Venera

Slika 1. Venerin srp u ultraljubičastoj oblasti, snimljeno Hablovim svemirskim teleskopom. Izvor: JPL

Negde u dalekoj prošlosti, u vreme kada je planeta Zemlja bila mlada, međuplanetarni prostor je bio ispunjen lutajućim ostacima velikih dimenzija zaostali od formiranja Sunčevog sistema. Pomenuti veliki ostaci su redovno udarali i o Zemlju. Naša majka je poput boksera šampiona teške kategorije istrajno trpela serije udaraca neposrćući ali ju je jedan posebno snažan lako mogao uništiti. Ogroman objekat veličine Marsa se našao na Zemljinoj putanji ali iz suprotnog smera. U silovitom čeonom sudaru, oba tela su bila potpuno smrskana ostavivši za sobom u orbiti ogroman oblak raspršene prašine. Iz pomenute prašine će se po opisanoj teoriji kasnije roditi Mesec i sa čime se slaže većina astronoma danas.

Postavlja se logično pitanje: ako je nešto tako veliko moglo udariti u Zemlju kako to da nama najbližu komšinicu planetu Veneru nije zadesila ista sudbina, odnosno kako je uspela da se sačuva? U skladu sa nalazima najnovijih studija, ipak nije. I ona je takođe jednom imala svoj mesec formiran na isti način kao i u slučaju Zemlje.

Po studiji postdiplomca sa Kalteka Aleksa Alemija zasnovanoj na razvijenim sopstvenim modelima, u saradnji sa Dejvidom Stivensonom takođe sa Kalteka, došlo se do zaključka da Veneru ne samo da je udarila stena dovoljno velika za stvaranje Meseca, nego se to dogodilo bar dva puta.

Iz modela ranog Sunčevog sistema Alemija i Stivensona sledi gotovo potpuno nemoguće da je Venera izbegla veliki sudar. Najverovatnije je u ranijem periodu Veneru zadesio sudar pri čemu se iz krhotina stvorio njen mesec. Nastali mesec se usled plimskih sila polako spiralno odvajao od matične planete veoma slično Mesecu i njegovom još uvek veoma polaganom odmicanju od Zemlje.

Za razliku od Zemlje, Veneru je zadesio još jedan strahoviti sudar, svega desetak miliona godina kasnije a u skladu sa modelom. Drugi udarac je bio u izvesnom smislu suprotan prethodnom i doveo je do promene smera obrtanja planete, reči su Alemija. Rezultat je bio katastrofalan po Venerin mesec. Naime, planeta je promenila smer obrtanja što je dovelo do toga da Venera umesto da predaje počne da prima orbitalnu energiju njenog meseca putem plimskih sila. Venerin mesec je usled gubitka orbitalne energije iz odmicanja prešao u primicanje matičnoj planeti. Nakon određenog broja izvršenih spiralnih orbita ka planeti, Venerin mesec se stropoštao u strahoviti, po njega razarajući sudar.

"Ne samo da smo objasnili nestanak meseca, nego smo i dali dosta dobro objašnjenje trenutne spore rotacije i smera obrtanja" reči su Alemija. Da se kojim slučajem formirao drugi mesec iz drugog velikog sudara, takođe bi izgubio orbitalnu energiju i na kraju se sudario sa Venerom, na isti način kao i što se dogodilo sa prvim Venerinim mesecom.

Model omogućuje analizu i više od dva sudara ali je verovatnoća više velikih sudara ipak mala. "Možete postaviti hipotezu više masivnih sudara, međutim na taj način se ne doprinosi značajnija promenu već dobijenih rezultata", odnosno na konačno stanje u kome se Venera nalazi u današnje vreme, objašnjava Alemi.

Izvor


Komentari   

Trovach
+1 #9 Trovach 26-05-2018 12:48
@Danijel Reponj...I ja sam isto pomislio. Nije Venera mogla da stane, pa da pocne da rotira "u rikverc", nego se verovatno "prevrnula".
Prijavi administratoru
Hipotetički mesec
0 #8 Hipotetički mesec 26-05-2018 09:53
"Pa da. Ako pretpostavimo da je Venera rotirala oko svoje ose priblizno ostalim planetama s. sistema, znajuci kolika je venerina sadasnja tezini, imamo neku kineticku energiju prvobitne rotacije. Sila udara hipotetickog meseca bi trebala da bude tolika da 1.) zaustavi (ponisti) tu rotaciju (da je dovede do nule) 2.) pa potom da iznova zarotira Veneru onako kako ona sada rotira. Tako nesto ne bi mogao da uradi nikakav mesec (to jest satelit) posto bi to mogao samo objekat mase vece od Venere - sto bi prema zakonu gravitacije znacilo da je samo Venera mogla da bude njegov satelit (a ne obratno)."

Dobro si razumeo da je Venerina prvobitna rotacija bila u skladu sa rotacijom ostalih planeta.

Kada je reč o sudarima koje je pretrpela Venera, dobro pogledaj deo teksta koji se tiče stvaranja Meseca jer očigledno došlo do nekakve nejasnoće u vezi tela koje je udarilo u Veneru.

