venera

Venera - druga po redu velika planeta Sunčevog sistema polazeći od Sunca.To je terestrička (tj. po građi slična Zemlji) i najsvetlija planeta (posle Sunca i Meseca najsvetliji nebeski objekat). Od svih planeta Venera se najviše primiče Zemlji (na 40 miliona kilometara što je jednoko oko 1000* razdaljina Meseca od Zemlje). Konačno, Venera je unutrašnja planeta (a to su Merkur, Venera, Zemlja i Mars; iza asteroidnog pojasa se nalaze spoljašnje planete).

-----

* 100 puta (a ne 1000 kako je bilo greškom napisao)

Predanja i verovanja

radjanjeVenere
Rađanje Venere, Alexandre Cabanel 1863.

Dobila je ime po najlepšoj rimskoj boinji.

U našem narodu Venera se zove Večernjača i Zornjača pošto se vidi uveče odnosno u zoru. Zovu je i Danica jer se ponekad vidi i po danu. Narod ističe njen lepotu pa kaže za lepu ženu da je lepa kao zvezda Danica.

Veneru pominje i Varon kada kaže da je Eneja, trojanski junak, ploveći ka Italiji, gledao pred sobom danju ovu 'zvezdu'.

A 1797. nakon što je Napoleon pokorio Italiju, Venera se videla po danu i to u podne. Napoleonove pristalice su ovo protumačile kao nebeski znak za dela koja je počinio njihov vođa i ovu planetu su nazvali zvezdom osvajača Italije.

Orbita

Pošto Venerina putanja leži unutar Zemljine orbite oko Sunca za nas je Venera uvek blizu Sunca. Od Sunca se udaljava najviše 47°. Zato Veneru vidimo uveče na zpadu ili ujutro na istoku (ona naime prati Sunce ili mu pak predhodi). Zatim, ovaj položaj unutrašnje planete omogućava da vidimo promene mena Venera (što je prvi opazio Galilej 1610.) kao i kod Meseca. Za posmatranje te pojave dovoljan je i mali teleskop. Vrlo retko se može pratiti i prolaz Venere ispred Sunca. Tako se tranzit video 6. oktobra 1882. a nakon toga 8. juna 2004. i zatim 6. juna 2012.

Atmsfera

Venera ima gustu atmosferu, ispunjenu blještavim slojem oblaka. Atmosferu je otkrio čuveni ruski nučnik Lomonosov 1761. prilikom prolaza Venera ispred Sunca. Atmosfera se sastoji uglavnom od ugljendioksida (90%), kiseonika i vodene pare (1,5%), te azota (7%). Atmosferski pritisak je za naš pojam izuzetno visok - preko 90 atmosfera. Toliki pritisak vlada u našim okeanima na dubini od oko 1000 metara. Temperaturne razlike su minimalne na Veneri što je rezultat staklene bašte koja je opet posledica visokog procenta ugljendioksida u atmosferi. Atmosfera se prostire do visine od 400 km. 

Reljef

Gusti oblaci nad Venerom sprečavaju da se teleskopima sa Zemlje uoče detalji Venerinog reljefa. Ipak reljef ove planete je danas dosta poznat zahvaljujući svemirskim sondama koje su upućene ka Veneri. Neke od njih su poslale nešto fotografija sa same površine planete. Međutim, mape Venere su stvorene na osnovu radarskih osmatranja ovih sondi.

Maat Mons on Venus
Lava se sliva sa planine Maat i teče stotinama kilometara unaokolo. Maat je egipatska boginja istine i pravde. Umetnička predstava (NASA/JPL)

Površina Venere je prilično mlada - najstariji krateri su nastali pre svega 800 miliona godina (računajući na starost Sunčevog sistema i vreme nastanka planeta to je tek nedavna prošlost). Postojanje atmosfere i visok atmosferski pritisak uzrok su specifičnog izgleda udarnih kratera u poređenju sa kraterima recimo Meseca. Pre svega mali meteoriti nisu u stanju da dospeju do tla Venere jer potpuno sagore u atmosferi. Zbog toga malih udarnih kratera na Veneri i nema. Veliki meteoriti, koji prežive put kroz atmosferu udaraju o tle, ali istisnut materijal se ne rasprostire daleko od mesta udara (kao npr. kod Meseca), već se taloži oko nastalog kratera. Postoje forme reljefa koje su očigledno vulkanskog porekla: tokovi lave, male kupole do 3 km u prečniku, te velike vulkanski kupe prečnika i po više stotina kilometara.

