Mars je četvrta planeta od Sunca i druga najmanja u Sunčevom sistemu (posle Merkura). Ime je dobio po rimskom bogu Rata. Poznat je i pod nadimkom «crvena planeta» zbog svoje crvenkaste boje koja se vidi i golim okom tokom verih noći. Upravo time je privukao pažnju još drevnih naroda.

mars zemlja

Mars je terestrička planeta, tj. sačinjen je od čvrstog materijala poput Zemlje (lat. Terra).

Atmosfera Marsa je znatno ređa od atmosfere Zemlje. Sačinjena je uglavnom od ugljen dioksida.

Ekvatorijalni prečnik:  6,792 km
Polarni prečnik: 6,752 km
Masa:  6.42 x 10^23 kg (10.7% Zemlje)
Sateliti: 2 (Phobos i Deimos)
Orbitira na rastojanju od Sunca: 227,943,824 km (1.52 AU)
Orbitalni period: 687 dana (1.9 godina)
Površinska temperatura: -153 do 20 °C
Prvi zapis o njemu: Drugi milenijum pre n.e.

mars

Činjenice 

Mars i Zemlja imaju približno istu površinu kopna.

Iako Mars ima tek 15% Zemljine zapremine i svega10% njene mase, njegovo kopno je veliko koliko i Zemljino – zato što se oko dve trećine Zemljine površine nalazi pod vodom.

Marsova površinska gravitacija iznosi svega 37% od gravitacije Zemlje. To znači da bi ste na Marsu bili tru puta lakši nego na Zemlji.

Na Marsu se nalazi najviša planina u Sunčevom sistemu

olympus mons

To je Olimpus Mons (na slici iznad), vulkan visok preko 20 kilometara (Mont Everest najviša planina na Zemlji visok je manje od 9 kilometara). U osnovi ima 600 kilometara – što je nešto manje od prečnika Španije. Neki naučnici veruju da je još aktivan.

Do sada je Mars posetilo 40-tak misija.

Mars izučavaju lenderi, roveri, orbiteri.

Na Marsu duvaju najveće oluje u Solarnom sistemu

Povremeno Mar zahvati oluja prašine globalnih razmera, kada prekriju celu planetu. Međutim, pošto je Marsova atmosfera retka te oluje nemaju veliku snagu.

Sunce sa Marsa gledano duplo je manje nego na Zemlji

2 temperaturee

Kada je najbliži Suncu, Marsova južna hemisfera je nagnuta prema Suncu. Tamo je tada leto, dok je na južnoj oštra, hladna zima. U tački najudaljenijoj od Sunca Mars Suncu okreće svoju severnu hemisferu na kojoj je tada blago leto.

Na Zemlji postoji kamenje sa Marsa

O takvom kamenju pročitajte članak ovde i  ovde. Ono je do nas stiglo nakon što ih je neki snažan udar asteroida ili komete izbacio sa površine Marsa u međuplanetarni prostor nakon čega ih je Zemlja privukla svojom gravitacijom.

Svoje ime Mars je dobio po rimskom bogu rata.

Zašto? Pa verovatno zbog svoje crvenkaste boje koja može da se primeti i golim okom, sa Zemlje.

Na Marsu ima vode

U davnoj prošlosti Mars je jezera i plitka mora. Danas voda na ovoj planeti postoji zamrznuta na polovima i pod tlom.

Jednog dana Mars će dobiti svoj prsten

mars moons
Marsovi sateliti Fobos i Deimos

Marsov satelit Fobos će u narednih 20 do 40 miliona godina biti izmrvljen pod uticajem Marsove gravitacije. Tada će se materijal Fobosa raspršiti oko Marsa tvoreći tako prsten. Taj prsten će trajati više od 100 miliona godina.


Dodaj komentar