U delu teksta o nastanku Meseca, telo veličine Marsa se našlo u Zemljinoj orbiti. Dakle, to telo koje je udarilo o Zemlju je predhodno lutalo po Sunčevom sistemu i nikako nije moglo biti Zemljin prirodni mesec ili "hipotetički mesec" kako ti kažeš za Veneru.
Prijavi administratoru
Accu
0 #7 Accu 25-05-2018 20:10
Uran se vrti oko sebe u ispravnom smeru ali to čini postrance, da tako kažem "polovi su mu na ekvatoru", ali Venera to čini takoreći "na leđima" plus je unikat u celom solarnom sistemu jer rotira oko svoje ose na pogrešnu stranu.
Navedeno imlicira da su obe planete preživele katastrofalne susrete sa masivnim telima u dalekoj prošlosti, no kod Venere je "poremećaj" dvostruk, otud teorija o 2x sudaru sa nesuđenim mesecima.
Prijavi administratoru
Danijel Reponj
+2 #6 Danijel Reponj 25-05-2018 14:32
Pojam rotacija se odnosi na rotaciju planeta oko svoje osi, a pojam revolucija se odnosi na kretanje planeta oko Sunca.

Nego, šta ako je hipotetični Venerin udar lupio Veneru odozgora, pa se Venera izokrenula, južni pol je otišao "gore", a sjeverni "dolje"?. U tom bi slučaju Venera zadržala svoj smjer rotacije ali bi se zbog "izokrenutosti" on manifestirao kao što je danas, u suprotnom smjeru?
Prijavi administratoru
Vladimir Kerleta2
+1 #5 Vladimir Kerleta2 25-05-2018 13:17
Pa da. Ako pretpostavimo da je Venera rotirala oko svoje ose priblizno ostalim planetama s. sistema, znajuci kolika je venerina sadasnja tezini, imamo neku kineticku energiju prvobitne rotacije. Sila udara hipotetickog meseca bi trebala da bude tolika da 1.) zaustavi (ponisti) tu rotaciju (da je dovede do nule) 2.) pa potom da iznova zarotira Veneru onako kako ona sada rotira. Tako nesto ne bi mogao da uradi nikakav mesec (to jest satelit) posto bi to mogao samo objekat mase vece od Venere - sto bi prema zakonu gravitacije znacilo da je samo Venera mogla da bude njegov satelit (a ne obratno). Laksi objekat mogao da proizvede potrebnu silu samo pod uslovom da nedostatak mase kompezuje viskom brzine. Ali to otvara drugu problematiku, posto bi neki hipoteticki brzi pramesec venere prema keplerovim zakonima morao da ima ogromnu i izduzenu putanju, a venere je blizu sunca i ukljestena izmedju merkura i zemlje, pa je umetanje odrzive orbite na takvom mestu prethodno pitanje samo za sebe.
Prijavi administratoru
Accu
0 #4 Accu 25-05-2018 01:47
"Rotacija Venere", naravno da čitalac misli na rotaciju Venere oko svoje ose, ni jedna jedina planeta u solarnom sistemu ne vrši svoje kretanje oko Sunca u retrogradnom(u smeru kretanja kazaljke na satu), odnosno kreću se u direktnom smeru(suprotno kretanju kazaljke na satu).
Na sti način i samo Sunce rotira oko svoje ose, što je i smer prvobitnog oblaka prašine i gasa iz kojeg i nastao ceo solarni sistem.
Prijavi administratoru
Rotacija Venere
0 #3 Rotacija Venere 24-05-2018 09:08
"Onda bi mogla da se izracuna i masa tog bivseg meseca. Ona je onolika kolika bi nosila kinitecku energiju potrebnu da se iz smera rotacije svih ostalih planeta suncevog sistema venerina masa prebaci u mod njene sadasnje rotacije..."

Rotacija Venere oko Sunca ili rotacija Venere oko svoje ose? Ako je ovo prvo u pitanju, onda je došlo do nesporazuma jer je u tekstu reč o rotaciji Venere oko svoje ose.
Prijavi administratoru
Accu
0 #2 Accu 23-05-2018 20:07
Nije Venera jedino veliko telo(čitaj planeta) u Sunčevom sistemu koja "radi stvari naopako", tu je još jedan možda eklatantniji primer.
Pogledati sliku na priloženom linku za info...

https://qph.fs.quoracdn.net/main-qimg-68c1029cdbcfb19e3c91ba3bf8bbb1c2
Prijavi administratoru
Vladimir Kerleta2
-1 #1 Vladimir Kerleta2 23-05-2018 15:20
Onda bi mogla da se izracuna i masa tog bivseg meseca. Ona je onolika kolika bi nosila kinitecku energiju potrebnu da se iz smera rotacije svih ostalih planeta suncevog sistema venerina masa prebaci u mod njene sadasnje rotacije. Lepo zvuci, ali je malo verovatno. Po vasem modelu ispada da bi taj hipoteticki mesec trebao da bude dvaput tezi od same venere, ili da ima znatno vecu brzinu (ali onda se nikad ne bi ni srusio na nju).
Prijavi administratoru

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži