Zahlađenje je počelo naglo, najverovatnije zbog vulkanskih erupcija

SMOKE_AND_ICE

Slika: Satelitski snimak severnog dela Baffin ostrva, kojeg domoroci kanadskog arktičkog područja nazivaju Sirmilik, 'zemlja glečera'. Ovde je u ledu nađena mahovina iz perioda 'mini' ledenog doba. Jeff Schmaltz, NASA's MODIS Rapid Response Team

Prema najnovijoj studiji, objavljenoj online (31. januar, Geophysical Research Letters) Malo ledeno doba počelo je naglo krajem 13-tog veka. Čestice dima i prašine iz vulkanskih erupcija reflektovale su sunčevu svetlost natrag u svemir i na Arktičkom moru led se proširio do epskih razmera.

Autori studije su Gifford Miller, paleoklimatolog i geolog sa Kolorado univerziteta Boulder, i tim stručnjaka koji tvrde da sada sa izvesnoću mogu da identifikuju početak Malog ledenog doba, što je u prošlosti bilo teško izvodljivo. "Hlađenje nije išlo postepeno, bio je to nagli prelaz", tvrdi Miller.

Poznato je da je u vreme Renesanse na severnoj hemisferi bilo hladnije nego u Srednjem veku. Leta su bila hladnija čitavih nekoliko stoleća, i ne samo u Evropi. Do 17. veka temperature su pale za pola stepena Celzijusa a klizanje na zamrznutoj Temzi u Londonu baš je bilo popularno.

U nameri da utvrdi kada je klima počela da se menja, Miler je sa timom otputovao do Baffin ostrva na severu Kanade. Mali glečeri u ovom regionu imaju tendenciju da brzo reaguju na temperaturne promene. Datiranjem ugljenikom mahovine u ledu na Bafinu, otkrili su dve naglo povećane linije, tragove snežnih padavina koje su ubile vegetaciju u vreme koje se poklapa sa periodom naglog zahlađenja između 1275. i 1300. godine, praćene potom snažnijim zahlađenjem između 1430. i 1455.

Da bi proverili da li se sloj prostire i dalje od Kanade, istražitelji su stigli do Langjökull glečera na Islandu, druge po veličini ledene kape na ostrvu. U jezeru u blizini glečera pronašli su slojeve sedimenta iz 14. veka progresivno sve gušće, baš kako bi se očekivalo da bi ostalo za glečerom koji se širi meljući predeo pred sobom.

Zahlađenja su počela u vreme naročito učestalih vulkanskih erupcija. "U drugoj polovini trinaestog veka vulkanskih erupcija je bilo više nego u bilo kom periodu za poslednjih 1500 godina", kaže Alan Robock, naučnik za atmosferu sa Rutgers University in New Brunswick, N.J.

Da su vulkani 'krivi' za Malo ledeno doba i nije neka novost. Ali, zahlađenje do kojeg dolazi nakon erupcije vulkana uglavnom je kratkog veka. Atmosfera se oporavi od materijala izbačenog u nebo za nekoliko godina. Ovde je zapravo izazov objasniti šta je to doprinelo da se Malo ledeno doba održi toliko vekova.

"Teško je objasniti kako vulkanizam može da dovede do tako dugoročnog zahlađenja", kaže Stephen Vavrus, klimatolog sa Univerziteta of Wisconsin–Madison.

Odgovor se možda krije u samom ledu.U simulacijama globalne klime sa Zemljom okovanom ledom koju je sproveo Milerov tim, vulkianske erupcije doprinele su povećanju obima Arktičkog leda. U normalnim okolnostima ovaj led bi se topio u letnjim mesecima. Ali serija od četiri vulkanske eksplozije, svaka oko deceniju nakon prethodne, mogle su da doprinesu da uvećan led ostane stabilan, kaže Miler.

Na uzorcima leda iz tog perioda na severnom polu nalazimo tragove serije erupcija, kaže Robock: jednu naročito veliku vulkansku erupciju negde u svetu 1258., i tri manje 1268, 1275. i 1284.

Da li su ove erupcije doista doprinele nastanku Malog ledenog doba još uvek nije sasvim jasno. Dve erupcije su se desile na južnoj hemisferi, što je možda ublažilo njihov uticaj na severu. A neke od simulacija Milerovog tima i nisu dovele do super velikog ledenog pokrivača na moru, čak i sa četiri erupcije.

Ipak, nova studija nudi održiv lanac događaja, kaže Robock, spreman da se njegovi rezultati stave na probu u drugim klimatskim simulacijama.

 

ScienceNews, Web edition : Friday, February 3rd, 2012
Prevod T. Petrović

 


VODIČ KROZ LEDENA DOBA za astronome

 

 

Author: Tatjana Petrović

Komentari   

mmcc
0 #1 mmcc 11-02-2012 10:35
Čovek mora ostati hladnog, ledenog duha da "svari" sve moguće opasnosti. Za malo ledeno doba, koliko je meni poznato, krivci su "učestale vulkanske erupcije", "topljenje artičkog leda", "globalno zagrevanje", "to dolazi samo po sebi" ... čekam da optuže i kretanje zemljine kugle. Pošto znamo dinamiku velikih i malih ledenih doba, čini se da je Zemlji sve jedno kada će oni i zbog čega. A kako ćemo se mi prilagoditi? Dobar izbor teme Tatjane Petrović, naročito u ove "divne" zimske dane.
Prijavi administratoru

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži