Na snimcima dela neba u sazvežđu Zmaja načinjenim 21. maja sa teleskopa Pan-STARRS 1 na Havajima otkrivena je nova kometa koja je dobila katalošku oznaku C/2017 K2 (PANSTARRS). Odmah po otkriću pretpostavljalo se da je na velikom rastojanju od Sunca, a kasnije će to biti potvrđeno dodatnim posmatranjima. Heliocentrična udaljenost u trenutku otkrića bila je 16,084 AU, što je dalje od orbite Saturna koja je na oko 9,6 AU, a geocentrična udaljenost 16,014 AU. Ukupan sjaj komete je oko 19,6 magnitude.

1and17more1 e1497474320158
C/2007 N3 (Lulin) - Igor Smolić

Orbita

Određivanje orbite kometa na ovako velikim udaljenostima i u kratkom intervalu vremena je pravi izazov. Usled malog pređenog luka na nebu u toku tog intervala, greške koje su neminovne u merenjima položaja mogu značajno da utiču na kvalitet i pouzadanost računate orbite. Da stvari budu još gore, sistematske greške u katalozima zvezda na osnovu kojih se određuje položaj komete u nekom trenutku isto mogu značajno da promene orbitu.

Na osnovu 121 merenja položaja dobijena u toku 22,5 dana u programu Find_Orb, kada se odbace merenja čije su greške u položaju po bilo kojoj koordinati veće od 1 lučne sekunde, koriguju sistematske greške kataloga (tamo gde je to moguće), i dodele veće težine merenjima sa opservatorija koje su poznate po tačnosti određivanja astrometrijskih položaja, dobijena je sledeća orbita:

Perihelion 2023 Jan 23.625978 +/- 12.9 TT = 15:01:24 (JD 2459968.125978)
Epoch 2017 Jun 13.0 TT = JDT 2457917.5   Sa: 0.9689           Find_Orb
M 359.10953 +/- 0.31
n   0.00043424 +/- 0.00026          Peri.  236.96167 +/- 0.36
a 172.708739 +/- 68.6               Node    88.32010 +/- 0.19
e   0.9895489 +/- 0.00417           Incl.   87.54057 +/- 0.018
P2269.72           M(T)  1.6    K  10.0     U  7.2  
q 1.80498579 +/- 0.00279    Q 343.612492 +/- 1012
110 of 121 observations 2017 May 21-June 13; mean residual 0".36

Iako su statističke greške parametara orbite i dalje velike, moguće je izvesti neke zaključke:

  • Period komete je oko 2300 godina, sa tim da treba imati u vidu da 90% verovatnoća da je on u intervalu od 1 do 11 hiljada godina, te joj ovo najverovatnije nije prvi prolazak kroz unutrašnji Sunčev sistem.
  • Udaljenost perihela, tj. najmanje rastojanje između Sunca i orbite komete, je oko 1,8 AU, što znači da ona neće proći blizu Zemlji.
  • C/2017 K2 (PANSTARRS) će kroz perihel proći tek početkom 2023. godine!
  • Kada se bude nalazila u blizini perihela, a tada se očekuje i njen najveći sjaj, nalaziće se duboko na južnom nebu i neće se videti iz naših krajeva.

Sjaj

Na prividni sjaj komete presudno utiču četiri faktora:

  • heliocentrična udaljenost – koji utiče dvojako: na rast i razvoj komete i na količinu reflektovane svetlosti. Kako se kometa približava Suncu proces izbacivanja materijala sa njenog jezgra je sve intenzivniji te ona raste, a raste i količina reflektovane svetlosti.
  • geocentrična udaljenost – koja na prividni sjaj utiče preko udaljenosti izvora svetla od posmatrača.
  • fazni ugao (ugao Sunce-kometa-Zemlja) – koji na sjaj utiče zbog toga što materijal u glavi komete ne rasejava svetlost izotropno.
  • apsolutni sjaj komete – koji zavisi od veličine jezgra, udela aktivne površine i hemijskog sastava.

Najveća nepoznanica u predviđanju evolucije sjaja komete je upravo kako će se odvijati njen rast i razvoj na putu ka i nakon perihela. Kako je C/2017 K2 (PANSTARRS) već aktivna na udaljenosti od 16 AU da se zaključiti da je bogata ugljen-monoksidom, jer temperatura jezgra na toj udaljenosti nije dovoljna značajniju sublimaciju vodenog leda, koja postaje dominantna tek na heliocentričnoj udaljenosti manjoj od 3 AU. Prisustvo ugljen-monoksida na njenoj površini govori i to da ova kometa nije napravila mnogo prolazaka kroz unutrašnji Sunčev sistem, jer bi on odavno sublimirao. Veličina glave ove komete je već sada oko 100.000 kilometara!

k2 e1497470316952Grafik u većoj rezoluciji

Na gornjoj slici prikazani su različiti scenariji evolucije sjaja komete C/2017 K2 (PANSTARRS). Crnom linijom je prikazan ukupan prividni sjaj u slučaju da kometa prati isti rast u zavisnosti od heliocentrične udaljenosti poput komete Hale-Bopp, a koja je poznata i kao Velika kometa iz 1997. godine. Hale-Bopp takođe ima (promenljiv) period od nekoliko hiljada godina, a pokazivala je aktivnost na velikim heliocentričnim udaljenostima izazvanu sublimacijom ugljenik-monoksida. Zanimljivo je i to da je apsolutni sjaj ovih kometa sličan, što možda znači da je C/2017 K2 (PANSTARRS) zasta kometa div poput Hale-Bopp, sa prečnikom jezgra od više desetina kilometara. Zbog značajno veće udaljenosti perihela, a i udaljenosti od Zemlje, u odnosu na na Hale-Bopp, očekivani sjaj je znatno manji i dalo bi se očekivati da on bude oko 3. magnitude, što je vidljivo golim okom, ali daleko od toga da bude uočljivo i impresivno za opštu publiku.

Crvenom i zelenom linijom su prikazani scenariji kad bi se C/2017 K2 (PANSTARRS) ponašala kao komete C/2011 L4 (PANSTARRS) i C/1973 E1 (Kohoutek), koje se obe najavljivane kao komete veka, a to su samo donekle opravdale, jer nisu u potpunosti upriličile vizuelni užitak za širu publiku, ali je bar kometa Kohoutek inspirisala Kraftwerk da snime Kometenmelodie. Oba ova scenarija predviđaju sjaj od 3. magnitude u maksimumu.

Plavom linijom je obležen klasičan scenario, gde kometa raste obrnuto proporcionalno kvadratu heliocentičnog rastojanja, koji ima svoje mnoge mane, a pogotovo kad se vrše predikcije sjaja bazirane na posmatranjima na velikim heliocentričnim udaljenostima. Ovaj scenario predviđa sjaj od magnitude 7, te bi za uočavanje komete bio potreban bar neki dvogled.

Pred nama je bar cela decenija u kojoj će se moći vršiti posmatranja komete C/2017 K2 (PANSTARRS) i sigurno će doprineti razumevanju ovih objekata. Očekujte i buduće vesti o njoj, a prve sledeće će se odnositi na tačnije određenu orbitu, što se očekuje u narednih mesec dana.

Izvor

Igor Smolić
Author: Igor Smolić
Zaljubljenik u astronomiju i kritičar opšte prakse. Magarca nije jahao preko 30 godina.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži