Mars.planeta

Upoznajte Mars: | 1 |  2  |  3  | 4 |

Marsovo nebo razlikuje se u nekim detaljima od našeg, zemaljskog i za uspešan rad astronoma na toj planeti neophodno je da se zna sledeće:

Marsova atmosfera je tanka i retka i ako ste astronom na Marsu to će vas u prvi mah obradovati, jer što je atmosfera deblja i gušća to se zraci koji stižu iz svemira teže probijaju do vas i svakako se deformišu, a neki ne mogu ni da prodru do tla. Kada atmosfera ne postoji onda i po danu, dakle, dok je Sunce na nebu, možete sa strane da vidite zvezde. Ali Marsova atmosfera iako jako retka, obilato je ispunjena prašinom koja znatno rasipa svetlo. Zbog toga je ona sjajna te po danu zvezde na nebu ne možete da vidite.

m1
Podne na Marsu. Slikao Marsov rover Pathfinder juna 1990.

Atmosfera Marsa ne sadrži ozonski pokrivač, što je za osmatračku astronomiju dobro jer ozon blokira pristup ultraljubičastih zraka i tako smanjuje količinu informacija za kojima astronomi tragaju. Na Zemlji pomenuti pokrivač blokira ove zrake u znatnoj meri pa je ultraljubičasta astronomija sa Zemlje gotovo nemoguća. Naravno, mi volimo ozonski omotač jer ultraljubičasti zraci razaraju žive ćelije. 

M2
Marsovo nebo pri zalasku Sunca. Jun 1999, Mars Pathfinder.

Boja neba na Marsu se tokom dana menja. Ona je crvenkasta pri izlasku i zalasku Sunca, ali malo dalje od Sunca nebo dobija nijansu plavičaste. Tokom dnevnog svetla nebo je žuto-braon. Verovatno na tu boju utiče prisustvo magnetita (jedan o nekoliko oksida gvožđa) u česticama prašine. 

Sumraci su na Marsu dugi i traju dosta nakon zalaska ili pre izlaska Sunca zbog rasipanja u prašinastoj Marsovoj atmosferi. Ponekad čestice vodenog leda u oblacima izazovu, zbog prelamanja svetla o njih, ljubičaste prilive neba.

Boja neba na Marsu je često varljiva, ako je posmatramo na fotografijama pristiglim sa Marsa. Dobrim delom to je zbog filtera kroz koji svetlo prolazi tokom snimanja, a razlog upotrebe filtera je naučni. Kako bi se bolje izdvojile neke boje koje svedoče o prisustvu različitih elemenata naučnici i uopšte istraživači Marsa (i svemira) namerno upotrebljavaju filtere. 

Sunce

m4
Zalazak Sunca, rover Spirit maja 2005.

Rastojanje od Sunca od Marsa je veće nego rastojanje Sunca od Zemlje. Od Sunca Zemlja je udaljena 150 miliona kilometara, a Mars 228 miliona (to je neka srednja vrednost). Zato je i sjaj Sunca manji na Marsu. Sunce isijava  40% manje svetla na Masu nego na Zemlji. Ono sija otprilike kao kada sa Zemlje posmatrate Sunce, ali ispod svetlih popodnevnih oblaka. Dakle, bledunjavo je. 

m333
Marsovo nebo pri zalasku Sunca, kako ga je zabeležio rover Curiosity. Bilo je to februara 2013. Istine radi treba reći da tačkicu koja predstavlja Sunce, dodao artist.

Zemlja i Mesec

Gledano sa Marsa Zemlja je unutrašnja planeta jer se nalazi unutar Marsove orbite oko Sunca. Marsovci Zemlju golim okom vide kao zvezdicu, ali dobrim teleskopom mogu da vide kako vremenom prolazi kroz faze. Teleskopom mogu da zapaze i pojedine detalje na našoj planeti. Magnituda Zemlje se vremenom menja, ali pod povoljnim uslovima Marsovci je mogu videti kao sija sjajem od -2,5 m (m, tj. magnituda je mera sjaja nebeskog tela – što manji broj to je sjaj veći).

Marsovci golim okom mogu da vide i Mesec i u tome su u preimućstvu nad zemaljskim astronomima koji satelite drugih planeta mogu da vide samo pomoću teleskopa. Naravno Mesec je na Marsovom nebu mnogo bleđi od Zemlje.

Marsovci povremeno mogu da uživaju u posmatranju tranzita Meseca preko Zemljinog diska. U isto vreme mi sa Zemlje vidimo okultaciju Marsa Mesecom (Mesec prolazi ispred Maras).

Povremeno se desi i da Mesec zađe za Zemlju, tj. Zemlja ga okultira što je opet poseban doživljaj za Marsovce.

Sa Marsa se ne vide tako upadljive promene faza Meseca kako ih inače mi vidimo sa Zemlje. Za astronoma sa Marsa one se menjaju postupno i sporo. Ali sa Marsa se lepo vidi rotiranje Meseca, te se s vremena na vreme vidi i ona njegova strana koju sa mi sa Zemlje ne vidimo.

I još nešto, pošto je orbita Zemlje unutra Marsove orbite oko Sunca, sa Marsa se povremeno vide Zemljini tranziti preko Sunca. Istina, to se retko događa i naredni put Marsovci će biti u prilici da to zabeleže tek 2084.

Sem tog tranzita Marsovci, naravno mogu da vide i tranzite Merkura i Venere – takođe preko Sunčevog diska jer su i te dve planete unutar Marsove orbite.

M5
Na fotografiji treba da prepoznate Mesec i Zemlju.Prizor je zabeležila letelica MRO 20. novembra 2016. U tom momentu Zemlja i Mesec su bili daleko 205 miliona kilometara.

M6
Ovo je snimak rovera Kjurioziti – prva fotografija Zemlje i Meseca sa površine Marsa koji je ikada čovek video. Datum: 31. januar 2014.

Marsovi sateliti

Mars ima dva prirodna satelita: Deimos i Phobos

Fobos je veći i Marsu bliži satelit. Njegov prečnik je oko 22 kilometra, a oko Marsa orbitira na razdaljini od 9377 kilometara. Deimos ima prečnik od oko 12 kilometara i od Marsa je udaljen 32 460 kilometra. Oba su krompirasta, tj. nemaju sferni oblik. Prečnik Meseca je 3474 km.

Kad se sa Marsa gleda Fobos (Phobos) onda je on velik kao trećina našeg Meseca gledano sa Zemlje. Dejmos (Deimos) više liči na zvezdu i njegov disk se sa Marsa teško može uočiti. 

U punoj fazi Fobos ima magnitudu od oko -9 ili -10. Dejmos: -5. Magnituda Meseca za posmatrača sa Zemlje dostiže i -12,7. 

Ali Fobos, iako bledunjav u poređenju sa našim Mesecom, još uvek je dovoljno sjajan da baca senku po tlu Marsa. Što se Dejmosa tiče, on je samo malo sjajniji od Venere posmatrane sa Zemlje. Njegove faze se ne mogu videti golim okom sa Marsa. 

E sad, ovo je interesantno. Fobos juri po nebu i izlazi, pazite, na zapadu, a zalazi na istoku! I to dva puta u toku jednog Marsovog dana, tj. sola. Dejmos izlazi na istoku i zalazi na zapadu kako smo i navikli da rade nebeska tela. Planetu obiđe  za samo nekoliko sati manje od jednog sola tako da nad horizontom provede dva i po sola svaki put.

Orbite oba satelita imaju mali nagib prema ekvatoru, a oko planete kruže na maloj visini. Zato se Fobos ne vidi sa latiduda severnije od 70.4°N ni južnije od 82.7°S

pomracenjeSunca Mars
Pomračenje Sunca Fobosom

Deimos nije vidljiv severnije od 82.7°N i južnije od 82.7°S.

Zbog zakrivljenja planete i Fobos je u izlasku dalji od posmatrača nego kad je u zenitu i to se odražava i na njegovom prividnom prečniku. Takođe, njegov prividni prečnik je manji kad se posmatra sa dalekih severnih i južnih predela nego sa ekvatora.

Povremeno Marsovci mogu da vide prilaz nekog od ovih satelita preko sunčevog diska. Fobos ume da zakloni čak pola prividnog prečnika Sunca, pa se taj fenomen može nazvati i delimično pomračenje, ali Deimos koji je i dalji i sitniji jedva je mala točka u odnosu na Sunčev disk. 

Ponekad se desi pomračenje Fobosa i Deimosa. Fobos u senci Marsa može da provede čitav sat, a Deimos dva. 

Fobosom dominira veliki krater Stickney koji posmatrač s Marsa može da vidi i golim okom

Meteori

Meteori su svetlosni efekat koji se javljaju kada kamenčići ulete u atmosferu i usled trenja o molekule vazduha dođe do pojave sjajnog, svetlosnog traga. Pošto i Mars ima atmosferu Marsovci takođe mogu da vide „zvezde padalice“. Samo, Marsova atmosfera je mnogo tanja i ređa od naše pa su i meteori na Marsovom nebu manje atraktivni.

Aurore

Aurore se mogu ponekad uočiti sa površine Marsa, samo one imaju drugačiji izvor nego na Zemlji. Na našoj planeti, koja ima magnetno polje, one se javljaju na njenom severu i jugu, ali Mars nema globalno magnetno polje te one mogu da nastanu samo kao posledica uskih magnetskih anomalija u Marsovoj kori koje su ostaci radih dana Marsa kada je on imao magnetno polje. Ali aurore verovatno nisu vidljive za ljudsko oko, već se više javljaju kao UV fenomen.

Nebeski pol i eklipltika

Marsovci nemaju Severnjaču kao mi da im pokazuje gde je sever. Najsjajnija zvezda blizu nebeskog pola na Marsu je HD 201834 i ona jedva da se vidi golim okom pošto je njena magnituda 5,6. A kako je ta zvezdica slabo vidljiva kao bolji orijentir za sever na Marsu služe dve zvezde: Sadr i Deneb koje su usmerene ka Marsovom nebeskom polu. Pol je inače na oko pola puta između Deneba i Alfa Cephei. 

Denbe i Sadr služe kao koristan sat za sideričko vreme.

Sa gotovo cele severne Marsove hemisfere Deneb nikad ne zalazi. Tek u području ekvatora on se gubi za horizontom.

Gledano sa južnog pola Marsa najbliža zvezda nebeskom polu je Kappa Velorum, zvezda druge veličine. Zatim tu je i Canopus.

Zodijakalna sazvežđa su su gotovo ista za Mars kao i za Zemlju. To je i logočno pošto se obe planete kreću gotovo u istoj ravni. Ali Mars provodi 6 dana u sazvežđu Cetus izlazeći i ponovo ulazeći u Ribe (Pisces). Izlazi zato da Mars ima 14 zodijakalnih sazvežđa. 

 I to je ukratko sve važno da znate kada se na Marsu bavite astronomskim posmatranjima. 

(Podaci prema Astronomy on Mars)

Upoznajte Mars: | 1 |  2  |  3  | 4 |


Interesantne činjenice o Marsu

Izgubljeni meseci Basrooma

Zanimljivosti o Marsu


 


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži