Mars je fascinantna planeta, najsličnija Zemlji od svih planeta, koja bi možda mogla da nam pomogne da shvatimo poreklo života na Zemlji. Ali iako je bio sličan Zemlji u prvih nekoliko stotina miliona godina, danas ne liči na nju. Zemlja ostaje daleko najgostoljubivije mesto za stanovanje u solarnom sistemu. Najsurovija mesta na Zemlji, kao npr. Antarktik, čak i u sred zime gostoljubuvija su od bilo kog mesta u solarnom sistemu. Kosmičke kolonije i Mesečevi polovi mnogo su lakši za život od Marsa i lakše ih je napraviti samoodrživim. Zašto je to tako? Čitaj dalje da saznaš više o tome...


<< 2. Vakuum  1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |

3 Sindrom 'to smo već postigli'

OK, svi znamo da Mars još nije 'postignut'. Ali mnogi istraživači koji žele da kolonizuju Mars glavnu motivaciju crpu iz toga što je to novo. Nisu zainteresovani za kolonizaciju Meseca jer je to 'već postignuto'. Oni samo žele da budu prvi posetioci na novoj planeti. Ako je to nečija motivacija, onda zapamtite, čim prvi kolonisti stignu na Mars, to će več postati 'odrađeno'. Da bi kolonija preživela, trebaće joj velika podrška sa Zemlje, milijarde dolara svakih nekoliko godina[1].

Svi koji se sećaju 'Apollo' misija pričaju kakvo je uzbuđenje vladalo prilikom prvog sletanja ljudi na Mesec – a onda, za samo dve ili tri godine, sve to je postalo dosadno za javnost[2], gledati tamo neke astronaute kako skakuću po Mesecu, jer 'to smo već videli'. Uprkos izuzetnih pokušaja da probude interesovanje američkog javnog mnenja, poput jurnjave roverima po Marsu ili igranju golfa, opšta javnost je gubila fokus a vesti o Mesecu (a bogami i o kosmosu uopšte) polako su se selile na poslednje stranice u novinama.

9

10

Neke od poslednjih 'Apollo' slika sa Meseca. Fantazija! Na kraju, američka javnost nije imala ni živaca ni interesovanja da prati čak ni lansiranja a kamoli rezultate geoloških analiza. Interesovanje im se povratilo, ali samo nakratko, kada se pojavila mogućnost da bi misija 'Apolla 13' mogla da se završi tragično za tročlanu posadu.

11
Gene Sernan
je bio poslednji čovek na Mesecu. Jedan je od vrlo retkih koji su dvaput leteli ka Mesecu – niko tada nije znao da decenijama više niko neće posle njega ni poleteti ka Mesecu. Sernan je umro ove godine u 82. godini.

12
Golf na Mesecu! Šepard iz 'Apolla 14' drži nekoliko rekorda: najstariji 'Mesečar' i čovek koji je opalio dve loptice za golf na Mesecu! Kažu da su letele oko 2,5 milje daleko! Umesto štapa upotrebio je alatku za sakupljanje uzoraka.

13
Srećom, Nasina igra nije uspela da prevari one uvek budne!

Za naučnike, 'Apollo' misije su stopirane posle najinteresantnije misije, a to je bila 'Apollo 17', prva dovoljno bezbedna misija da se pošalje civil-geolog a ne probni pilot, prva prava geološka misija na Mesec. Mnogo toga o Mesecu je i dalje nepoznato i možće da se istraži jedino sa površine.
Isto bi moglo da se dogodi i sa Marsom, ako astronauti budu poslati samo iz političkih razloga, da se ponese titula prvih ljudi na Mesecu. Misije izvedene iz naučnih razloga, poput postaja na Antarktiku, trebalo bi da traju neograničeno, neprestano ostvarujući nova i interesantna otkrića.

Isto bi moglo da snađe i koloniste na Marsu. Kao što nam danas Mesec izgleda dosadno, to bi moglo da se dogodi i sa Marsom nakon nekoliko godina. 

[1] U textu 'Mars za samo 1,5 triliona' napisao sam da današnje orijentacione procene govore da bi Nasin budžet trebalo skoro triplikovati, i držati ga tako godinama, da bi izdržao koloniju na Marsu i lansiranje nove misije svake treće godine!

[2] Ne samo da je postalo dosadno za javnost, već i za sâme astronaute. Posle istorijskih rečenica prvih ljudi na Mesecu, naredni su se sve više opuštali i šalili, a jedan je čak poneo štapove za golf i opalio jednu za svoju dušu! Već je treći čovek na Mesecu u šali izjavio da je njegovo stupanje nogom na površinu možda mali korak za Nila Armstronga ali da je za njega, bogami, veliki!
  Iako su milioni Amerikanaca direktno pratili prvo sletanje, posle samo godinu dana mediji su obelodanili da ogromna većina ne može da se seti čak ni kako su se zvali prvi ljudi na Mesecu! Objašnjenje se tražilo u promenama u kulturi i filozofiji, kao i prebacivanju javnog težišta sa nauke na geopolitiku. To gubljenje interesovanja i prebacivanje težišta i naučnika i javnosti dovelo je do otkaza već isplanirane misije 'Apollo 18'.

1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | U nastavku: 4. Prašina i peščane oluje


Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži