pouzdano saznamo pre nego što pošaljemo čamac na titanska mora jesu radarski snimci sa ’Cassinija’. A poslednje analize kazuju da talasi, ako ih uopšte tako možemo zvati, teško da prelaze visinu od JEDNOG santimetra! Ništa od surfa!
Mora na Titanu. Najveće je Kraken a sledeće je Ligeia, sa obalom dugom 2000 km i površinom 1,5 Srbije!
Naša proučavanja su fokusirana na tri najveća mora na Saturnovom mesecu: Kraken, Ligeia i Punga, sva smeštena na severnoj polulopti (99% tečnih površina na satelitu su na toj polulopti). Izvlačenje zaključaka iz podataka „Cassinijevog“ radara je daleko od lakog, i tek sada je tim stručnjaka koji rukovode instrumentom RADAR dovoljno iskustan da ekstrahuju rezultate iz višegodišnjih osmatranja. U prošlosti, rezultati RADAR-a su bili kontradiktorni ili u konfliktu sa merenjima visine talasa koja je pravio spektrometar VIMS (Visual and Infrared Mapping Spectrometer).
U najnovijoj studiji istraživača predvođenih dr Cyrilom Grimom srećemo se sa tehnikom poznatom kao RSR (Radar Statistical Reconnaissance). Santimetarski talasi su se već pominjali u nekim drugim studijama „Cassinijevih“ podataka, ali izgleda da tek sada možemo da kažemo da su stvarni. Uz to, možemo takođe da potvrdimo da je širina tih talasa oko 20 cm. Izgleda da su talasi malih dimenzija u koliziji sa hipotezom o snažnim vetrovima u primorskom regionu u periodu dolaska leta na Saturnu. Međutim, Grima i njegov tim tvrde da su otkrili neke zone sa jačim vetrovima i nešto intenzivnijim valovima na lokalnom nivou. U svakom slučaju, ostaje nejasno na koji način se na Titanu menja ruža vetrova u odnosu na godišnja doba i na koji način sve to utiče na mora i jezera na satelitu.
2014. godine, aparat VIMS je u Punga moru detektovao višestruke infracrvene refleksije Sunčevih zrakova, što ukazuje na prisustvo malih talasa ali pod znatno većim nagibom u odnosu na ono što se prema studijama očekivalo. Moguće je da se iz nekog nepoznatog razloga podaci dva instrumenta ne podudaraju, ili da smo, jednostavno, bili svedoci neobično vetrovitog dana na Pungi. Ne treba smesti s uma da je na Zemlji procena visine talasa uglavnom empirijska nauka, te je ekstrapolacija tih iskustava na Titan praktično nemoguća, jer su atmosferski pritisak, gravitacija, temperatura i kompozicija mora totalno različiti od naše planete.
Višestruke refleksije na Pungi koje je uhvatio „Cassinijev“ VINS ukazuju na postojanje talasa.
Rezultat je sam po sebi interesantan, ali takođe asfaltira put za buduća istraživanja Titanovih mora drugim letilicama ili plutajućim sondama. Zapravo, prema studijala preduzimanim za buduću misiju „TiME“ – sondu koja bi trebalo da plovi Titanovim morima – vidi se da se očekuje da bi u sledećoj deceniji talasi na Titanu mogli da dostignu visinu od pola metra! Sada znamo da buduće ljudske naprave nemaju čega da se pšlaše na Titanu. Naprotiv, treba razmišljati o spuštanju jednog čamca ili podmornice. Nasuprot tome, izgleda da sa sigurnošću možemo da kažemo zbogom konceptu jedrilica na Titanu.
Predlog sonde „TiME“ na Titanovom moru.
Projekat NIAC podmornice na Titanu. Neverovatno, ali njena težina bi bila oko jedne tone! Kubik metana kroz koji treba da roni ima težinu 450 kg – pola kao voda. Pošto je i garvitacija na Titanu samo šestina naše, podmornica bi bez problema ronila na 300 netara dubine.
 |
 |
 |
Podmornica bi mogla da bude poslata unutar šatla tipa X-37B.
Slika iz 70-ih sa testiranja automatskog sletanja X-37B na površinu vode.
Moguća ruta podmornice na Krakenu.
Predlog jedrilice na Titanu. Metan ima malu viskoznost – 8% vode – tako da bi otpor pri plovljenju bio izuzetno mali.
Reference:
- Cyril Grima et al., Surface roughness of Titan's hydrocarbon seas , Earth and Planetary Science Letters 474 (2017) 20–24 Cyril Grima et al., Surface roughness of Titan's hydrocarbon seas , Earth and Planetary Science Letters 474 (2017) 20-24
- https://www.jsg.utexas.edu/news/2017/07/calm-lakes-on-titan-could-mean-smooth-landing-for-future-space-probes/ Https://www.jsg.utexas.edu/news/2017/07/calm-lakes-on-titan-could-mean-smooth-landing-for-future-space-probes/
