24. januar. 2010.
Prema rezultatima koje je prošlog utorka objavila NASA, prva decenija 21. veka bila je najtoplija u skorijoj istoriji.
Agencija je takođe potvrdila da je 2009. bila druga najtoplija godina još od 1880. godine, od kada je započet program redovnog merenja globalne temperatura. Najtoplija je bila 2005, a sve ostale rekordne godine bile su nakon 1998, kaže NASA.
James E. Hansen, upravnik Nasinog Goddard Instituta za svemirske studije, kaže da globalna temperatura varira zbog promena u okeanskom ciklusu zagrevanja i hlađenja. „Ako uporedimo prosečne temperature u poslednjih 5 ili 10 godina," kaže dr Hansen, jedan od vodeći svetskih klimatologa. „videćemo da se globalno otopljavanje nepromenjeno nastavlja".
Odvojene preliminarne analize Nacionalnog centra za klimatske podatke, odelenja Nacionalne uprave za okeane i atmosferu, zasnovane na merenjima tla i mora, otkrili su da su 2009. i 2006. bile pete najtoplije zabeležene godine. Podaci koje je centar prošle nedelje objavio nedvosmisleno pokazuju da su godine između 2000. i 2009. predstavljale najtopliju ikad izmerenu deceniju do sada. Ove cifre predstavljaju dokaz u naučnoj diskusiji o globalnom zagrevanju, ali ne čine poslednju reč u debati da li je temperatura na našoj planeti u konstantnom porastu.
Dr Hansen je bio istaknuta figura u prošlogodišnjim klimatskim debatama, ali je takođe predstavljao i čestu metu napada skeptika koji su ga krivili da temperaturne podatke često koristi preterano selektivno. Pitanje da li se planeta zagreva, a naročito koliko brzo, postalo je srž afere koja je kulminirala prošle jeseni kada su sa Univerziteta East Anglia (UEA) u Engleskoj stigle na stotine nepotpisanih e-mailova.
U njima su bile brojne kritike da klimatski stručnjaci manipulišu podacima i od naučnih časopisa kriju suprotna mišljenja. Međutim, klimatski naučnici i politički lideri tvrde da se oni samo pozivaju na širokoprihvaćeni kocenzus o tome da planeta postaje sve toplija, što je očigledno na osnovi opštih preduzetih merenja iz godine u godinu.
Nasini podaci objavljeni u utorak pokazuju trend rasta temperature za oko 0,2 stepena po deceniji u poslednjih 30 godina. Prosečna globalna temperatura porasla je za oko 0,8 stepeni od 1880. godine.
„Važno je imati ove brojke stalno u mislima," kaže Gavin Schmidt, Goddardov klimatolog. „Razlika između druge i šeste najtoplije godine beznačajna je zato što su određene nepreciznosti u merenju temperature veće od nekih razlika u najtoplijim godinama".
Tvorci nove politike na Konferenciji Ujedinjenih nacija povodom klimatskih promena u Kopenhagenu koja je završena prošlog meseca složili su se da je za sprečavanje pogoršanja stanja potrebno zadržati prosečni gobalni porast temperature na oko 2 stepena Celzijusa.
Jedini je problem što su mnoga rešenja i saveti međunarodne zajednice, kako se to stručno kaže, „neobavezujuće" za velike zemlje - najveće globalne zagađivače, i po mnogima, glavne krivce trenutnog stanja na Zemlji.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
