Mars je fascinantna planeta, najsličnija Zemlji od svih planeta, koja bi možda mogla da nam pomogne da shvatimo poreklo života na Zemlji. Ali iako je bio sličan Zemlji u prvih nekoliko stotina miliona godina, danas ne liči na nju. Zemlja ostaje daleko najgostoljubivije mesto za stanovanje u solarnom sistemu. Najsurovija mesta na Zemlji, kao npr. Antarktik, čak i u sred zime gostoljubuvija su od bilo kog mesta u solarnom sistemu. Kosmičke kolonije i Mesečevi polovi mnogo su lakši za život od Marsa i lakše ih je napraviti samoodrživim. Zašto je to tako? Čitaj dalje da saznaš više o tome...


<< 3. "Već smo to postigli"  1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |

4 Prašina i peščane oluje

Svakog Marsovog leta, približno svake dve naše godine, stiču se idealni uslovi za globalnu peščanu oluju. Mogu da traju nedeljama, a Sunčeva svetlost opada za neverovatnih 99%! Ovo su fotografije koje prikazuju napredovanje jedne peščane oluje kako ju je video rover 'Opportunity'.

14

Roveri su 2007. upali u opaku peščanu oluju koja je blokirala Sunce mesec dana. Do tada, roveri su proizvodili oko 700 Wh struje dnevno, dovoljno da sijalica od 100 W radi 7 sati. Kad je počelo zamračenje, paneli su pali na ispod 400 W, a operateri su isključili spektrometre, kamere i robotsku ruku da bi uštedeli struju. 17. jula 2007. proizvodnja panela je pala na rekordnih 128 Wh, što je najniže ikad zabeleženo za rovere. Svelo u poslednjem kadru je duplo manje od prvog kadra. Slike su pravljene 14. juna, 30. juna, 5. jula, 13. jula i 15. jula.

U sred ove peščane oluje, manje od 1% svetlosti koja je ulazila u Marsovu atmosferu stizala je do površine planete gde ju je 'Opportunity' fotografisao.
Te oluje često traju nedeljama, a sezona im se ponavlja otprilike svaje druge naše godine. U olujama poput te, bilo bi i tokom dana potrebno veštačko osvetlenje da bi raste biljke i usevi, a prašina je potencijalno opasna i za ljude.
Iako vetar sam po sebi nije opasan, njegova brzina je manja od mnogih oluja na Zemlji – prašina je fina poput talka, ili čak duvanskog dima – ali jedva da može da podigne list sa tla.


15
Ovaj giff Emily Lakdawalle prikazuje kako Sunce bledi i nestaje tokom peščane oluje koja je zadesila 'Opportunity'. Postoji veliki deo na kraju snimka gde se Sunce uopšte ne vidi. Pogledaj njen post iz 2007: 'Dust storm update: rovers still OK'.

16
Po Nasinim istraživanjima, otprilike svake treće Marsove godine (5½ naših) normalne oluje prerastaju u globalne peščane oluje na Marsu. Međutim, najjače oluje imaju brzinu oko 100 km/h, što nije ni pola brzine nekih harikena na Zemlji. Jačina vetra ne zavisi samo od brzine već i od gustine atmosfere.

U manjoj meri, sâma prašina bi mogla da bude opasna za ljude. Neke studije pokazuju da mesečeva prašina može da bude opaska – ne baš kao azbest, ali ipak dovoljno da zabrinjava[1]. Moguće je da je i Marsova prašina slična (još uvek malo znamo o njenom sastavu). Prema podacima američkih sondi, poseduje visok nivo perhlorata, a možda i tragove gipsa, od kojih oba mogu da budu opasna za ljude.

Sve ovo može da bude bitno jer je površina Marsa pokrivena prašinom koja je zbog neprestanog pomeranja blago elektrostatična pa time i 'lepljiva'. Međutim, specijalno projektovane predprostorije, tzv suitport[2], trebalo bi da spreče da je istraživači unose u prostorije u kojima žive. Normalno je da se prašina lepi za obuću, rukavice i odelo i donosi se u postaju. Astronauti koji su boravili na Mesecu žalili su se da je na kraju (a oni su boravili tamo samo nekoliko dana) prašine bilo svuda okolo. To bi moglo da bude rizično za filtere, mašine i elektroniku. Ali ideja sa predsobljima (pomenitim suitportovima) bi sprečavala unošenje prašine u boravak i tako smanjila rizike.

Što se tiče mraka tokom peščanih oluja tu ne može mnogo da se učini sem veštačkog osvetlenja, zato neće biti druge do sedeti i čekati da grane Sunce.

17
Astronaut misije 'Apollo' je praktično ceo pokriven prašinom! Pod mikroskopom, ona jeste sitna ali jako nazubčljena i oštrih ivica, tako da je bila 'smrt' za rovere, alate, rukavice, skafandere i sl.

18
Stotine vrtloga ('dust devils') šiba Marsovu površinu svakog dana. Nastaju na isti način na isti način kao letnji vrtlozi na Zemlji. Ponekad neki može da naraste do nivoa tornada. Oni mogu da podignu u atmosferu oblake fine ružičaste prašine – razlog zbog čega nebo nije plavo.

19
Prve 'đavole' snimio je tokom 70-ih lender 'Vikinga'. To je tada bilo čudo! Brojač dole levo prikazuje sekunde. Udaljini se vide i drugi vrtlozi.

20 21

Marsovi 'đavoli' prave tragove na površini. Desno je poređenje veličina!

22
Ne, nije umetnička slika, već tragovi peščanih oluja na površini kako ih je snimio Marsov orbiter MRO.

 

[1] Postoji podatak da je NASA potrošila preko $17 miliona u programu 'Apollo' da reši problem lunarne prašine, ali sa slabim uspehom jer su testiranja vršena na Zemlji. Najveći problem je bio što se Mesečeva prašina neverovatno lepila za skafandere.

[2] Postoji sistem koji se zove suitport, gde je skafander leđima hermetički povezan sa letilicom ili staništem, i u koji se ulazi otpozadi, a zatim se skafander otkačinje i nastavlja da funkcioniše samostalno.

1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | U nastavku: 5. Kontaminacija


Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   
drago
0 #3 drago 09-01-2018 21:36
Haha, nisam gledao film, ali ako je tako kako kažeš onda si u pravu.
U textu http://www.astronomija.org.rs/images/stories/Astronautika/istorija/Viking/VIKING.pdf piše sledeće:
'Vetrovi na Marsu duvaju max 100 km/h. Ali pošto je vadušni pritisak tamo samo 1% ovom na Zemlji, takav vetar je previše slab da bi eventualno prevrnuo lender. Na Zemlji vetar od 100 km/h stvara pritisak od 440 Pa a na Marsu samo 7,2 Pa. Toliki pritisak na Zemlji stvaraju povetarci od 12 km/h...'
To je oko 27 m/s, a toliko duva I klasična košava u Bg.
Pozdrav, D.D.
BojanB
+1 #2 BojanB 08-01-2018 23:47
Znači scena u filmu Marsovac kad oluja baca šljunak okolo i preti da obori raketu je bome ozbiljan propust.
drago
+1 #1 drago 08-01-2018 22:12
Hvala Saša.
Samo mi znamo koliko truda I koraka treba da bi jedan ovakav serijal osvetlio piksele naših monitora.
Dodaj komentar