Mars je fascinantna planeta, najsličnija Zemlji od svih planeta, koja bi možda mogla da nam pomogne da shvatimo poreklo života na Zemlji. Ali iako je bio sličan Zemlji u prvih nekoliko stotina miliona godina, danas ne liči na nju. Zemlja ostaje daleko najgostoljubivije mesto za stanovanje u solarnom sistemu. Najsurovija mesta na Zemlji, kao npr. Antarktik, čak i u sred zime gostoljubuvija su od bilo kog mesta u solarnom sistemu. Kosmičke kolonije i Mesečevi polovi mnogo su lakši za život od Marsa i lakše ih je napraviti samoodrživim. Zašto je to tako? Čitaj dalje da saznaš više o tome...


<< 6 Neproverene tehnologije samoodrživih staništa 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |

7 Teško je napraviti samoodrživ sistem – potrebni su delovi i snabdevanje sa Zemlje

Na Marsu sigurno postoje brojni prirodni resursi. Ali ih ima i u kosmosu, ako bi se pristupilo rudarskim iskopavanjima na NEO asteroidima. Rudarstvo bi na Marsu bilo podjednako teško i komplikovano kao i u kosmosu. U svakom slučaju trebalo bi da se koriste skafanderi zbog vakuumskih uslova. I koliko god je moguće napraviti različite stvari od materijala dobijenog sa Marsa, ipak će mnoge komponente i rezervni delovi morati da stižu sa Zemlje.

32
Rover 'Opportunity' u krateru Endurance
– do sada najdugovečniji Marsov rover. Tamo je stigao 2004. i još uvek radi. Svi ostali roveri su trajali mnogo kraće. Iako će ljudska naselja biti konstruisana da dugo traju, i ona će biti podložna kvarovima. Šta onda?

Nijedan rover na Marsu nije trajao jako dugo, sem 'Opportunityja' (ukupno 13,5 godina, tj. preko 5000 dana! Njegov parnjak, mučeni 'Spirit', prestao je s radom još 2010. ostavši zaglavljen u pesku.)

Ljudska naseobina će svakako biti pravljena sa namerom da traje duže od toga. Tačno je da su staništa tehnološki gledano ekstremno složene tvorevine. Treba računati na mogućnost da neke stvari u jednom trenutku krenu nizbrdo i da budu potrebni delovi sa Zemlje.

Isto tako, nakon par decenija moduli na ISS se polako približavaju kraju svog radnog veka i dobar deo stanice (verovatno čitav američki segment) biće u sledećoj deceniji verovatno otkačen i prepušten sporom padanju u atmosferu, bez mogućnosti i razumne potrebe da budu popravljani – što bi isto moglo da se ponovi i na Marsu.

Mala je šansa da bi tamošnja kolonija mogla sama da proizvodi hranu na svojim dobrima, a čak i kad bi uspela, moguće je da neka godina podbaci sa slabim prinosom, posebno na početku. Ponovo će biti potrebno donositi hranu sa Zemlje.

Medicina će zahtevati sopstvene potrebe, kao i neke druge oblasti koje su vezane za visoki tehnološki nivo.

Skafanderi su takođe kompleksni mehanizmi koji mogu da dotraju i pokvare se, a kolonija svakako neće imati mogućnost da ih proizvodi, već samo da ih možda popravlja, krpi i menja delove.

Možda je najbolje na skafandere gledati kao na male kosmičke letilice. Tipični Nasin skafander košta desetak miliona. Za njegovu izradu treba oko 5000 sati i potrebne su različite veštine da bi se posle 2,5 godine rada dovršio samo jedan, ne računajući potrebne delove i materijale.

Nema nikakve šanse da će kolonija na Marsu biti samodovoljna da bi proizvodila za sebe sve potrebe – sem ako ne dođe do neke velike tehnološke (r)evolucije, kao što je 3D printing ('sintering') ili nekakva samokopirajuća nanotehnologija.

33
Očigledno je da 'savremeni' skafanderi imaju previše delova i da će ih za let na Mars biti potpuno modernizovani.

34
Zanimljiv koncept skafandera koji će umonoge povećati njihovu praktičnost, ali i osetljivost na kvarove. U njih se ulazi kroz leđni ranac.

35
Čak i uz pomoć najsavremenije tehnologije i najboljih priprema na Zemlji, život na Marsu će nositi bezbrojne zamke. 

1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | U nastavku: 8. Dosadni pejzaž za neuvežbano ljudsko oko


Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   

drago
0 #5 drago 19-01-2018 19:33
Zovi na viber kad hoćeš 0631574748
Prijavi administratoru
Mitja
0 #4 Mitja 18-01-2018 22:03
Drasko,

Sto se tice upoznavanja ja sam ZA. Iz Beograda sam btw. Na forumu sam Mitja pa se mozemo tamo dogovoriti. Bice mi drago upoznati Vas.
Inace sam sa foruma upoznao jos neke kolege astronome amatere.

Miodrag
Prijavi administratoru
drago
0 #3 drago 17-01-2018 23:41
BTW, sad sam čuo da gospodin crnac, inače director opservatorije u NY, ima I svoj asteroid 'Tyson'. Zamisli
Prijavi administratoru
drago
0 #2 drago 17-01-2018 20:20
Mitja pocrveneću... Hvala na komentaru.
Zbog toga I pišem...
Nažalost, ja sam skeptičan. Znaš onog crnca DeGrasse Tysona, što nodi onu emisiju o kosmosu? E on je LIČNO pre 2 nedelje rekao da Amerika nikad ne bi otišla na Mesec da to nije bilo političko pitanje - da se pretekne SSSR. Kada su shvatili da Rusi nikad neće poslati ljude tamo oni su izgubili svaki interes I podršku kongresmena I vojske. Jedva su poslali još nekoliko misija, svaki put sa sve manje interesovanja za to. Crnac smatra kao I ja da SAD neće na Mars zato što tu nema interesa!!! Nema nafte, nema ruda... nauka je paravan za medije... industrija radi samo za lovu, ako će imati korist.
Ako hoćeš da pričamo, javi se. Biće mi drago da se upoznamo.
Pozdrav,
D.D.
Prijavi administratoru
mitja
+3 #1 mitja 16-01-2018 21:58
Postovani Drasko,

Uporno nas drzite za monitorom racunara i svaka cast na tome. Ja se ne zalim :)

Ako je TESKO znaci da nije NEMOGUCE. Mislio sam da sacekam kraj serijala i dam svoj komentar na ovih 10 razloga. Ipak cu napisati ovo: Zar covek ne uci iz gresaka? Ili mozda bolje da kazem zar greske nisu put ka cilju. Nadam se da ce ljudski rod prevazici politiku, nacionalnosti.. . Nadam se da se nece zaustaviti na Mesecu i na Marsu. Zasto? Pa zato sto je to tesko i to nas cini ljudima.
Svaka cast na tekstu. Cela problematika osvajanja svetova u 10 razloga.
Sa nestrpljenjem cekam ostale tekstove i naravno knjige.

Sa velikim postovanjem

Mitja
Prijavi administratoru

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži