Saturnov_prsten
Pošto se „Cassini" nalazi između 8,2 i 10,2 AJ od Zemlje, slike putuju do nas između 68 i 84 minuta. U svetlu nedavno napisanog teksta o težinama budućih letilica, treba da kažem da je orbiter težak neverovatnih 2.150 kg, što znači da su samo dva sovjetska „Fobosa", lansirana ka Marsu pre 30 godina, i kineski „Chang'e-1", lansiran ka Mesecu, bila teža.

Koliko mogu da nađem na netu, poslednji telemetrijski izveštaj o svemirskoj sondi „Cassini" potiče od 21. aprila. Ova letilica, koja je još 1. jula 2004. prošla kroz procep između dva Saturnova prstena i ušla u orbitu oko planete, i dan-danas je u odličnom stanju a svi podsistemi[1] rade „kao novi". Kojom brzinom leti i gde se trenutno nalazi možeš da pogledaš na stranici „Present position": http://saturn.jpl.nasa.gov/operations/present-position.cfm.

Na ovoj tada pristigloj neobičnoj slici, nastaloj samo pola sata od prolaska satelita Prometheus kroz F prsten, vide se neobične anomalije koja su nastale u prstenu. Na velikoj slici (http://photojournal.jpl.nasa.gov/tiff/PIA10593.tif) vidi se krompirasti Prometheus, a ispod njega se lepo uočava senka koju pravi.

Na slici sa desne strane gore vide se takođe i tragovi dva prethodna prolaska. Najtamniji trag, koji se prostire od vrha slike desno pa do središta, pokazuje prethodni prolazak Prometheusa kroz apoapsis[2] 15 časova pre toga. Pri samom vrhu gore desno nazire se jedva vidljivi trag još ranijeg prolaska. Kada stigne u apoapsis, Prometheus (prečnika 86 km) kači unutrašnju ivicu F prstena, a njegova gravitacija gura čestice prstena van njegovih ivica i stvara vrtlog. Kako se Prometheus pomera ka periapsisu (kada je najbliži planeti), vrtlog se izdužuje. Nakon toga, kada počne da se vraća ka apoapsisu, vrtlog se razvlači i raspada, što stvara vidljivi tamni kanal.

Ovaj ciklus se ponavlja sa svakom orbitom (0,61 dan). Na ovoj slici prsten je preeksponiran da bi se bolje video satelit. Snimak je napravljen u pravcu neosvetljene strane prstena, sa oko 18° iznad ravni prstenova. Slika je napravljena 14. januara 2009. godine Cassinijevom uskougaonom CCD kamerom (NAC) u vidljivom delu spektra, sa udaljenosti od oko 555.000 km od Saturna, i pod faznim uglom (Sunce-Saturn-Cassini) od 145°. Razmera slike je oko 3 km po pixelu.

Još o slikama sa Cassinija vidi na http://ciclops.org.



[1] Na letilici se nalazi 1.630 povezanih elektronski povezanih komponenti, preko 22.000 žično povezanih komponenti, i preko 14 km kablova.

[2] Tačka u kojoj je telo najdalje na svojoj orbiti u odnosu na telo oko koga se okreće. Kod objekata koji se okreću oko Zemlje ta tačka se naziva apogej, a kod tela koja se okreću oko Sunca afel. Po Keplerovim zakonima, objekat u toj tački ima najmanju brzinu rotacije.

 


Možda će vas i ovo zanimati:

Nestaju Saturnovi prstenovi

Prva teleskopska opažanja nebeskih tijela datiraju od vremena Galilea Galileia s početka 17. stoljeća. Nesavršenost ondašnjih instrumenata poprilično je zbunjivala srednjevjekovne astronome naročito pri opažanjima Saturna. U ranim izvještajima Galileo opisuje dva izbočenja oko Saturna, no ona su tijekom godina – nestala. Bilo je poprilično frustrirajuće gledati u mutnu sliku kroz teleskop nebeskih objekata koji se naočigled mijenjaju, usprkos tadašnjem nauku crkve koji je tvrdio kako su nebesa stalna i nepromijenjiva....

SATURN BEZ PRSTENOVA

Prstenovi su isparili, ne vide se i Saturn je postao obična golišava glomazna kugla gasa. Zapravo ugao koji prstenovi zaklapaju prema Zemlji je veći od nule i iznosi 0,8 stepeni ali je on opet suviše mali ...

SATURN

O planeti Saturn

 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži