Na Krimu, 30. avgusta pred svitanje, Genadij Borisov, opservatorijski tehničar bez formalnog astronomskog obrazovanja, teleskopom prečnika ogledala od 65 cm, koji je lično dizajnirao, snima nebo nad istočnim horizontom u potrazi za malim telima Sunčevog sistema, kako se jednim imenom nazivaju asteroidi i komete. Veliki projekti koji otkrivaju većinu ovakvih tela uglavnom ne posmatraju ove zone neba, jer su uslovi daleko od idealnih pošto svetlost sa nebeskih tela prolazi mnogo duži put kroz atmosferu Zemlje, te su im likovi zamrljanijii oslabljenog sjaja, a nebo sjajnije. Tako su te zone postale svojevrsne oaze za astronomske entuzijaste, spremne da daju doprinos astronomskoj nauci. Borisov za sobom ima sedam otkrivenih kometa i nekoliko asteroida koji prolaze blizu Zemlje.

kometa IS

Na tri slike istog dela neba nastale tokom 34 minuta detektuje objekat slabog sjaja koji se kreće u odnosu na pozadinske zvezde. Brzina i smer kretanja na nebu ukazuju da u pitanju nije običan objekat, pa otkriće prijavljuje na listu objekata za koje je neophodno da budu hitno posmatrani sa drugih opservatorija, kako bi se što pre odredila putanja, a time i nebesko telo ne bi zagubilo. Pored toga Borisov na slikama primećuje da je objekat magličast, što ukazuje da je u pitanju kometa, i brzo se objekat prebacuje na drugu prioritetnu listu tzv. potencijalnih kometa. Narednih noći on biva posmatran sa raznih opservatorija, ali i od strane otkrivača.

Kako prolazi vreme i povećava se broj posmatranja položaja ove komete, među astronomskom zajednicom počinju da kruže preliminarne analize njenog kretanja, koje ukazuju da se ona kreće hiperboličnom orbitom, a koja nije moguća za tela Sunčevog sistema, osim u vrlo specijalnim slučajevima. Lokalne komete se kreću po eliptičnim orbitama, ili ako baš dolaze sa periferije Sunčevog sistema, tzv. Ortovog oblaka, putanja je beoma bliska paraboli. Eliptične orbite imaju ekscentricitet manji od 1, a parabolične tačno 1, dok hiperbolične preko 1. Mnogi, a među njima i sam Borisov, su skeptični po pitanju hiperbolične orbite. Borisov čak na jednom forumu traži da se u analizama kretanja zanemare njegova merenja iz noći kada ju je otkrio, jer se pribojava da pate od sistematske greške jer su posmatranja vršena nisko nad horizontom. Ali sa novim posmatranjima, čak i kad se isključe posmatranja Borisova, dobija se da je ekscentricitet orbite znatno viši od 1.

Centar za mala tela (Minor Planet Center) 11. septembra izdaje zvaničan cirkular u kome navodi da je Genadij Borisov otkrio međuzvezdanu kometu. I nakon ovoga, zakratko i verovatno u totalnoj neverici, Borisov smatra da je i dalje moguće kretanje opisati putanjom bliskoj paraboli, i da je po sredi obična kometa.

Ali sa svakim novim merenjem bivalo je izvesnije da je nakon ʻOumuamua, prvog međuzvezdanog objekta otkrivenog pre nepune dve godine, otkriven sada i drugi. Ali prvi čija je priroda zasigurno kometska.

O putanji

Na osnovu raspoloživih posmatranja od trenutka otkrića do 18. septembra dobijeno  je da trenutni ekscentricitet iznosi oko 3,39. Sam ekscentricitet, pored toga što definitivno pokazuje da je orbita hiperbolična, ne govori mnogo o brzini tela pre susreta sa Sunčevim sistemom, jer ona zavisi i od udaljenosti perihela (najmanje udaljenosti od Sunca na putanji). Početna brzina C/2019 Q4 (Borisov) bila je 32,5 +/- 0,2 km/s, što je sasvim uobičajena brzina zvezda, pa samim tim smatra se i drugih objekata, u galaktičkom komšiluku. Pravac iz kog kometa dolazi se nalazi u sazvežđu Kasiopeja, i to u blizini granice sa Persejem. Tokom prolaska kroz Sunčev sistem kometa će promeniti pravac kretanja, usled gravitacione interakcije sa pre svega Suncem, za samo 34 stepena.

U trenutku otkrića kometa se nalazila na 2,99 astronomske jedinice (AU) od Sunca, a 3,73 AU od Zemlje.

Suncu će se najviše približiti 8. decembra na 2,02 AU, a Zemlji 28. decembra na 1,95 AU.

C/2019 Q4

Perihelion 2019 Dec 8.342920 +/- 0.165 TT =  8:13:48 (JD 2458825.842920)

Epoch 2019 Sep  9.0 TT = JDT 2458735.5                         Find_Orb

q   2.01517790 +/- 0.00657

M(T) 10.1  K 10.0                   Peri.  208.92836 +/- 0.14

                                    Node   308.22500 +/- 0.06

e   3.3936563 +/- 0.0291            Incl.   43.97357 +/- 0.06

344 of 385 observations 2019 Aug. 30-Sept. 18; mean residual 0".59

O fizičkim karakteristikama

Sudeći po do sada najboljim snimcima dobijenim sa teleskopa Gemini North prečnik kome komete je 10. septembra iznosio 12 lučnih sekundi, odnosno oko 30000 km, a rep je bio dužine oko 30 lučnih sekundi. Pomenuti snimci su načinjeni u zelenoj i crvenoj svetlosti, i kometa je u crvenoj svetlosti sjajnija za 15% do 20%, tj. sjaj joj u vizuelnom opsegu talasnih dužina raste 10% do 15% na svakih dodatnih 100 nm. Ovo je potvrđeno i prvim snimljenim spektrom C/2019 Q4 sa Gran Telescopio Canarias, gde se, pored ovog trenda u boji, ne uočava značajna emisija gasovite komponente komete. Ovo implicira da je ova prva međuzvezdana kometa bogata prašinom, te da sjaj duguje pre svega česticama prašine u komi, a koje rasejavaju Sunčevu svetlost.

Određivanje veličina jezgra komete će biti među najvažnijim zadacima koji slede u narednom periodu. Ukoliko je kometa slična kometama koje dolaze sa periferije Sunčevog sistema, a takve se smatraju hiperaktivnima u odnosu na kratkoperiodične komete, tada je sudeći po sadašnjem sjaju najverovatniji prečnik jezgra komete oko 800 m, mada vrednost može biti od 350 m do 2 km. Količina leda koja prelazi u gasoviti oblik da bi podržala uočenu aktivnost je oko 100 kilograma u sekundi.

Dugo iščekivanje… i dalje

U čuvenom radu iz 1976. godine Zdenek Sekanina po prvi put iznosi razmatranja o verovatnoći prolazaka međuzvezdanih kometa kroz unutrašnji Sunčev sistem, tj. blizu Zemlje. Modeli formiranja planetarnih sistema predviđaju da veliki broj “ledenih” objekata u ranoj fazi biva izbačeno u međuzvezdani prostor. Smatra se da je broj izbačenih objekata od 3 do 100 puta veći od broja objekata koji se zadrže u planetarnom sistemu. Tako je npr. rani Sunčev sistem verovatno obogatio međuzvezdanu sredinu sa bar stotinu milijardi pa sve do nekoliko desetina biliona ovakvih objekata, a koji bi se upravo videli kao komete ukoliko bi prišli dovoljno blizu nekoj zvezdi. Iz navedenog se vidi da i dalje postoji značajna neodređenost u broju ovih objekata, a i pitanje je da li se planarni sistemi sistemi formiraju isključivo po domaćem receptu.

Ukoliko uzmemo da je bilo potrebno da prođe 25 godina, tj. otkada postoje moderne sistematske pretrage neba, da se otkrije prvi ovakav objekat, sa planiranim teleskopom LSST koji će od 2022. biti u mogućnosti da ovakve objekte uočava na duplo većoj udaljenosti od teleskopa Borisova i sličnih, tj. biti u stanju da motri na mnogo veću zapreminu, možemo očekivati nova otkrića u proseku na svakih nekoliko godina.

Na potvrdu ove grube procene, a i konačnu ozbiljnu procenu broja međuzvezdanih kometa izgleda da ćemo morati čekati barem još jednu deceniju.


Međuzvezdani posetilac, C/2019 Q4 (Borisov) 

Igor Smolić
Author: Igor Smolić
Zaljubljenik u astronomiju i kritičar opšte prakse. Magarca nije jahao preko 30 godina.

Dodaj komentar