Zatim postoje i korone (formacije slične kraterima) i formacije koje po izgledu podsećaju na paučinu.

vzkomparacija
Venera je neznatno manja od Zemlje. Njen prečnik čini 0,9499 prečnika Zemlje.

Inače 20% Venerine površine čine nizije. To su oblasti koje leže ispod prosečnog nivoa planete (s obzirom da na Veneri nema vode od čije površine bi se merila visina, odn. dubina, za tu svrhu se koristi prosečan prečnik Venere). Oko 70% je na nivou prosečnog prečnika, a 10% čine visoravni, dakle delovi tla iznad prosečne visine.

Osmatranje

Venera je jedan od rado posmatranih objekata jer se lako pronalazi na nebu, a i malim teleskopom mogu se uočiti njene faze.

Šta ćemo i koliko videti zavisi od položaja Venere u odnosu na Sunce i Zemlju.

orbita

Kada je Venera u gornjoj konjunkciji (recnik) (položaj 1 na crtežu) njen ceo disk je osvetljen (puna Venera), ali je s druge strane tada on mali, jer je Venera na najvećoj razdaljini od Zemlje. Uglovna veličina Venere u tom položaju iznosi jedva 10''.

SimbolVenere
Astronmski
simbol Venere

Činjenice:

Afel: 0.728213 AU = 108939000 km (najveće rastojanje od Sunca)

Perihel: 0.718440 AU = 107477000 km (najmanje rastojanje od Sunca)

Poluosa: 0.723332 AU = 108208000 km (srednje rastojanje od Sunca)

Orbitalni period (Venerina godina): 224.701 dana (Zemaljskih)

Prečnik: 12 103,6 km

Površinska temperatura: 4620 C

Magnituda: -4,9 (najveća) i -3,8 (najmanja)

Površinski pritisak: 92 bara

Sastav atmosfere: ≈ 96.5% ugljend dioksid, ≈ 3.5% azot, 0.015% sumpor dioksid, 0.007% argon, 0.002% vodena para...


10 (i više) zanimljivih činjenica o Veneri


 


Komentari   

Aleksandar Zorkić
0 #5 Aleksandar Zorkić 19-10-2015 13:52
Citat Rapaic Rajko:
...
Ako je Mesec udaljen 380000 km, najmanja razdaljina do Venere (40 miliona km) je 100 (a ne 1000) puta veca od toga.

U pravu ste, ispravio sam!
Prijavi administratoru
Rapaic Rajko
0 #4 Rapaic Rajko 18-10-2015 20:39
Nesto me buni. Malo sam preracunavao, i onda me zapanjio zakljucak do koga sam dosao.
Ako je Mesec udaljen 380000 km, najmanja razdaljina do Venere (40 miliona km) je 100 (a ne 1000) puta veca od toga.
A to nekako stvarno ne izgleda daleko, sta je tricavih 100x..? ;)
Prijavi administratoru
Milan
0 #3 Milan 16-10-2015 00:24
Hm evolucija je čudo. Sunce - 1 (prvi, glavni..)
Prijavi administratoru
Aleksandar Zorkić
0 #2 Aleksandar Zorkić 15-10-2015 21:45
Citat Milan:
Sada je zornjača... Jeste po sastavu i strukturi slična našoj planeti i moguće da je i naša planeta nekada davno izgledala slično a Venera nekada davno u budućnosti bude slična Zemlji.. hm? Inače Sunce se preskače u brojanju elemenata u sistemu Sunce je nula-ništa.

Paaa nije baš tako. Nekada davno Venera i Zemlja su bile mnogo sličnije, ali od tada je svaka planeta imala svoju evoluciju i otuda bitne razlike.
Venera neće nikad biti slična današnjoj Zemlji zato što je zračenje Sunca sve veće i Venera će sve više da se "prži".
Ne shvatam gde se to Sunce preskače.
Prijavi administratoru
Milan
0 #1 Milan 15-10-2015 01:16
Sada je zornjača... Jeste po sastavu i strukturi slična našoj planeti i moguće da je i naša planeta nekada davno izgledala slično a Venera nekada davno u budućnosti bude slična Zemlji.. hm? Inače Sunce se preskače u brojanju elemenata u sistemu Sunce je nula-ništa.
Prijavi administratoru

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži