Mars je fascinantna planeta, najsličnija Zemlji od svih planeta, koja bi možda mogla da nam pomogne da shvatimo poreklo života na Zemlji. Ali iako je bio sličan Zemlji u prvih nekoliko stotina miliona godina, danas ne liči na nju. Zemlja ostaje daleko najgostoljubivije mesto za stanovanje u solarnom sistemu. Najsurovija mesta na Zemlji, kao npr. Antarktik, čak i u sred zime gostoljubuvija su od bilo kog mesta u solarnom sistemu. Kosmičke kolonije i Mesečevi polovi mnogo su lakši za život od Marsa i lakše ih je napraviti samoodrživim. Zašto je to tako? Čitaj dalje da saznaš više o tome...


<< 4. Prašina i peščane oluje 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |

5 Kontaminacija

Gotovo je neizbežno da će kolonija na Marsu na kraju kontaminovati čitavu planetu zemaljskim mikroorganizmima. Na današnjem nivou tehnologije, ne vidi se način kako bi to moglo da se izbegne. Svaki čovek u proseku ugošćava oko 100 triliona mikroorganizama u makar 40.000 različitih varijacija[1]. I životni prostor takođe ima svoje mikroorganizme, a ima ih i u hrani, u zemlji, opremi, a lebde i u vazduhu.

Neki od njih mogu da se razmnožavaju na površini, posebno lišajevi[2], a neki izdržljivi mikroorganizmi, poliekstremofili, u stanju su da prežive u marginalnim staništima ledenih slanih rastvora koji mogu da se formiraju tokom jutra i večeri. Pojedine vrste se sasvim fino osećaju u ljudskom okruženje, ali poseduju zapanjujuće skrivene sposobnosti da prežive u ekstremnim uslovima[3]. Roveri i lenderi mogu da se preventivno sterilišu, ali ljudi – ne.

23
Ovo je polarni lišaj koji je tokom eksperimenta normalno fotosintetizovao i metabolisao puna 34 dana
na simuliranom Marsu
.

24
Kriptoendolit
unutar stene na Antarktiku.

25

26

26b

Ako si 'običan' astronaut, vojno ili tehničko lice, to te neće mnogo pogađati. Ali dole na Zemlji, postaćeš poznat kao deo ekipe koja je nepovratno zagadila Mars. Mediji bi vas uzeli na zub i verovatno ćete kroz čitavu budućnost ljudske povesti ostati zabeleženi kao ljudi koji su kontaminirali Mars kao prvi kolonizatori jedne planete.

Nažalost, bilo bi teško, ili nemoguće, otkriti da li su neki od oblika života pronađenih na planeti uveženi sa Zemlje ili su 'domaći' (mnogi mikroorganizmi sa Zemlje su jedva istraženi). Takođe, veoma je komplikovano izvoditi eksperimente koji traže biološke tragove u Marsovim depozitima, od kojih su neki dovoljno osetljivi da detektuju jednu aminokiselinu u gramu tla.

Kontaminacija bi takođe mogla da utiče na snabdevanje vodom.

Postoji takođe i mogućnost da pod uticajem radijacije organizmi na površini evoluiraju u nove oblike opasne po ljude, zato što su tamošnji uslovi toliko različiti (jako UV zračenje, kosmički zraci, itd.). Posle nekoliko godina oni bi mogli da se vrate na Zemlju, zadržavajući i dalje sposobnost da preživljavaju u ljudskom okruženju, ali sa dodatnim sposobnostima stečenim evolucijom na površini Marsa.

Kontaminacija bi mogla da nastupi na više načina.

  • Staništa nisu potpuno samoodrživa – npr. možda će se posle više godina boravka na Marsu pojaviti potreba odlaganja nekakvog ljudskog otpada van staništa – ili izvođenje nekih bioloških eksperimenata koji zahtevaju dužu izloženost otvorenom prostoru.
  • 'Curenje' skafandera – problem je u sledećem: što je skafander fleksibilniji, to znači da ima više pregiba i zglobova, iz kojih neminovno mora da makar malo 'curi' vazduh. Da li je moguće imati mikroorganizme u skafanderu a izbeći da nekako izlaze napolje kroz zglobove?
  • Hermetički otvori – Možda će jednom biti moguće i to, ali do tada niko nije uspeo da konstruiše ulazni/izlazni otvor kroz koji ne izlazi određena količina vazduha. Suitport otvori se konstruišu više da u unutrašnjost staništa ne ulazi spoljna prašina nego da ne izlazi pomalo vazduha. Prema današnjoj tehnologiji, prilikom svakog ulaska ili izlaska u spoljni prostor izađe i oko 25 litara vazduha (to je samo ~0,025 m3).
  • Nesreće – uvek postoji verovatnoća nekog nesrećnog slučaja tokom boravka na površini. Takođe je moguće i da se kosmički brod sruši prilikom sletanja. Čak i ako posada preživi, moguća je velika kontaminacija. Ako svi poginu, onda o kontaminacij ne treba ni pričati.

27

27b

27c

[1] Grozno ali istinito: čoveka čini 90% mikroba i 10% njegovih ćelija.

[2] Organizmi sastavljeni od algi i gljiva (simbioza), ali nisu biljke!

[3] Bakterije Pyrolobus fumarii mogu da prežive temperaruru od preko 120°C; Deinococcus radiodurans može da izdrži smrtonosno kosmičko i rendgensko zračenje, a Natronobacterium snažne kiseline.

1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | U nastavku: Neproverene tehnologije samoodrživih staništa


Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   
drago
0 #8 drago 15-01-2018 18:03
Ha ha ha, bravo Miki!
čista glupost
Miki
0 #7 Miki 15-01-2018 11:52
I ja sam se nešto uvek pitao, ovamo, strogo sterilišu sonde za Mars, a onda će jednog dana ljudi da slete tamo i da naprave cirkus. Onog momenta kada prva letelica sa posadom sleti tamo, ćao sterilni uslovi na Marsu. :(
Ljubomir
0 #6 Ljubomir 14-01-2018 21:44
-
- A, ja verujem da je zivot u nasem solarnom sistemu moguc i van Zemlje. Moguc je mozda ispod povrsine Marsa ili u dubinama gasovitih planeta ili na Evropi ili na Enkeladusu. Dokaz: covecija ribica u pecinama koja zivi bez sunceve svetlosti, zatim sitne ribice i racici pored termalnih izvora na dnu okeana, razne bakterije itd.
-
Danijel Reponj
+2 #5 Danijel Reponj 14-01-2018 18:48
E sad, zanimljivo je to da mi danas uopće ne posjedujemo metode kojima možemo stopostotno ubiti život. Koliko god se trudili da steriliziramo svemirske letjelice, nikada ih ne možemo sto posto sterilizirati. Uvijek dio mikroorganizama preživi. Toga su svjesni stručnjaci koji se time bave. I svaka sonda, rover... koji se spuste na drugi svijet, u sebi nose i žive stanovnike Zemlje. Samo je pitanje koliko su oni sposobni prilagoditi se novim uvjetima. Život na Zemlji toliko je otporan da otkako se pojavio, nije uspio nestati. A nije da je nedostajalo prilika za time. Gledajući to, život je neistrebljiv tamo gdje se pojavi. Nevjerojatno je zarazan. Zbilja čudi da ga nismo uspjeli pronaći igdje drugdje van Zemlje. No, zato imamo priliku posijati ga osobno diljem Sunčeva sustava. I radimo to, namjereno ili nenamjerno. Nema povratka. U tome smo izuzetno uspješni. :-)
drago
0 #4 drago 13-01-2018 22:35
Nažalost Bojane ne delim tvoj entuzijazam...
Naravno, kao I svako verovanje nepotkrepljeno čvrstim dokazima, stvar je psihologije pojedinca. Ja ne verujem da je život u solarnom sistemu moguć igde sem slučajno na Zemlji
BojanB
0 #3 BojanB 13-01-2018 12:21
"Prema današnjoj tehnologiji, prilikom svakog ulaska ili izlaska u spoljni prostor izađe i oko 25 litara vazduha"
Zaista ta klica života kao da svakim svojim molekulom vrišti za opstankom. Kao u Osmom Putniku ostane seme za novu epizodu.

Kad ovako slušam šta načitane i pametne glave imaju da kažu padnu i meni tako razne stvari na "pamet", evo npr vezano za ovaj sjajan tekst, mislim da je život na nivou svemira neuništiv. Kontam ako bi sterilisali sve detaljno od egzosfere pa do 15km dubine zemljine kore ko nama garantuje da nije klica zivota već katapultirana sa područja Jukatana u pravcu Kentaure i da se krčka tamo negde u termalnom izvoru ili sl.
drago
0 #2 drago 12-01-2018 20:16
Hahahaha...
Bravo Majo!
Super komentar - slažem se s tobom
Maja
0 #1 Maja 12-01-2018 19:14
Kontaminirali smo mi ovo gde sada živimo, ne može ni Mars da nam pomogne.
Dodaj komentar