vulkani baner

< :: uvod | Vulkani | Opasni vulkani | Supervulkani |

Ima i opasnih vulkana. To su oni koji miruju vekovima, ponekad zagrme i zatutnje i ako se na tome sve završi, dobro je. Ali ne završava se uvek na tome. Povremeno oni jednostavno eksplodiraju toliko razornom snagom da kilometrima unaokolo naprave pustoš. 


 VEZUV 

Takav je vulkan Vezuv, u Italiji, pored Napulja, inače upadljive lepote kad se gleda izdaleka, koji je 24. avgusta 79. godine proradio i zasuo okolne gradove sa četiri kubna kilometra pepela i stenja. Tom prilikom je, do tada živahan i prijatan gradić, Pompeja, bio potpuno zatrpan sa tri metra debelim slojem vulkanskog pepela i prašine, a na isti način su stradali i obližnji, još manji Herkulaneum i Stobie. Erupcija je toliko izmenila geografiju celog područja da su se ovi gradovi bukvalno izgubili čak i u sećanju ljudi. Otkriveni su slučajno, 15 vekova kasnije, a otkopani tek u novije doba. Ne zna se tačno koliko ljudi je u katastrofi iz 79. godine izgubilo živote, ali računa se preko 20 000. Samo u Pompeji je otkopano 1150 tela. Danas, inače, možete da razgledate okamenjene ostatke strašnih prizora zle sudbine stanovnika Pompeje od pre skoro 2000 godina. Svake godine 2,5 miliona turista iz sveta obiđe ovaj muzej strave. Fotografije

karta Vezuv


Vezuv je visok 1281 metar, a prečnik kratera mu je oko 600 m. Njegova poslednja ozbiljnija erupcija dogodila se 1944. godine. Jedan je od najopasnijih vulkana na svetu s obzirom da u njegovoj okolini živi skoro pet miliona ljudi. 

 SANTORINI 

Santorini caldera panorama


Još je dramatičnija bila erupcija vulkana na ostrvu Santorini. Danas je Santorini arhipelag vulkanskih ostrva i turističko mesto iz snova, spektakularne lepote, ali arhipelag je samo preostali deo velikog ostrva koje je pre 3600 godina razneseno u obesnoj eksploziji vulkana.

karta ostrvo


Malo se zna o tom događaju, ali nedavna istraživanja govore o naslagama vulkanskog materijala debljine 80 metara na razdaljini od preko 20 kilometra. Prema novim podacima tom prilikom je izručen 61 kubni kilometar magme i stenja u atmosferu. Izgleda da je čitava Minojska kultura na 110 kilometara udaljenom Kritu zbrisana udarom cunamija koji je nastao nakon ove erupcije. Neki sa ovom divljom eksplozijom povezuju i nestanak legendarne Atlantide. Ali šta god da se dogodilo bilo je strašno. Fotografije

 TAMBORA 

Mnogo dramatičnija od ove bila je erupcija vulkana Tambora na ostrvu Sumbava u Indoneziji, 1815. godine. Na skali indeksa eksplozivnosti vulkana od jedan do osam ona je zauzela sedmu poziciju i predstavlja najrazorniju erupciju vulkana u pisanoj istoriji. 

karta tamborasatelit


Samoj eksploziji je prethodilo opominjuće tutnjanje i jedna erupcija umerene snage 5. aprila 1815. Sledećeg dana, uz neprestane detonacije, vulkan je počeo da bljuje pepeo. To je trajalo nekoliko dana, a onda, 10. aprila, vulkan je podivljao. Cela planina se usijala i u veličanstvenoj eksploziji, koja se čula na Sumatri 2600 kilometara dalje, izbacila je tri visoka stuba užarenog pepela i kamenja. Po tlu su kao kiša pljuštale usijane kamenice, a gusti pepeo je zasuo okolna ostrva Borneo, Sulavesi, Java i Molučka ostrva. Pokrenuli su se razorni cunamiji koji su u plićacima okolnih mora podigli nekoliko metara visoke talase. Ne licu mesta je poginulo između 11 i 12 hiljada ljudi, a narednih dana još 60 hiljada. I to su umerenije procene broja žrtava.

Međutim, za veći deo planete problemi su tek počinjali. Izbačen pepeo u atmosferi je izazvao dugotrajne klimatske promene na čitavoj severnoj hemisferi Zemlje. U proleće i leto 1816. severna Amerika je bila obavijena suvom, crvenkastom maglom toliko gustom da se Sunce moglo gledati golim okom. Prosečna globalna temperatura je opala za više od pola stepena. Kanada je te godine osetila ekstremno hladno leto i juna 1816. u Kvebeku je zabeleženo 30 centimetara snega. Zapravo, leta te godine nije ni bilo i ona je u istoriji zabeležena kao "godina bez leta". Letine su izostale 1816. godine i glad je zavladala u Americi i Evropi. U jugoistočnoj Evropi je izbila epidemija tifusa koja je trajala od 1816. do 1819. godine, a pripisana je klimatskim promenama. Na tržištu hrane zabeležene su osetne promene, širom Evrope izbijali su neredi.

Procenjuje se da je u erupciji Tambora izbacila 100 kubnih kilometra usijanog pepela, prašine i kamenja. Pre eksplozije planina Tambora je bila visoka 4300 metara. Nakon eksplozije njena visina je pala na 2851 metar. 

Pre ove erupcije vulkan Tambora je nekoliko vekova bio uspavan. Fotografije

 KRAKATOA 

Erupcija vulkana Krakatoa (kaže se i Krakatau ili Krakatao) u Sundskom moreuzu, između ostrva Jave i Sumatre, spada u najstravičnije zabeležene u istoriji čovečanstva. Godine 1883. vulkan je doslovno eksplodirao i razneo dve trećine ostrva na kome se nalazio. Cunamiji koji su se tom prilikom podigli obišli su čitavu planetu i uznemirili sva otvorena mora sveta. Rika vulkana je u talasima obletala čitavu Zemljinu kuglu i to je najglasniji zvuk koji je ikada zabeležen u ljudskoj istoriji na ovoj planeti. Samo na Indonežanskim ostrvima vulkan je ubio preko 35 hiljada ljudi.

karta Krakatao


Vulkan se uznemirio 20. maja 1883. Sredinom jula su zabeležene manje erupcije koje su međutim izazvale neobično visoku plimu mora tako da su mornari brodove lancima vezivali za dokove. 11. avgusta su počele snažne erupcije koje su izbacile u atmosferu ogromne količine pepela. 24. avgusta erupcije dobijaju na snazi, a dva dana kasnije vulkan je pomahnitao. Izbacio je ogroman crni oblak pepela 27 kilometara u vis, a zatim je počela serija eksplozija na svakih deset minuta. U brodskim dnevnicima brodova udaljenih 20 kilometara od ostrva zabeležena je gusta padavina pepela i komada usijanog kamenja desetak santimetara u prečniku. Manji cunamiji su pogodili plićake Jave i Sumatre. 

Pyroclastic flows at Mayon Volcano
Piroklastički tok je nešto najstrašnije što je priroda mogla da smisli. To je divlji talas usijanog stenja, pepela i gasova koji se širi ponekad i brže od zvuka i pred sobom sve uništava.

To je međutim bio samo početak katastrofe. Sledećeg dana, 27. avgusta, vulkan je pobesneo i ušao u svoju kataklizmičku fazu. Usledile su četiri snažne eksplozije od kojih se poslednja čula 5000 kilometara daleko na ostrvu Rodrigez blizu Mauricijusa. Svaku eksploziju pratili su cunamiji koji su na obalama susednih ostrva stvarali talase visoke 30 metara. Piroklastički tokovi su pokuljali i uništavali sve pred sobom. Dim nad vulkanom se podigao 80 kilometara u vis. Užas je trajao čitav taj dan, a onda se vulkan naglo umirio i sledećeg jutra zavladala je potpuna tišina.

Posledice ove eksplozije su bile nezapamćene. Uništen je ceo region. Brojni dokumenti i brodski zapisi govore da su po Indijskom okeanu nedeljama plutali leševi. Vulkan je izbacio ukupno 23 kubna kilometra materijala od čega se nekoliko sručilo u more i sasvim izmenilo dno okeana u širokom pojasu. Posle eksplozije ovog vulkana temperatura vazduha severne polulopte bila je niža od prosečne za 1-2 C u toku narednih sedam godina, a povećala se količina padavina – kiša i snega. Pad temperature bio je direktna posledica sporog taloženja sitnijih čestica prašine i pepela prečnika dva mikrona, kojima je za spuštanje sa visine od 30 km potrebno oko četiri godine. Ovakav pad temperature trajao je do 1888 godine, kada se ona polako počela vraćati na normalu.

Snaga erupcije Krakatoa iz 1883. bila je jača od bombe koja je uništila Hirošimu 13 hiljada puta! Danas prečnik kratera ovog raznesenog vulkana iznosi oko 5,5 km.

Erupcija je inače gotovo sasvim sterilisala sva ostrva u okolini. Kada su maja meseca sledeće, 1884, godine to područje posetili prvi istraživači, od celokupnog nekadašnjeg bujnog života pronašli su samo paukove u pukotinama na jugu ostrva Rakata. Fotografije

The Scream
Erupcija vulkana Krakatoa izazvala je neobične optičke efekte koji su se dugo opažali na raznim mestima planete. Bili su to spektakularni zalasci Sunca do tada neviđene lepote. Britanski slikar Vilijam Ekroft je, inspirisan tim prizorima, načinio hiljade skica crvenog zalaska sunca. Pre više godina neki estetičari su objavili svoju pretpostavku da je i krvavo crveno nebo na čuvenoj Munkovoj slici "Krik" iz 1893. takođe posledica ovih fenomena koje je i čuveni umetnik u Norveškoj video. U istoriji astronomije poznato je da se nakon eksplozije vulkana Krakatoa dve godine Mesec video obojen u plavo.

 

< :: uvod | Vulkani | Opasni vulkani | Supervulkani |

U sledećem nastavku: SUPERVULKANI

Ali sve te užasne, razarajuće erupcije koje su pustošile i uništavale ogromna područja i koje su kao najveće tragedije zabeležene u pisanoj istoriji i predstavljaju opominjuće dokaze stravične snage vulkana, dakle, sve one su samo nežni povetarac prema erupcijama supervulkana. Ništa se ne može meriti sa divljom snagom supervulkana. Veća sila danas postoj samo u svemiru. Jako retko se oglase, ali kad prorade, ne postoji mesto na kome ste bezbedni. Supervulkani su u stanju da promene izgled čitavog kontinenta, da promene globalnu klimu planete i drastično smanje katalog živih bića Zemljine kugle.

 


Dodaj komentar