Početkom veka, Jupiter je imao 40 poznatih satelita, a onda je počela poplava: samo 2000. godine otkriveno je 11 novih a 2003. još 23! Ima li kraja, jer je nedavno otkriveno još. Većina novootkrivenih je jako mala, svega nekoliko km. Jupiter ima četiri velika mecesa, koja su stvarno velika, jer svi preostali sateliti i prstenovi zajedno ne čine ni 0,003% ukupne mase koja se okreće oko planete!

j1

Otkriveno je 12 novih meseci koji se okreću oko Jupitera – 11 'normalnih' spoljnjih meseci i jedan kako se kaže 'nenormalni'.

To znači da je ukupan broj satelita oko džina skočio na 79 – ubedljivo najviše od svih planeta u solarnom sistemu – sve druge planete imaju ukupno 103 poznata satelita, plut 5 Plutonovih.

Moćni tim posmatrača iz Vašingtona predvođenih Skotom S. Šepardom [1]prvi put su zapazila satelite u proleće 2017. dok su tražili vrlo udaljene objekte u Sunčevom sistemu tokom lova na moguće masivne planete daleko iza Plutona.

Isti tim je 2014. otkrio objekat sa najudaljenijom orbitom u solarnom sistemu i bio prvi koji je shvatio da bi jedna masivna planeta na rubovima solarnog sistema, daleko iza Plutona, mogla da objasni sličnost u orbitama nekoliko malih ekstremno udaljenih pobjekata (1500 AJ). Ta planeta se ponekad popularno naziva 'Planeta X' ili 'Deveta Planeta'Dejv Tolensa Havajskog univerziteta i Čed Truhiljosa univerziteta Severna Arizona takođe predstavljaju delove planetnog istraživačkog tima.

'Jupiter se nenamerno nalazio u blizini onog dela neba u kome smo tražili ekstremno udaljene objekte solarnog sistema, tako da smo sasvim slučajno bili u mogućnosti da potražimo nove mesece oko Jupitera dok smo istovremeno tražili planete na rubovima našeg solarnog sistema,' rekao je Šepard.


https://youtu.be/8sOFuNbdeWM

Geret Vilijams iz Centra za male planete Međunarodnog astronomskog udruženja iskoristio je podatke osmatračkog tima za proračunavanje orbita novootkrivenih meseci.

'Da bi potvrdili stvarne orbite novih objekata, bila su potrebna još neka osmatranja,' kaže Vilijams, 'pa je čitav proces trajao godinu dana'.

Devet novih satelita su deo udaljenog roja koji se okreće retrogradno, odn. suprotno od Jupiterove rotacije. Ti udaljeni retrogradni meseci su grupisani u najmanje tri odvojene grupacije za koje se veruje da predstavljaju ostatke nekadašnjih objekata koji su se raspali usled sudara sa asteroidima, kometama ili drugim mesecima. Novootkrivenim retrogradnim mesecima treba oko 2 godine da naprave krug oko Jupitera.

Sledeća dva meseca su deo bliže, unutrašnje grupe satelita koji se okreću progradno, tj. u istom smeru kao i planeta. Svi ti unutrašnji progradni meseci imaju slične orbitne distance i nagibe naspram Jupitera, pa se zato veruje da predstavljaju komade većeg tela koje se nekad davno raspalo. Ovim novootkrivenim mesecima treba malo manje od godinu dana da prevale putanju oko planete.

'Naše sledeće otkriće je bilo stvarno neobično, jer objekat ima orbitu kao nijedan do sada otkriveni Jupiterov mesec,' kaže Šepard. 'To je možda i najmanji Jupiterov mesec, budući da ima manje od kilometar u prečniku!'

Taj novi 'neobinčni' mesec dalji je i nagnutiji od progradnih meseci, koje treba oko godinu ipo dana da napravi krug oko Jupitera. Njegova orbita je takva da je velika verovatnoća da dođe do sudara između 'neobičnog' i retrogradnih meseci, jer se kreću u suprotnim pravcima...

'Čitava situacija je nestabilna,' kaže Šepard. 'Direktni sudari će brzo razbiti objekat i pretvoriti ga u prašinu.'

Tim smatra da je mali progradni mesec poslednji ostatak nekad postojećeg većeg progradnog meseca. Ime Valetudo je uzeto iz rimske mitologije  i odnosi se na Jupiterovu unuku, boginju zdravlja i hiigijene. 

Proučavanje istorije kompleksnih uticaja koje oblikuju mesečeve orbite omogućiće naučnicima da shvate ranu istoriju solarnog sistema.

Naprimer, otkrivanjem da su najmanji meseci u različitim Jupiterovim orbitnim grupama još uvek u velikom broju sugeriše da su se sudari koji su ih ih stvarali događali posle ere formiranja planeta, kada je Sunce još uvek bilo okruženo rotirajućim diskom gasovai prašine iz kojih su se rodile planete.

Zbog svojih dimenzija – od jednog do tri kilometra – na te mesece mnogo jače utiče okolni gas i prašina, tako da je moguće da će trenje dovesti do postepenog spitalnog pada na planetu.

Većina novih satelita je otkrivena 4-metarskim teleskopom Blanco sa Cerro Tolola u Čileu kojispada pod nadležnost SAD. Teleskop je nedavno apgrejdovan kamerom za otkrivanje tamne energije, moćnim alatom za istraživanje noćnog neba. U potvrdi novih otkrića uključeno je nekoliko drugih teleskopa: 6,5-metarski Magellan iz Čilea, 4-metarski Discovery Channel Teleskop iz Arizone, 8-metarski Subaru Teleskop sa Havaja i 8-metarski Gemini Teleskop sa Havaja. 

 

[1]Čovek je fenomen: otkrio je 1 mesec oko Neptuna (Psamathe), 2 oko Urana, 25 oko Saturna, 50 oko Jupitera (bez ovih 12 novih), 2 komete, 6 moguće planete patuljka, 16 asteroida, itd. Jedan asteroid glavnog pojasa nosi njegovo ime. Otkrio je najudaljeniji objekat u solarnom sistemu –2012 VP113.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar