Od kad smo izbacili Plutona, Neptun je najdalja planeta sistema. O njemu ne znamo praktično ništa jer je užasno daleko – 30% je dalji od sledeće najdalje planete, Urana. Sve što znamo o njemu naučili smo iz jedne kratke posete 'Voyagera 2' 1989. – tada je Uran bio dalji i od Plutona! – i povremenih osmatranja 'Hablovim' teleskopom. Mislio sam da se ovom planetom danas bave samo frikovi pa je svaka vest vezana za nju pravi kuriozitet. Evo jedne:

p1

Igra Neptunovih satelita: ova animacija ilustruje kako se odnose orbite Neptunovih unutrašnjih satelita Naiad i Thalassa da bi se izbegli uzejamni sudari dok se okreću oko planete. Larger view.

Čak i po divljim standardima spoljnog dela Sunčevog sistema, čudnovate orbite dva najbliža Neptunova meseca su bez presedama, što su nedavno objavili svi veliki svetski naučni časopisi i sajtovi.

Stručnjaci za orbitnu dinamiku su nazvali to 'igrom izbegavanja' a plesači su mali meseci koje je otkrio 'Voyager 2', Naiad i Thalassa. Oni se s pravom nazivaju partnerima, jer se okreću sa razmakom od samo 1150 km. Međutim, oni nikad ne prilaze jedan drugom tako blizu jer je Naisadova orbita nagnuta i savršeno tempirana. Svaki put kada pretekne sporijeg Thalassa, sateliti su udaljeni oko 3550 km.


Akobi neki Zorkić sedeo na Thalassi posmatrao bi divlju cik-cak orbitu Naiada, prestižući ga dvaput odozgo i dvaput odozdo u ciklusu koji se ponavlja svakih ~21,5 naših dana. To se zove orbitna rezonanca, i u ovom slučaju Naiada iznosi 73:69.   https://youtu.be/WEsiSZtIDyI

U ovoj večnoj koreografiji, Naiad prati krug oko ledenog džina svakih sedam sati, dok Thalassi na malo daljoj stazi za to treba sedam ipo sati. 'Neki' posmatrač koji sedi na Thalassi video bi Naiadu u orbiti koja snažno cik-cak varira, prolazeći dvaput odozgo, a potom dvaput odozdo. Ovaj obrazac gore, gore, dole, dole Naiad ponavlja svaki put posle zemaljskih otprilike 25,5 dana.

Iako se ovaj ples možda činiti čudnim, on održava orbitu stabilnom, kažu naučnici.

'Ovaj ponavljajući obrazac nazivamo rezonancom', rekla je dr Marina Brozović, stručnjak za dinamiku solarnog sistema u Nasinoj laboratoriji za mlazni pogon u Pasadeni, u Kaliforniji, i vodeća autor novog rada koji je objavljen 13. novembra u sreučnom časopisu 'Ikarus'. Postoje mnoge različite vrste 'plesova' koje prate planete, meseci i asteroidi, ali ovaj nikada ranije nije viđen.'

Daleko od privlačne sile Sunca, džinovske planete spoljnjeg Sunčevog sistema dominantni su izvori gravitacije, a zajedno se mogu hvaliti s desecima i desecima satelita. Neki od tih meseci su nastali zajedno sa njihovim planetama i nikad nigdje nisu otišli; drugi su zarobljeni kasnije, a zatim formirali orbite koje su diktirale njihove planete. Neki kruže u suprotnom smeru od njihovih planeta; drugi razmenjuju orbite jedni sa drugim kao bi izbrgli sudar.

Neptun ima 14 potvrđenih satelita. Neso (Neptun XIII), najudaljeniji od njih, orbitira u divljoj eliptičnoj petlji koja ga nosi gotovo 74 milijuna kilometara od planete (dalje nego Merkur od Sunca) i treba mu 27 godina da je kompetira. To je najdalji mesec neke planete u solarnom sistemu.

Naiad i Thalassa su maleni i oblika 'Tic-Taca', koji se protežu u dužini od oko 100 km. Oni su dva od sedam Neptunovih unutarnjih meseci, deo usko nabijenog sistema isprepletenog tamnim prstenova.

Pa kako su završili zajedno – a opet odvojeno? Smatra se da je originalni satelitski sistem bio poremećen kada je Neptun zarobio svoj džinovski mesec, Triton, te da su se unutrašnji sateliti i prstenovi formirali od ostataka krhotina.

'Sumnjamo da je Naiad bio ubačen u nagnutu orbitu ranijom interakcijom s jednim od drugih Neptunovih unutrašnjih satelita', objasnila je Brozovićeva. 'Tek kasnije, nakon uspostavljanja nagiba orbite, Naiad je mogao da se smesti u ovu neobičnu rezonantnu orbitu s Thalassom.'

Brozovićeva i njene kolege su otkrili neobično orbitalno ponašanje pomoću analiza snimaka Nasinog kosmičkog teleskopa 'Hubble'. Rad je takođe dao prvi nagoveštaj o internom rasporedu Neptunovih unutarnjih meseci. Istraživači su koristili ova promatranja kako bi izračunali njihovu masu i, prema tome, njihove gustine – koje su bile bliske vodenom ledu.

'Uvek smo uzbuđeni kada pronađemo ovakve međuzavisnosti između meseci', rekao je Mark Showalter, planetni astronom iz Instituta SETI iz Mountain Viewa, u Kaliforniji, i koautor novog rada. 'Naiad i Thalassa su verojatno već dugo vremena združeni u ovoj konfiguraciji, jer im je orbita vrlo stabilna. Održavaju stabilnost tako što se nikad ne približavaju previše.'

Istraživanje je dostupno za čitanje i preuzimanje ovde:

https://arxiv.org/abs/1910.13612

Više informacija o Neptunovim satelitima možete pronaći ovdje.

pl2

pl3
Ogrlica Neptuna i njegovih satelita.

 

10 zanimljivih činjenica o Neptunu

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   
Danijel Reponj
+2 #2 Danijel Reponj 29-11-2019 22:48
Ovo je baš fascinantno. Koliko zanimljivih činjenica o jednom tako dalekom i malenom svijetu prirodnih satelita u Sunčevom sustavu koji orbitira oko jednog diva. I sve to je izmjerila jedna malena sonda prije puno godina, i jedan relativno mali orbitalni teleskop oko Zemlje. Koliko još tajni čeka da ih otkrijemo? Mislim da ćemo imati jako puno posla oko toga još stoljećima koja dolaze. A činjenica je da o Sunčevom sustavu znamo daleko više nego o tajnama koje se kriju u zemljinim oceanima. Posla za znanstvenike neće nedostajati još generacijama. U tim proporcijama, ljudski životni vijek je samo kratka iskra u kozmičkom oceanu, kako bi to lijepo rekao legendarni Carl Sagan. :-)
dragant
+2 #1 dragant 28-11-2019 22:54
Zanimljiva su i imena ta dva satelita. Grčki: Ναϊάδες i θάλασσα. Naiades je po grčkoj mitologoji nemirni ženski duh koji postoji iznad izvora, vodenih tokova, svežih voda... A Talassa na grčkom znači more.
Dodaj komentar