Mars je fascinantna planeta, najsličnija Zemlji od svih planeta, koja bi možda mogla da nam pomogne da shvatimo poreklo života na Zemlji. Ali iako je bio sličan Zemlji u prvih nekoliko stotina miliona godina, danas ne liči na nju. Zemlja ostaje daleko najgostoljubivije mesto za stanovanje u solarnom sistemu. Najsurovija mesta na Zemlji, kao npr. Antarktik, čak i u sred zime gostoljubuvija su od bilo kog mesta u solarnom sistemu. Kosmičke kolonije i Mesečevi polovi mnogo su lakši za život od Marsa i lakše ih je napraviti samoodrživim. Zašto je to tako? Čitaj dalje da saznaš više o tome...


<< 1. Hladnoća  1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |

2 Vakuum

Jeste, tačno je da Mars poseduje atmosferu. Ali je ona toliko jadna da bi se u mnogim zemaljskim laboratorijama tretirala kao vakuum. Za većinu stvari, isto bi ti bilo da li si u kosmosu ili recimo na Marsu ili Mesecu.

Da bi preživeo nizak pritisak čoveku je neophodno da obuče kosmičko odelo, a ne treba zaboraviti ni nedostatak kiseonika. Ako je pritisak prenizak čovekova pljuvačka, suze, mokraća, krv i tečnost koja vlaži alveole u plućima jednostavno proključaju. Prosečan površinski pritisak na Marsu znatno je ispod Armstrongove granice koja je apsolutna granica za preživljavanje ljudi. Prosečni površinski pritisak na Marsu iznosi oko 0,6% pritiska na nivou mora na Zemlji. Probušeno kosmičko odelo bi vrlo brzo donelo smrt putniku...

Marsova atmosfera bi mogla da bude u ponečemu i korisna, kao npr. izvor CO2, ali čak i tada pritisak bi mu bio prenizak tako da bi morao da bude povećan da bi mogao da se upotrebljava. U kosmičkim kolonijama, CO2 bi mogao da se dobija iz ugleničkih asteroida u blizini Zemlje; to ne bi trebalo da bude teško uraditi u kosmosu i bilo bi korisno za stvaranje efekta staklene bašte koji bi pomogao stvaranju veštačke atmosfere. Ali naša atmosfera je sastavljena uglavnom od azota i kiseonika, sa samo 0,04% CO2, a svaka količina CO2 preko 1% je opasna za ljude.

CO2 na Marsu bi mogao da bude korišćen za dobijanje komponenti raketnog goriva, upotrebljavajući vodonik kao sirovinu. Ali još jednom, raketno gorivo u vidu vode[1] je rasprostranjeno na mnogim lokacijama, pa čak i na Mesečevim polovima, tako da to ne predstavlja nikakvu prednost Marsa u odnosu na bilo koju drugu lokaciju.

Stvaranje efekta staklene bašte, tj. pravljenje veštačke atmosfere na Marsu. 

8

[1] Misli se na dobijanje tečnog vodonika i kiseonika iz vode (prim.prev.).

  1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | U nastavku: 3. Sindrom 'to smo već postigli'


Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži