Nema sumnje da nam je Zemlja bolesna. Iako se trudimo da to ne vidimo i relativizujemo, spoljnji pokazatelji pokazuju progres bolesti. Kao i kod svakog pacijenta, najlakše je stanje pratiti kontrolom njegove temperature. Šta nam ona govori?

l1

Kada razmišljamo o klimatskim promenama, jedna od prvih koja nam pada na pamet je topljenje polarnog leda. Međutim, gubitak leda nije ograničen isključivo na polarne krajeve.

Prema nedavno objavljenim istraživanjima, glečeri širom sveta su izgubili preko 9000 gigatona (9 biliona[1]tona) leda od 1961. godine, podižući nivo svetskog mora za 27 mm.

Međunarodni tim predvođen Ciriškim fakultetom koristio je klasična glaciološka osmatranjasa terena u kombinaciji sa obiljem informacija putem različitih satelitskih misija kako bi izračunali koliko je leda izgubljeno ili dobijeno na 19 različitih ledničkih regija diljem sveta.

Njihovo istraživanje, objavljeno u naučnom časopisu 'Nature', otkriva da su između 1961. i 2016. godine glečeri izgubili 9625 gigatona leda.

Najveći regionalni gubici zabeleženi su na Aljasci, a slede glečeri oko ruba grenlandskog ledenog pokrivača i ledenjaka u južnim Andima. Značajne količine leda su takođe nestale sa lednika na kanadskom i ruskom Arktiku, kao i na Svalbardu.

Lednici u umerenim regijama, kao što su evropski Alpi i kavkaski planinski lanac, takođe nisu uspeli da izbegnu gubljenje leda, ali su premali da bi značajnije doprineli porastu nivoa mora.

Zanimljivo je da je jedino područje koje je dobilo led tokom 55-godišnjeg razdoblja bilo jugozapadna Azija (označena na karti kao ASW). Ovdje su glečeri sakupili 119 gigatona leda, ali je u istom razdoblju susjedna jugoistočna Azija (ASE) izgubila približno istu količinu, 112 gigatona.

ESA-ina Inicijativa o klimatskim promenama – istraživački program usmeren na stvaranje globalnog seta podataka o ključnim komponentama klime na Zemlji, poznatim kao esencijalne klimatske varijable – takođe je bio faktor u istraživanju.

Projekt inicijative vezan za glečere, zajedno s bivšim ESA-inim projektom GlobAglaciera, pružio je mape prostiranja glečera i informacije o promenama mase leda za hiljade pojedinačnih ledenika.

Frank Paul, koautor studije, objašnjava: 'Potrebne su nam karte sa obrisima prostiranja lednika kako bi se izvršili precizni proračuni za dotična područja. Do sada, ove su informacije dolazile uglavnom sa američkih satelita 'Landsat', a podaci koji se dostavljaju europskim korisnicima deo su ESA-inog Sporazuma o misiji '3rd Party'.

'U budućnosti će programi, a posebno evropska misija 'Copernicus Sentinel-2', sve više doprinositi preciznom praćenju promene ledenika na planeti.'

Digitalni modeli nagiba, koji pružaju topografske detalje regiona, izračunati su pomoću informacija ASTER(Advanced Spaceborne Thermal Emission and Reflection Radiometer) senzora Japanske agencije za istraživanje svemirskih istraživanja koji su pridruženi američkoj misiji 'Terra'i nemačkoj misiji 'TanDEM-X'. Oba izvora obrađena su u okviru Inicijative za klimatske promene ledenika i drugih projekata.

Ovi podaci, zajedno sa sveobuhvatnom bazom podataka o glaciološkim podacima, koju je prikupila Svetska služba za praćenje ledenika, omogućili su istraživačima da rekonstruiraju promene debljine leda na 19.000 ledenika širom svijeta.

Kombinirajući ove metode merenja i posjedujući nove sveobuhvatne baze podataka, istraživači su uspeli da procene koliko je svake godine izgubljeno leda u svim planinskim područjima u poslednjih šezdesetih godina.

Glaciološka merenja na terenu omogućila su uočavanje godišnjih fluktuacija, dok su satelitski podaci omogućili određivanje gubitka leda tokom nekoliko godina ili decenija.

Rukovodilac istraživanja, Michael Zemp, izjavio je: 'Iako sada možemo ponuditi jasne informacije o tome koliko je leda svaka regija s glečerima izgubila, takođe je važno napomenuti da je stopa gubitka značajno porasla tokom posljednjih 30 godina. Trenutno gubimo ukupno 335 milijardi tona leda godišnje, što odgovara porastu razine mora od gotovo 1 mm godišnje.'

Iako zagrevanje okeana i dalje ostaje glavni pokretač porasta nivoa mora, topljenje ledničkog leda predstavlja drugi najveći faktor rastu mora.

Dr Zemp dodaje: 'Drugim rečima, svake godine gubimo zapreminu leda koja je oko tri puta veća od svog leda pohranjenog u europskim Alpama, što čini oko 30% sadašnje stope porasta nivoa mora.'

Širom sveta, nestajanje glečera znači manje vijaće vode za milione ljudi, manje hidroelektrične energije i manje vode za useve. Dok topljenje glečera takođe dovodi do porasta razine mora, ono kritično povećava rizik od drugih prirodnih opasnosti, kao što su poplave usled izlivanja ledničkih jezera, odroni i sl.

Brzina kojom glečeri gube masu u dugoročnom razdoblju vrlo je važna za donošenje odluka o budućem prilagođavanju. Stoga je takva vrsta informacija ključna za međunarodna tela koja valorizuju klimatske promene, kao što je Međuvladin panel o klimatskim promenama.

Mark Drinkwater, viši savetnik za kriosferu i klimu u ESA-i, dodao je, 'Imajući u vidu socio-ekonomske posledice, sudbina lednika u budućoj klimi je nešto čemu ESA prilazi vrlo ozbiljno.'

'Jako je važno da pratimo stanje oslanjajući se na postojeće mogućnosti praćenja pomoću evropske misija 'Copernicus Sentinel' i drugih misija ESA-e i misije '3rd Party'. Njihovi podaci nam ključno omogućuju da izgradimo snažnu klimatsku perspektivu kako bismo otkrili regionalne i iz godine-u-godinu fluktuacije glečera i drugih delova kriosfere kao što su snežni pokrivač, led i ledeni pokrivači.'

l2

 

[1]Često se na našoj TV i u novinama prevodi naziva anglosaksonskih brojeva navode krajne ofrlje i što je najgore – pogrešno. Problem je u tome što se veliki brojevi u svetu predstavljaju u tzv. 'kratkoj' i 'dugoj' skali. Ukratko, Ameri & Englezi (i još poneki) to rade u kratkoj skali, a mi ostali (kontinentalna Evropa, francuska, španska i portugalska govorna područja sem Brazila i sl.) u dugoj. Malo čudo je i da su, recimo, bivši SSSR i mnogi Arapi koristili kratku skalu.

  Elem, i jedni i drugi za 106kažemo da je to milion, ali za 109'oni' kažu biliona 'mi' milijarda. Za 1012, a to je broj koji se nama pojavljuje u ovom textu, oni kažu triliona mi bilion. Za još 1000 puta veći broj, 1015, oni kažu kvadrilion, a mi bi trebali da pravilno govorimo bilijarda, ali ja to nikad niotkoga u životu niti u školi nisam čuo... Za 1000 puta veći broj, 1018, oni kažu kvintilion,a mi trilion, itd.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar