Američka letelica Juno koja od 4. jula prošle godine obleće Jupiter imaće uskoro na meti svojih instrumenata Veliku crvenu pegu, najzanimljiviju i najdramatičniju oluju u našem planetarnom sistemu.

Najjači zemaljski vetrovi su blagi povetarci u odnosu na jarosnu silinu ove Jupiterove oluje. Privi zapisi o posmatranju Velike crvene pege (VCP) potiču od Đovani Kasinija koji ju je posmatrao 1665. godine. Godinu dana ranije i Robert Huk opisuje veliku pegu, ali danas nije sasvim jasno da li je ta pega ista ona koju je posmatrao Kasini i da li se uopšte osmatranja oba ova naučnika mogu povezati sa pegom koju vidimo danas na Jupiteru. Sigurno jeste da se pega pomno izučava nakon 1830. godine. Ukoliko je Kasinijeva pega ova ista koju danas vidimo onda je ona stara preko tri veka.

Pega rotira obrnuto od kretanja kazaljke na satu, i jedan svoj ciklus okretanja završi za oko šest dana. Ona je ovalnog oblika i njena kraća osa iznosi od 12 000 km do 14 000 km. Veća osa ide od 24000 do čak 40 000 km. Drugim rečima, dimenzije, odnosno veličina pege je promenljiva. Uopšte čini se da se pega smanjuje i danas je upola manja nego pre jedan vek. Tokom vremena manja boju te povremen postaje upadljivo svetlija nago inače.

E sad da se vratimo letelici Juno. Ona će 10. jula proleteti iznad pege i posmatrati je na do sada najmanjem rastojanju od svega 9 000 kilometara.

VCP

Jupiter i njegova velika pega, kako ih je 8. maja ove godine video teleskp North Gemini sa Mauna Kee.

Naučnici se posebno pripremaju za ovaj događaj i u to svrhu su iskoristli dva zemaljska teleskopa Subaru i Severni Gemini koji su stacionirani na Mauna Kei. Zašto su potrebni zemaljski teleskopi kada će Juno da vidi letelicu izbliza? Ima tri razloga za to. Zato što zemaljski teleskopi vide istovremeno i pegu i celu planetu Jupiter, a Juno samo detalj planete, tj. pegu. Zatim ponašanje pege će zemaljski teleskpi posmatrati u dužem vremenskom periodu (a Juno će samo da proleti iznad nje) i na kraju, verovatno i najvažnije, zemaljski teleskopi će Jupiter i njegovu pegu snimati u blisko-infracrvenom delu spektra, a kamera Juna to nije u stanju. Jasno je da poređenjem snimaka i obradom različitih podataka naučnici više otkrivaju prirodu same pege.

Očekujemo, dakle, u narednom periodu više znanja o misterijama velike oluje na Jupiteru.

 


Jupiterova pega nestaje!

 

Otkriće unutrašnjosti Jupitera: prvi naučni rezultati ’Junone’


 


Dodaj komentar