Mars je fascinantna planeta, najsličnija Zemlji od svih planeta, koja bi možda mogla da nam pomogne da shvatimo poreklo života na Zemlji. Ali iako je bio sličan Zemlji u prvih nekoliko stotina miliona godina, danas ne liči na nju. Zemlja ostaje daleko najgostoljubivije mesto za stanovanje u solarnom sistemu. Najsurovija mesta na Zemlji, kao npr. Antarktik, čak i u sred zime gostoljubuvija su od bilo kog mesta u solarnom sistemu. Kosmičke kolonije i Mesečevi polovi mnogo su lakši za život od Marsa i lakše ih je napraviti samoodrživim. Zašto je to tako? Čitaj dalje da saznaš više o tome...
<< 6 Neproverene tehnologije samoodrživih staništa 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
7 Teško je napraviti samoodrživ sistem – potrebni su delovi i snabdevanje sa Zemlje
Na Marsu sigurno postoje brojni prirodni resursi. Ali ih ima i u kosmosu, ako bi se pristupilo rudarskim iskopavanjima na NEO asteroidima. Rudarstvo bi na Marsu bilo podjednako teško i komplikovano kao i u kosmosu. U svakom slučaju trebalo bi da se koriste skafanderi zbog vakuumskih uslova. I koliko god je moguće napraviti različite stvari od materijala dobijenog sa Marsa, ipak će mnoge komponente i rezervni delovi morati da stižu sa Zemlje.
Rover 'Opportunity' u krateru Endurance – do sada najdugovečniji Marsov rover. Tamo je stigao 2004. i još uvek radi. Svi ostali roveri su trajali mnogo kraće. Iako će ljudska naselja biti konstruisana da dugo traju, i ona će biti podložna kvarovima. Šta onda?
Nijedan rover na Marsu nije trajao jako dugo, sem 'Opportunityja' (ukupno 13,5 godina, tj. preko 5000 dana! Njegov parnjak, mučeni 'Spirit', prestao je s radom još 2010. ostavši zaglavljen u pesku.)
Ljudska naseobina će svakako biti pravljena sa namerom da traje duže od toga. Tačno je da su staništa tehnološki gledano ekstremno složene tvorevine. Treba računati na mogućnost da neke stvari u jednom trenutku krenu nizbrdo i da budu potrebni delovi sa Zemlje.
Isto tako, nakon par decenija moduli na ISS se polako približavaju kraju svog radnog veka i dobar deo stanice (verovatno čitav američki segment) biće u sledećoj deceniji verovatno otkačen i prepušten sporom padanju u atmosferu, bez mogućnosti i razumne potrebe da budu popravljani – što bi isto moglo da se ponovi i na Marsu.
Mala je šansa da bi tamošnja kolonija mogla sama da proizvodi hranu na svojim dobrima, a čak i kad bi uspela, moguće je da neka godina podbaci sa slabim prinosom, posebno na početku. Ponovo će biti potrebno donositi hranu sa Zemlje.
Medicina će zahtevati sopstvene potrebe, kao i neke druge oblasti koje su vezane za visoki tehnološki nivo.
Skafanderi su takođe kompleksni mehanizmi koji mogu da dotraju i pokvare se, a kolonija svakako neće imati mogućnost da ih proizvodi, već samo da ih možda popravlja, krpi i menja delove.
Možda je najbolje na skafandere gledati kao na male kosmičke letilice. Tipični Nasin skafander košta desetak miliona. Za njegovu izradu treba oko 5000 sati i potrebne su različite veštine da bi se posle 2,5 godine rada dovršio samo jedan, ne računajući potrebne delove i materijale.
Nema nikakve šanse da će kolonija na Marsu biti samodovoljna da bi proizvodila za sebe sve potrebe – sem ako ne dođe do neke velike tehnološke (r)evolucije, kao što je 3D printing ('sintering') ili nekakva samokopirajuća nanotehnologija.
Očigledno je da 'savremeni' skafanderi imaju previše delova i da će ih za let na Mars biti potpuno modernizovani.
Zanimljiv koncept skafandera koji će umonoge povećati njihovu praktičnost, ali i osetljivost na kvarove. U njih se ulazi kroz leđni ranac.
Čak i uz pomoć najsavremenije tehnologije i najboljih priprema na Zemlji, život na Marsu će nositi bezbrojne zamke.
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | U nastavku: 8. Dosadni pejzaž za neuvežbano ljudsko oko
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
