eso1614sr-latn — Naučno saopštenje

Bezrepa Manska kometa iz Ortovog oblaka donosi tragove o poreklu Sunčevog sistema

29. april 2016.

eso1614a

Astronomi su pronašli unikatan objekat koji je izgleda sačinjen od materijala iz unutrašnjosti Sunčevog sistema, nastao u vreme kada se formirala i Zemlja, koji je bio čuvan u Ortovom oblaku daleko od Sunca, milijardama godina. Posmatranja sa ESO Veoma velikog teleskopa i Kanadsko Francuskog Havajskog teleskopa, ukazuju da je C/2014 S3 (PANSTARRS) prvi objekat otkriven na dugoperiodičnoj kometskoj orbiti koji ima karakteristike asteroida iz unutrašnjeg dela Sunčevog sistema. Ovo nam može pružiti mnoge bitne informacije o tome kako se Sunčev sistem formirao.

U radu koji će danas biti objavljen u časopisuScience Advances, prvi autor Karen Meech sa Univerziteta na Havajima, Instituta za Astronomiju, sa svojim kolegama zaključuje da je C/2014 S3 (PANSTARRS) objekat koji je formiran u unutrašnjem delu Sunčevog sistema u isto vreme kada i sama Zemlja, ali je izbačen u ranoj fazi formacije.

Their observations indicate that it is an ancient rocky body, rather than a contemporary asteroid that strayed out. As such, it is one of the potential building blocks of the rocky planets, such as the Earth, that was expelled from the inner Solar System and preserved in the deep freeze of the Oort Cloud for billions of years [1]

Njihova posmatranja ukazuju da se radi o veoma starom, stenovitom telu, pre nego o asteroidu koji je odlutao. Kao takvo, ovo telo je verovatno jedno od gradivnih elemenata planeta kao što je Zemlja, koje je izbačeno iz unutrašnjeg dela Sunčevog sistema i sačuvano u hladnom Ortovom oblaku milijardama godina. [1]

Karen Meech objašnjava ovo neočekivano otkriće:"Već smo znali za mnoge asteroide, ali oni se već milijardama godina "kuvaju" u blizini Sunca. Ovo je prvi "sirovi" asteroid koji smo imali priliku da posmatramo: čuvan je u najboljem zamrzivaču koji postoji."

C/2014 S3 (PANSTARRS) originalno je identifikovan od strane teleskopa Pan-STARRS1 kao slabo aktivna kometa na razdraljini nešto većoj od duple udaljenosti Zemlje od Sunca. Njen trenutni dug orbitalni period (oko 860 godina) ukazuje na to da joj je izvor u Ortovom obliku i da je odatle istisnuta relativno skoro u orbitu koja je dovodi bliže Suncu.

Tim je odmah primetio da je C/2014 S3 (PANSTARRS) neobičan objekat, s' obzirom da nema karakterističan rep koji imaju dugoperiodične komete kada priđu tako blizu Suncu. Zbog toga kometa je nazvana Manskom kometom, po ugledu na bezrepe manske mačke. Nekoliko nedelja nakon otkrića, tim je dobio spektar veoma slabog objekta pomoću ESO-ovog Veoma velikog teleskopa u Čileu.

Pomno proučavanje svetlosti koja biva reflektovana sa C/2014 S3 (PANSTARRS) govori nam da se radi o tipičnom asteroidu S-tipa, koji se uglavnom nalaze u unutrašnjem glavnom asteroidnom pojasu. Ne izgleda kao tišina kometa, za koje se veruje da dolaze iz spoljašnjeg dela Sunčevog sistema i koje su tipično ledene, a ne stenovite. Deluje da materijal nije prošao kroz mnoge promene, ukazujući na to da je bio zamrznut dugo vremena. Veoma slaba kometska aktivnost povezana se C/2014 S3 (PANSTARRS), a koja je u skladu sa teorijom sublimacijom vodenog leda, je oko milion puta slabija od aktivnih dugoperiodičnih kometa na sličnoj udaljenosti od Sunca.

Autori zaključuju da je ovaj objekat najverovatnije sačinjen od "svežeg" materijala iz unutrašnjosti Sunčevog sistema, te da je bio sačuvan u Ortovom oblaku i sada se vraća nazad ka unutrašnjosti.

Nekoliko teorijskih modela uspeštno reprodukuju veliki deo struktura koje vidimo u Sunčevom sistemu. Bitna razlika među modelima odnosi se na njihova predviđanja o tipu objekata koje sačinjavaju Ortov oblak. Različiti modeli predviđaju značajno različite odnose ledenih prema stenovitim objektima. Ovo prvo otkriće stenovitog objekta iz Ortovog oblaka je bitan test različitih predvišanja modela. Autori procenjuju da će posmatranja 50-100 ovakvih bezrepih manskih kometa biti potrebna da bi se mogao napraviti odabir odgovarajućih modela od ponuđenih, otvarajući time nova vrata u proučavanju nastanka Sunčevog sistema.

Ko-autor Olivier Hainaut (ESO, Garching, Germany), zaključuje:"Pronašli smo prvu stenovitu kometu, sada tražimo druge. U zavisnosti od toga koliko ih nađemo, znaćemo da li su džinovske planete "igrale" po Sunčevom sistemu kada su bile mlade, ili su porasle bez puno mrdanja."

[2]

Beleške

[1] Ortov oblak je ogromni region koji okružuje sunce poput džinovskog, debelog mehura. Procenjuje se da sadrži trilione malih ledenih tela. Povremeno, jedno od ovih tela biva pomereno i padne kad unutrašnjem Sunčevom sistemu gde ga sunčeva svetlost pretvori u kometu. Ova ledena tela su najverovatnije izbačena iz regiona u kojima su se formirale najveće planete, u ranim danima formacije Sunčevog sistema.

[2] Tekst je prevela Jovana Petrović, Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu, Departman za fiziki; Matematički fakultet u Beogradu, Katedra za astronomiju.

Više informacija

Ovo istraživanje predstavljeno je u radu pod nazivom: “Inner Solar System Material Discovered in the Oort Cloud”, autora Karen Meech et al., u časopisuScience Advances.

Tim čine: Karen J. Meech (Institute for Astronomy, University of Hawai`i, USA), Bin Yang (ESO, Santiago, Chile), Jan Kleyna (Institute for Astronomy, University of Hawai`i, USA), Olivier R. Hainaut (ESO, Garching, Germany), Svetlana Berdyugina (Institute for Astronomy, University of Hawai’i, USA; Kiepenheuer Institut für Sonnenphysik, Freiburg, Germany), Jacqueline V. Keane (Institute for Astronomy, University of Hawai`i, USA), Marco Micheli (ESA, Frascati, Italy), Alessandro Morbidelli (Laboratoire Lagrange/Observatoire de la Côte d’Azur/CNRS/Université Nice Sophia Antipolis, France) and Richard J. Wainscoat (Institute for Astronomy, University of Hawai`i, USA).

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 16 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Poljska, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. Na vrhu Sero Armazones, nedaleko od Paranala, ESO gradi 39-metarski Evropski izuzetno veliki teleskop, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

Linkovi

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Karen Meech
Institute for Astronomy, University of Hawai`i
Honolulu, HI, USA
Tel.: +1 808 956 6828
Mob.: +1 720 231 7048
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Olivier Hainaut
ESO Astronomer
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6752
Mob.: +49 151 2262 0554
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Richard Hook
ESO Public Information Officer
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Connect with ESO on social media

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1614.


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži