Postoji jedna metalna lopta u kosmosu koja se zove Psiha, tj. 16 Psyche. Interesantno je da nije mala. Psiha je ustvari metalni asteroid prečnika 250 km, i to je najveći poznati objekat M-tipa, Veruje se da se Psiha sastoji od 90% gvožđa i nikla (i u manjoj meri i drugih teških metala) a da ostatak čine silikatne stene.

kma1Jeftina misija za proučavanje metalnog sveta: 16 Psyche. (space.com)

Ali kako se jedna gvozdena kugla našla u orbiti oko Sunca? Najverovatnije je da se objekat nije formirao sa takvim karakteristikama (mada ne možemo potpuno odbaciti i tu mogućnost). Psiha mora da predstavlja ogoljeno jezgro nekog drevnog asteroida velikih dimenzija, koji je rasparčan tokom jednog ili više sudara pre više milijardi godina. Najpopularnija je teorija koja objašnjava njegov nastanak podrazumeva sudar sa dva različita asteroida – koja su ga razdvojila na koru, plašt i jezgro – od kojih je jedan verovatno bio veličine Veste. Na taj način, Psiha bi mogla da predstavlja ključ za razumevanje nasilnog okruženja primordijalnog Sunčevog sistema. Sigurno je da bi jedna istraživačka misija na taj svet bila naučno vrlo opravdana i omogućila nam da prvi put direktno vidimo nukleus jednog drugog sveta. I naravno, to bi nam pružilo mogućnost da prvi put istražimo jedan metalni svet umesto kamenih i gasovitih. Priroda nam je pružila zbilja jedinstvenu šansu.

kma2Psiha u poređenju sa drugim asteroidima. Ona je zapravo deseti asteroid po veličini u asteroidnom pojasu. elipsastog je oblika, ima prečnik od ~250 km i čini 1% mase čitavog pojasa.

kma3Psiha je možda ključ za razumevanje nastanka planeta i ostalih tela solarnog sistema. (NASA)

Budući da se nalazi u glavnom asteroidnom pojasu, kosmički brod opremljen električnim pogonskim sistemom (SEP) sličnom onom na Nasinoj sondi “Dawn” lako bi mogao da istraži Psihu. Sa težinom od samo 800 kg, sonda bi mogla da bude lansirana 2021. godine raketom “Falcon 9 v1.1”. Uz pomoć jonskih ksenonskih motora, sonda bi do cilja putovala oko 2,5 godine i onda ušla u njegovu orbitu. Nosila bi 440 kg ksenona i 40 kg hidrazinskog goriva, i prevozila bi 35 kg različitih naučnih instrumenata i opreme. Ako je Psiha stvarno jezgro nekog većeg objekta, misija bi proučila prelaz između jezgra i plašta jednog složenog nebeskog tela, kao i pokušaka da utvrdi da li je očvršćavanje počelo od unutra ka spolja ili obrnuto (postoje teorije za svaćiji ukus). Takođe bi smo razjasnili da li je originalni asteroid – proto-Psiha – posedovao magnetni dinamo u vreme kada je nukleus bio tečan usled toplote nastale raspadom radioaktivnih izortopa (posebno alumiinijuma-27[1]). Moguće je da se ostaci Psihe već nalaze na Zemlji u obliku gvozdenih meteorita, ali studiranje ovih ostataka palih sa neba ne može da se poredi sa analizom iz prve ruke koje bi sprovela sonda.

kma4
Moguća trajektorija koja će omogućiti proučavanje Psihe pomoću sonde na jonski pogon. (NASA)

Ideja da se Psiha ispita nije nova – on je previše atraktivna meta. Trebalo je da misija “INSIDER” Evropske kosmičke agencije (ESA) istraži tajanstveni asteroid, ali nije odobrena. Tim Naučnika iz Nasine kalifornijske filijale JPL, predvođen Lindom Elkins-Tanton, već neko vreme bije bitku za jednu sondu pogodnu za ovakvu misiju, ali njihov projekat je tek nedavno skrenuo pažnju medija i vidi se kao jedan od mogućih kandidata za sledeću Nasinu jeftinu misiju klase „Discovery“.

Proučavanje Psihe bi razotkrilo mnoge misterije Sunčevog sistema, ali Zemljanima je interesantna i iz drugih razloga. Ako ikada eksploatacija asteroida postane stvarnost, znaćemo gde možemo da nađemo metale i teške elemente svih vrsta.

 


[1] Aluminijum ima 22 izotopa (od 21AL do 42Al), od čega samo 2 prirodno radioaktivna – 26Al i 27Al. Ovaj drugi se nalazi u prirodi 99,9%.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži