Od svih nebeskih tela Mesec je, s izuzetkom Sunca, najatraktivniji za nas ljude. On se pominje u mitovima, legendama i romanima. Nema naroda bez neke priče o njemu. Šekspir ga pominje u više svojih stihova. A sem svega toga, on nam je mnogo važan za sam život (što je posebna priča).

mesec

 

1. Dete Zemlje

Nastao je pre 4,5 milijarde godina vrlo brzo nakon formiranja Zemlje. Od svih teorija o nastanku Meseca, najubedljivija je ona po kojoj je on dete Zemlje. Nastao je kada se telo veličine današnjeg Marsa sudarilo da Zemljom. Bio je to strahovit sudar, najveći i najdivljiji u čitavoj istoriji naše planete. Od tog sudara istopili su se spoljni slojevi oba tela i sa preostalim krhotinama razleteli u orbitu. Od tog materijala nastao je naš Mesec.

Ova teorija se zasniva na vrsti i starosti materijala nađenih na Mesecu.

2. Mesec nas gleda uvek istom svojom stranom

Na formiranje Meseca, na njegovu unutrašnju strukturu velik uticaj je imala Zemlja svojom gravitacijom. Zbog gravitacionog privlačenja Zemlje masa Meseca je pomerena od njegovog centra i to bliže Zemlji, tj. njegov geometrijski centar se na poklapa sa centrom njegove mase. Zato je i Mesečeva kora tanja na strani koja je bliža Zemlji. Vremenom se, pod uticajem gravitacije Zemlje, rotacija Meseca (oko njegove ose) sinhronizovala te izjednačila sa njegovom revolucijom oko planete. Jednostavnije rečeno, Mesec se oko sebe okrene za isto vreme za koje napravi jedan krug oko Zemlje.
Takvo kretanje nije karakteristična samo za Mesec. Mnogi prirodni sateliti su takođe svom matičnom telu okrenuti jednom istom stranom.

3. Magija pomračenja

Imamo sreću da možemo videti potpuno pomračenje Sunca. Mesec je oko 400 puta manji u prečniku od Sunca, ali je isto toliko i bliži Zemlji. Zbog toga su prividni prečnici i Sunca i Meseca isti (skoro) te se dešava da nam Mesec potpuno zakloni Sunce, kada imamo totalno pomračenje Sunca.

4. Udaljenost

Mesec je nekada bio mnogo bliži našoj planeti. Po nekim procenama nalazio se svega 30-tak hiljada kilometara od njene površine. Ali zbog plimskog trenja (Mesec svojom gravitacijom «vuče» okeane ka sebi zbog čega dolazi do trenja vode o dno) te se rotacija Zemlje polako usporava, a posledica je da se zato Mesec stalno udaljava (3,2 cm godišnje). Jednog dana zbog toga više neće biti totalnog pomračenja Sunca, jer će prividni prečnik Meseca biti sve manji i manji.

5. Atmosfera?!

Oko toga ima li Mesec atmosferu ili ne, vodile su se vekovima naučne rasprave. Danas znamo…. Pa, sve zavisi od definicije atmosfere. Na Mesecu, tj. iznad njegove površine ima helijuma, neona i argona, a zatim i nešto drugih gasova. Neki od njih dolaze sa Sunčevim vetrom, neke isijava samo tlo Meseca. Ali, s druge strane, ta Mesečeva atmosfera je ređa od najvećeg vakuuma koji se proizvodi u laboratorijama na Zemlji. Možda je najbolji ovaj zaključak: Mesec nema atmosferu (onakvu kako je imaju Zemlja, Venera, Mars…), ali skromnih količina gasova iznad njegove površine ima.

6. Voda!?

I o vodi su se vodile tokom proteklih vekova silne rasprave. U 16. i 17. veku mnogi astronomi su bili sigurni da tamo gore vode ima. Zato nije ni čudo što se velike tamne oblasti na Mesecu danas zovu morima.
Ali taman kada su astronomi shvatili da na Mesecu i ne može biti vode, jer bi ona u odsustvu atmosfere isparila, došlo je do otkrića da vode ipak ima. Ali to nije voda koja teče. Ona je zamrznuta u dubokim kraterima čija dna Sunce nikad ne obasjava. Takvi postoje na polovima. Tu vodu su donele komete, a možda ju je doneo i Sučev vetar.

7. Koliko je velik? Relativno!

U relativnom smislu Mesec jako velik satelit. Kažemo u relativnom smislu, u odnosu na Zemlju. Dakle, Mesec je samo u odnosu na Zemlju ogroman. Njegov prečnik iznosi 3.474 kilometara, a prečnik Zemlje je 12742 km. E sad uzmite apsolutno najveći satelit u Sunčevom sistemu: Ganimed. Njegov prečnik je 5.268 km što je upadljivo manje u odnosu na prečnik njegove matične planete Jupiter, koji ima prečnik od 142.984 km. U odnosu na Zemlju, Mesec je vrlo velik. Od njega su inače veći sateliti Ganimed (Jupiter), Titan (Saturn), Kalisto (Jupiter) i Jo (Jupiter).

8. Sa Zemlje vidimo nešto od reljefa

Mesec je jedino nebesko telo na kojem možemo videti pojedine reljefne forme golim okom.

9. Koliko Meseca vidimo?

Iako nam je Mesec okrenut samo jednom svojom polovinom mi ipak sa Zemlje možemo videti 59% njegove površine. To je zbog libracija Meseca. Tokom kretanja oko Zemlje Mesec se blago «ljulja» te nam zato ponekad otkriva i neke delove svoje druge strane.

10. Najupadljiviji krater

Najupadljiviji krater na Mesecu je krater Tiho, ali to samo ako Mesec posmatramo kada je on pun. Tada se lepo uočavaju dugi zraci koji izviru iz ovog kratera, što nije slučaj pri drugim fazama Meseca. Taj krater se nalazi blizu Mesečevog južnog pola i lako se uočava i golim okom.


Interesantne činjenice o crnim rupama

Zanimljive činjenice o našoj galaksiji

Činjenice o Jupiteru

Činjenice o Suncu

Činjenice o Suncu

10 (i više) zanimljivih činjenica o Veneri

10 zanimljivih činjenica o Neptunu

10 činjenica o neutronskim zvezdama

Nekoliko naj činjenica o kometama

10 činjenica o Saturnu

10 zanimljivih činjenica o Uranu


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži