Ni manjeg objekta ni veće jurnjave za njim. Fobos ima prečnik od samo 12 km, a do sad ga je posećivalo – što uspešno, što neuspešno – makar desetak sondi. Da pobodu zastavicu na njega planiraju i Evropljani, i Amerikanci, i Rusi, a Ameri razmišljaju da pošalju tamo i ljude. Što se toga tiče, po pitanju motora i goriva, odleteti i vratiti se kući sa Fobosa 20% je lakše nego sa Meseca!

Putujući ka Marsu, Fobosa je prvi put iz blizine fotografisao Nasin „Mariner 7“ 1969. godine, a potom su to isto uradili „Viking 1“ 1977, „Mars Global Surveyor“ 1998. i 2003, „Mars Express“ 2004, 2008. i 2010, i „Mars Reconnaissance Orbiter“ 2007. i 2008. godine. Sovjetski Savez je u leto 1988. uspešno lansirao dve sonde „Фобос“, ali iz tajanstvenih razloga nijedna nije uspela da sleti na Marsov satelit. Neuspešne pokušaje su začinili u zimu 2011, kada je ruski lender „Фобос-грунт“za uzimanje uzoraka ostao zaglavljen u Zemljinoj orbiti. Sada planiraju da 2020. ponove misiju, a i ESA se nosi mišlju da pošalje „Footprint“ koji bi takođe pokupio nešto prašine i doneo je na Zemlju.

Danas je u Marsovom komšiluku prilična gužva. NASA tamo ima pet aparata, Indusi jedan i Evropljani jedan. Tu se negde muva i kometni orbiter „Rosetta“ sa jadnim lenderom „Philae“, koji trenutno lete negde iza Marsove orbite i udaljuju se od nas. Čini mi se da je posebno zanimljiv ESA-in orbiter „Mars Express“ (MEX), koji je lansiran još 2003. i čija je misija do sada čak šest puta produžavana. Ta misija, koja je koštala samo €150 miliona, jer je ponela neke instrumente – spektrometre i kamere – koji su svojevremeno bili montirani na neuspeloj sovjetskoj sondi „Maрс 96”, a koristila je i konstruktorska rešenja izvučena iz kometne misije “Rosetta”. Danas, posle više od 12 godina rada, “Mars Express” je druga najduže funkcionišuća letilica u istoriji koja je opstala u orbiti oko nekog tela – bolja od nje je samo Nasina letilica “Mars Odyssey” koja radi bez prestanka od 2001. godine.

f1
Na lansiranju, sonda MEX je bila teška 1.123 kg, od čega je 457 kg bilo gorivo, 113 kg korisni teret, a 80 kg lender „Beagle 2“, koji nije preživeo. korpus ima dimenzije 1,5×1,8×1,4 metra.

Jedan od razloga zbog koga danas pričam o ovoj evropskoj kosmičkoj letilici je njena nedavna aktivnost. Naime, pre mesec dana sonda je proletela neuobičajeno blizu pored većeg Marsovog satelita, Fobosa, prošišavši tokom svoje 15.260. orbite na samo 53 km iznad površine!

Dok je moja žena tog dana zavijala sarmu, „Express“ je izveo svoj najbliži „fly-by“ planiran za ovu godinu. Ove godine sonda će proleteti skoro 60 puta pored Fobosa i za razliku od ovoga sva će biti na rastojanju između nekoliko stotina do 2.000 km.

f2
Dijagram prikazuje orbite „Mars Expressa“ i Fobosa oko Marsa, a levo se vidi gde se njihove orbite presecaju. Fobosova orbita leži u Marsovoj orbitnoj ravni i obeležena je žuto. Orbita „Expressa“ je polarna, a one iznad severne polulopte su obeležene belo a one iznad južne plavo.

f3
Ovakvi snimci su očekivani od MEX prilikom proletanja pored Fobosa 14. januara 2016. Srednja slika je ono što je trebao da se vidi u trenutku najmanje visine. Ta slika predstavlja Fobos duž kraće ose (18 km) dok druge dve prikazuju mesec duž najduže ose (27 km). Znak „+“ na slici označava moguće mesto sletanja buduće ruske misije „
Фобос-грунт.

Ovaj fly-by je trebalo da omogući MEX-ovim instrumentima, naročito kameri HRSCHigh Resolution Stereo Camera – da snimi delove mesečeve površine koji ranije nisu mogli da se vide sa takve blizine.

Ovaj flay-by će nam omogućiti odličan pogled kakav do sada nismo imali prilike da vidimo,“ izjavio je tada ESA-in programski naučnik dr Dmitri V. Titov[1]. „HRSC će praviti fotografije, dok će radar MARSIS i instrument za čestice ASPERA-3 istraživati površinu i okruženje plazme oko meseca“.

Ovaj prelet će nam konačno omogućiti da vidimo ovu površinu Fobosa u odličnoj rezoluciji i pod dobrim osvetlenjem,“ kazao je Thomas Duxbury, profesor za planetne stusije američkog univerziteta George Mason.

MEX je u ranije proletao na malim visinama – čak i manjim! – ali ne previše. 29. decembra 2013, MEX je preleteo na samo 45 km iznad površine, dovoljno blizu da mesečeva gravitacija malo promeni kurs sond, što je omogućilo novu procenu Fobosove mase i gustine.

f4
Fobos viđen okom HRSC tokom 7.026. orbite 2010. godine.

Fly-by je operativni izazov i šansa za naučnike, jer je potrebno vrlo, vrlo precizno znati položaj i sonde i meseca da bi se izveo tako precizan let.

KOMANDE

Komande za uključivanje instrumenata radi osmatranja bile su aploudovane u četvrtak 7. januara, a uključivale su najnoviju optimizaciju položaja Fobosa u odnosu na letilicu, što je na osnovu podataka pribavljenih u poslednjem trenutku proračunao tim za dinamiku leta u Operaticnom centru (ESOC), u Darmštatu, u Nemačkoj.

To je bilo neophodno zbog visoke preciznosti koju su zahtevali instrumenti na tako maloj udaljenosti od Fobosa,“ izjavio je tom prilikom glavni inženjer za operacije „Mars ExpressaSimon Wood.

Nakon toga sve aktivnosti su tekle automatski i bez intervencija operativnog tima ESOC, koji je samo pratio fly-by.“

DEŠIFROVANE FOBOSA

Ovakvi preleti svakako pomažu u generisanju podataka koji treba da nam daju odgovore o formiranju meseca.

Masa Fobosa je procenjena na 1,0603 × 1016 kg (neodređenost je manja od 0,5%) a gustina na 1.862 kg/m3 (neodređenost manja od 2%). Radi poređenja, gustina Marsa je oko 3.930 kg/m3 a Zemlje oko 5.520 kg/m3.

Time se favorizuje scenario po kome je Fobos nastao u Marsovoj orbiti od diska ostataka te da nije jednostavno zarobljeni asteroid – druga vodeća teorija o nastanku Fobosa i malog Deimosa.

f5 f6

Glavni delovi MEX: AOCS (plavo): Attitude and Orbit Control System koji kontroliše položaj letilice a može i da promeni brzinu sonde menjajući joj orbitu; DMS (roze): Data Management System (negde poznat i kao OBDHOn-Board Data Handling) koji sadrži računare i memoriju za interpretaciju komandi sa Zemlje, sakuplja podatke i šalje telemetriju na Zemlju; Instrumenti (lila); Power/Thermal (zeleno) proizvodi, čuva i distribuira struju i održava temperaturu; TT&C (žuto) Tracking, Telemetry and Control, služi za radio-komunikaciju sa Zemljom.

Disk sačinjen od prašine, leda, krhorina i kamenih ostataka možda je nastao usled nekog davnašnjeg velikog udara u Mars, ili je možda Fobos (a verovatno i Deimos) formiran od ostataka materijala od koga je nastao i sam Mars.

Nažalost, ubrzo su Nemci javili da se kamera HRSC nije obavila svoj posao zbog prolaznog kvara na brodskoj memoriji, tj. nijedan podatak nije sačuvan. Takve stvari se dešavaju s vremena na vreme na 12 godina starom orbiteru, a nažalost to se sada dogodilo baš tokom bly-bya.

Dobra (čak odlična!) vest je da su ostali instrumenti sakupili podatke, a posebno švedski instrumentza analizu plazme i čestica ASPERA čiji je posao da prostudira interakciju solarnog vetra i Fobosa.

f7 f8

Analizator kosmičke plazme i energetskih atoma ASPERA je švedski instrument težak 7,9 kg a nalazi se montiran na gornjoj palubi. Glavni zadatak je potraga za vodom.

 

f9 f10

  

Na slici: Jedna od dve glavne antene talijanskog radara MARSIS. Radarski visinomer MARSIS će takođe doneti podatke o tragovima vode na površini i ispod nje. Ima nadirnu orijantaciju i težinu 13,7 kg. Prilikom otvaranja dve 20-metarske antene 2005. bilo je problema.

Ove godine biće još dve prilike za ispravljanje greške. Četvrtog jula MEX će prići Fobosu na ~350 km, a 16. novembra na 127 km. Oba fly-bya će biti iskorišćena za nastavak programa istraživanja meseca.

Mars Express“ će nastaviti da istražuje Crvenu planetu – uskoro u saradnji sa „ExoMars 2016 Trace Gas Orbiterom“!

f11
Neki još uvek ovako zamišljaju i nadaju se eksploataciji rudnih bogatstava Fobosa.

P.S.

Fobos jeste tajanstven svet i nije čudo što okupira i naučnike i čitaoce. Koga interesije šta smo o njemu čitali ranije, evo nekih linkova:

 


[1] Opasna faca u ESA – bio je šef naučnog tima u misiji „Venus Express“, a bio je zapažen u rukovodećen timu naučnika misije „JUICE“, i dr. Doktorirao je i početak karijere ostvario i Kosmičkom naučnom institutu (ИКИ) Ruske akademije nauka, posle čega je 1998. prebegao u nemački Max Planck Insitut.


Phobos

Japanska agencija planira donošenje uzoraka sa Fobosa

Fobos i druge slike

Mesta za ljudske baze na Fobosu i Deimosu


Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar