NEO asteroid Eros koji je 2000. godine posetila sonda NEAR. U okviru svojih proučavanja, teleskop „Spitzer“ je u infracrvenom spektru posmatrao i ovaj asteroid.
Nova potraga za asteriodima u blizini Zemlje, sprovedena Nasinim svemirskim teleskopom, utvrdila je da tamo postoji mnogo više vrsta tog svemirskog kamenja nego što se donedavno verovalo, od kojih su neki sjajni i blještavi a drugi tamni i skoro nevidljivi.
Otkriće je sugerisalo da su objekti u blizini Zemlje (NEO) daleko različitiji nego što su naučnici do sada mislili. Zaključak je izvučen na osnovu infracrvenih opservacija preko 100 svemirskih objekata koje je sproveo Nasin svemirski teleskop „Spitzer“ (SST). To je, inače, četvrti i poslednji teleskop iz Nasinog programa svemirskih opservatorija[1], lansiran još 2003. godine.
„Te tajanstvene stene nas uče o mestima iz kojih one dolaze,“ kaže autor studije David Trilling sa univerziteta Severna Arizona. „Kao kada bi proučavali oblutke u potoku, ne bi li naučili nešto o planinama sa dojih su potekli.“
Nova otkrića su samo deo mnogo većeg programa koji sprovodi „Spitzer“, u kome ovaj teleskop treba da katalogizuje više od 700 NEO objekata i napravi njihove individualne kartone. Detalji ovog projekta su prvi put objavljeni pre nekoliko meseci u mesečniku „Astronomical Journal“, najboljem astronomskom časopisu na svetu, koji izlazi još od 1849. godine.
„Spitzerova“ infracrvena osmatranja su jako pomogla naučnicima da pribave preciznije podatke o sastavu i veličini asteroida nego što je to bilo moguće samo u vidljivom spektru. Posmatranja u vidljivoj svetlosti ne prave razliku između velike i tamne stene i male i svetle – oba objekta reflektuju istu količinu svetlosti koja dopire do teleskopa.
Infracrveni podaci govore o temperaturi objekta, koja dalje govori astronomima o njegovoj stvarnoj veličini i sastavu. Velika, tamna stena ima veću temperaturu nego mala i svetla, zato što apsorbuje više Sunčeve svetlosti.
Trilling je do sada analizirao preliminarne podatke o 100 NEO objekata. Tokom sledeće godine planira da sakupi podatke za još 600 novih objekata. Do sada nam je poznato oko 7.000 NEO, mada čitava populacija broji možda na desetine ili čak stotine hiljada objekata.
„Vrlo malo znamo o fizičkim karakteristikama populacije objekata u blizini Zemlje,“ smatra Trilling. „Naši podaci će nam mnogo više reći o njima i njihovim karakteristikama, što može biti vrlo korisno u planiranju neke buduće svemirske misije na neki od tih NEO objekata.“
Nasini novi planovi obuhvataju i slanje astronauta na neki asteroid do 20125. godine, a sama agencija kaže da se već danas nazire nekoliko potencijalnih meta. Koliko znam, u ponudi su zapravo samo 2 asteroida (agencija traži da budu udaljeni do 45 mil. km) – jedan (2009 OS5) bi bio dostupan 2020. a drugi (1999 AO10) 2025., dok treći (2003 SM84) neće biti aktuelan sve do 2045. godine.
No vratimo se „Spitzeru“ i njegovom osmatranjima. Ona su pokazala da neki manji objekti imaju iznenađujuće visok albedo. (To je mera reflektovane svetlosti sa nekog objekta.)
Pošto se zna da površina asteroida vremenom postaje sve tamnija zbog izloženosti solarnom zračenju, svetlije i sjajnije površine govore da se radi o relativno mladim objektima. To je pokazatelj kontinuirane evolucije populacije NEO objekata, objašnjavaju astronomi.
Pored toga, činjenica da ispitani asteroidi pokazuju tako visok stepen različitosti ukazuje i na to da možda imaju različito poreklo. Možda neki potiču iz Glavnog asteroidnog pojasa između Marsa i Jupitera, a drugi dolaze iz udaljenih regiona solarnog sistema.
Ta različitost sugeriše i da je materijal od koga su sačinjeni asteroidi – isti materijal od koga je napravljena i naša planeta – verovatno izmešan zajedno u svojevrsnu supu solarnog sistema u prvim danima njenog nastanka.
U budućnosti će nam i „Spitzer“ i Nasin teleskop „Wide-field Infrared Survey Explorer“ (WISE), jedan od all-sky infracrvenih teleskopa koji su sada u kosmosu, reći više o „ukusima“ objekata u blizini Zemlje. Time ćemo možda dobiti nove informacije o mogućnosti da su u davnoj prošlosti kosmički objekti donosili vodu i organski materijal na našu mladu planetu i omogućili započinjanje života na njoj.
Pošto je za funkcionisanje „Spitzerovih“ detektora od krucijalne važnosti hlađenje, i to do ekstremno niskih temperatura (a njega obezbeđuje tečni helijum), kada su rezerve ispražnjene većina instrumenata je postala beskorisna. To se dogodilo 15. maja 2009. Međutim, dva modula infracrvenih kamera (IRAC) koji rade na najkraćim talasnim dužinama (3,6 i 4,5 µm) i dalje funkcionišu.
Opservatorija danas radi u tzv. „toplom“ modu, iako je temperatura instrumenata i dalje vrlo niska: samo 30 K, tj. -243° C. Ali, kako kažu u Nasi, svemirski teleskop i dalje sprovodi korisna naučna istraživanja.
Kada je 2003. bio lansiran, „Spitzer“ je koštao malo više od $800 miliona, što je tada bilo oko 500 miliona evra. A naš gradonačelnik u Beogradu gradi most preko Ade koji će da košta €300 miliona. Eh glupih li Amera, kako razbacuju novce ... A mogli su da naprave možda i dva mosta i uđu u istoriju!
[1] Ostale tri su: Hubble Space Telescope (HST), Compton Gamma Ray Observatory (CGRO) i Chandra X-ray Observatory (CXO).
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
