mars nasa


Najbliže rastojanje između Zemlje i Marsa
je oko 56 miliona kilometara, a najdalje oko 400 miliona kilometara.

Najduži interval između dve Marsove opozicije je 810 dana, a najkraći 764 dana.

Najmanja faza Marsa koja se može videti sa Zemlje je 85%.

Kada je u perihelu Mars prima 44% više Sunčevog zračenja nego kada je u afelu.

Najviši vulkan na Marsu (i verovatno u Sunčevom sistemu) je Olympus Mons.

Najveći kanjon je Valles Marineris

Cygnus

Najveći atmosferski pritisak je 8,9 milibara u basenu Hellas, a najmanji na vrhu Olympus Mons 0,5 milibara.

Najmanja izmerena letnja temperatura na severnom polu je -73°C (na toj temperaturi zaleđeni ugljen dioksid isparava). U isto vreme na južnom polu temperatura je bila -137°C.

Marsova Severnjača je mala zvezda SAO 33185 šeste prividne veličine u sazvežđu Labuda koja se inače od nas nalazi 431 svetlosnu godinu daleko (slika levo). Naravno, Marsovci bi se ipak pre orijentisali po Denebu koji je mnogo sjajniji.

Mars ima dva satelita: Fobos i Deimos

Mars kroz istoriju

Haldejci, a i drugi stari narodi poznaju Mars kao jednu od pet "lutajućih zvezda" (Grci su lutajuće zvezde zvali planetama, pa otuda i današnji naziv za ta tela). Poznata im je i Marsova osobina da ponekad krene unazad po nebu (retrogradno kretanje ali samo u odnosu na brža tela, kada ga ova tele prestižu). 

okmars1 okmars2

Aristotel je posmatrao okultaciju Marsa Mesecom. To se izgleda dogodilo 4. maja 356. godine pre nove ere (tako je izračunao program RedShift, slike iznad). Mesec je na Mars naišao svojom tamnom stranom. Nakon jedanog sata i tuce minuta Mars se pojavio iza osvetljene strane Meseca.

opozicija130Po Ptolomejevim računima Mars je bio u opoziciji 14. decembra 130. godine naše ere. Ovaj podatak potvrđuju simulacije  kompjuterskih programa. Na slici desno vide se položaji nekih planeta u trenutku Marsove opozicije iz 130. godine.

Mars je predmet pažnje najvećeg osmatrača nebeskih tela pre pojave teleskopa. Tiho Brahe osmatra Mars dve decenije i prikuplja precizne podatke o njegovom kretanju. Zbog velikog ekscentriciteta putanje (što se tada nije znalo) Mars nikad nije tačno u onoj tački neba u kojoj bi po računima astronoma tog vremena trebalo da bude. Baš na osnovu podataka koje je prikupio Tiho Kepler će 1609. otkriti da se planete kreću po eliptičnim, a ne po kružnim putanjama kako se do tada mislilo. Ovo pravilo danas poznajemo kao Prvi Keplerov zakon o kretanju planeta.

Galilej 1609. posmatra svojim durbinom Mars. Podatak je važan samo zato što je to bilo prvo takvo posmatranje Crvene planete. Za današnje standarde Galilej je imao vrlo loš durbin sa svim manama koje optika može da pokaže i slika koju je Galilej video nije bila mnogo bolja od one koja se vidi golim okom. 

30. decembra 1610. godine Galilej piše jednom svom prijatelju da je pomoću svog durbina video Marsovu menu. Međutim Galilej nije sasvim siguran u to i to iz dva razloga. Prvo njegov durbin bio je veoma skromnih mogućnosti, bar za današnje pojmove o kvalitetu optičkih instrumenata (Galilej je zapravo video samo okrnjen, malo stinjen Mars, pa je na osnovu toga izveo zaključak o meni Marsa). Drugo, u ono vreme međusobni položaji i kretanje nebeskih tela nisu bili jasni pa je i prolazak Marsa kroz faze bila vrlo smela misao.

1636. Fontana zapaža mrlje na Marsu, i čak pravi crteže ove planete. Mrlje će omogućiti Hajgensu da 1. decembra 1659. odredi vreme rotacije Marsa. Po njegovom računu Mars se oko ose obrne za 24 časa. Precizniji i tačniji podatak dobiće 1666. Kasini: 24 časa i 40 minuta. Iste godine Kasini primećuje i polarne kape na Marsu.

Kasini 1672. primećuje da se zvezda y Vodolije pomerila kad joj se Mars prividno približio. To je bio prvi nagoveštaj postojanja atmosfere na Marsu.

1719. nastala je velika panika jer je Mars u perihelu bio toliko sjajan da su ga ljudi zamenili za kometu za koju se mislilo da će se sudariti za Zemljom. 

Marsu posebnu pažnju posvećuje V. Heršel. Od 1777. do 1783. on intenzivno proučava Mars, vidi da se bele mrlje na polovima šire i skupljaju sa promenama godišnjih doba i dolazi do zaključka da su Marsove polarne kape veoma slične polarnim kapama na Zemlji, te da su građene od zaleđene vode i snega. Od Heršela potiče i procena nagiba Marsove ose (dobio je vrednost od 28°) i prvi komentar o atmosferi na Marsu. Posmatrajući vrlo blizak prolaz jedne zvezde pored Marsa Heršel je po promeni njenog sjaja izveo zaključak da ta atmosfera nije velika. Heršel je prvi uočio izvesnu spljoštenost Marsa na polovima.

Prvo određivanje prividne veličine Marsa potiče od Olbersa. On 23. feruara 1801. nalazi da je Mars istog sjaja kao i Aldebaran.

1802. nemački astronom Gaus predlaže da se u Sibirskim tundrama iscrtaju geometrijske slike kao poruka žiteljima Marsa. Nešto kasnije, 1819. Litrov predlaže da se u Sahari zapale vatre kao pozdravni signal Marsovcima, a 1874. pojavio se i predlog da se pomoću ogromne lupe sa Zemlje usmere Sunčevi zraci ka Marsovim pustinjama i na njima iscrta poruka Zemljana. (Danas bi to nazvali MSE - međuplanetrarni solarni e-mail:)

A 1811. Flozerg daje prve sugestije o oblacima u Marsovoj atmosferi.

Iz 1838. potiće prva dobra karta Marsa koju su izradili Ber i Medler. Ovaj tandem je inače načinio i prvu zaista dobru i dugi niz godina neprevaziđenu kartu Meseca.

1860. Lie dolazi do zaključka da su tamna područja na Marsu pre vegetacija nego mora. Tri godine kasnije sa tim mišljenjem će se složiti i već pomenuti Skjapareli, jer ta područja ne reflektuju Sunčev odsjaj što bi inače činila voda.

Hagins izučava spektar Marsa 1867. i nalazi da u atmosferi Marsa postoji vodena para.

Map of Mars by Sciaparelli 1890
Skjaparelijev crtez Marsa sa kanalima (iz Wikipedije)

Schiaparelli GiovanniSkjapareli (slika levo) prati trinaest godina pojave na Marsu. 1877. objavljuje, između ostalog, da je na Marsu uočio i 40 kanala što je izazvalo pravu histeriju u svetu. Šta više Skjapareli je primetio da su neki kanali udvojeni. Ove informacije zarazile su Persivla Lovela.... ali o tome čitajte prilog: Kanali. Interesantno je, međutim, da se kanali nisu videli u boljim teleskopima, već samo u onim nešto skromnijih mogućnosti. Početkom ovog veka napravljen je ovaj eksperiment. U jednom razredu đacima je dato da precrtaju crtež Marsa koji je bio okačen na tabli. Crtež je bio bez kanala. Đaci iz prvih klupa su verno precrtali Mars, đaci iz poslednjih klupa od Marsovog reljefa videli su samo najuočljivije mrlje pa su to i nacrtali. Međutim crtači iz sredine učionice nacrtali su i mrlje i linije koje ih povezuju. Njihovo oko je jednostavno spojilo neke stvarno postojeće elemente crteža. Zapravo, nacrtali su kanale.

A 1898. Stoni smatra da su Marsove polarne kape sastavljene od zamrznutog ugljen dioksida. Ova hipoteza će naići na negiranje, a zatim na potvrdu.

Prvi pokušaj da se na Mars uputi sonda načinili su Sovjeti 1962.

Prvi pokušaj da se u tlu Marsa pronađe život bio je za vreme misije Viking.

***

Nakon prvih letova na Mars znanje o toj planeti se toliko povećalo i toliko zanimljivosti sakupilo da je za njihovo navođenje potrebno nekiliko obimnih knjiga.

 


Kanali na Marsu

Vreme je Marsa

Mars noćas najbliže Zemlji!?


 


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži