Asteroidi su kamena ili metalna nebeska tela prečnika većeg od jednog metar, koji samostalno ili u grupi sličnih tela obilaze oko Sunca. Većina ih se nalazi u glavnom asteroidom pojasu smeštenom između Marsa i Jupitera,

asteroid2

Ima ih milijardu, ako ne i više, ne zna se tačan broj. 

Planetarna nauka ih zove i malim planetama što je opšti pojam za sva tela manja od Meseca. 

Načinjeni su od ostataka materijala preostalog nakon formiranja unutrašnjih planeta.

Postoje tri klase asteroida s obzirom na njihov sastav: C-tip (hondriti) načinjeni od gline i silikatnih stena; S-tip (kameni) sačinjeni uglavnom od slikatnih stena i smese nikl-grožđa. M-tip su metalni nikl-gvozdeni. Ovi tipovi nagoveštavaju koliko daleko od sunca su formirani.

Asteroidi su ključ za rešavanje pitanja nastanka stenovitih planeta Sunčevog sistema, (jer su ostaci materijala iz vremena kada je solarni sistem, pre 4,5 milijarde godina formiran). 

Na Zemlju svakog dana padne preko 100 tona materijala iz svemira. Taj materijal potiče od asteroida, ali i od kometa. U većini slučajeva ovaj materijal sagori u atmosferi. Ono što dospe do površine planete zovemo meteoritima.  

U prošlosti su ti padovi na planetu bili češći. 

Možda najpoznatiji udar nekog tela u Zemlju je bio pad asteroida od pre 65 miliona godina koji je doprineo pomoru velikog broja životinja i biljaka. Tada su, između ostalih živih stvorova nestali i dinosaurusi (od posledica tog udara, ali i drugih faktora).

U proseku na Zemlju svakih 2000 godina padne telo veličine nekoliko stotina metara.

Asteroid veličine automobila upadne u atmosferu Zemlje u proseku svake godine. Takav objekat obično sagori u glamuroznom planetu tokom prolaska kroz atmosferu. Zovemo ga bolid ili vatrena kugla.

Asteroidi su bogati plemenitim, ali i drugim metalima, kao i vodom. Po nekim teorijama voda na Zemlji velikim delom potiče baš od asteroida koji su na nju obilato padali pre četiri milijarde godina. 

Neki asteroidi su zapravo raznesene komete, njeni stenoviti deloovi nakon što je led s njih ispario. Nije uvek jasna razlika između kometa i asteroida. 

Neki asteroidi imaju svoje satelite (mesece).

Drugo ime za asteroida je planetoid.

Neki asteroidi se kreću u blizini Zemlje (objekti blizu Zemlje, near-Earth objects, NEOs). To su i potencijalno opasni asteroidi (Potentially Hazardous Asteroids - PHAs).

Zavisno od uslova moguće je da takvi objekti udare u planetu, a zavisno od veličine takvog tela, šteta koja tom prilikom nastane kreće se od veoma male do katastrofalne. 

Mali objekti se raspadaju u atmosferi, ali veći dospevaju do površine. Mnogi padnu u okeane, u nenastanjene delove planete, pustinje, planine, te ostaju nezapaženi. 

Postoje timovi astronoma koje tragaju za meteoritima i mapiraju mesta padova kako bi predvideli moguće udare nedeljama, mesecima ili godinama unapred. 

Ipak ozbiljniji udari u Zemlju su retki.

Asteroidi imaju najrazličitije nepravilne, često krompiraste oblike.

Sa asteroidima se astronomi sreću od 1. januara 1801. godine kada je otkriven Ceres. U početku je Ceres klasifikovan kao planeta, da bi kasnije, kada su otkrivena i druga, po veličini slična tela i kada je utvrđeno da Ceres nije dovoljno velik za planetu, on bio klasifikovan kao planetoid ili asteroid (zvezdolik, jer kroz manji teleskop ti objekti liče na zvezdice). Još kasnije (2006) Ceres je postao klasifikovan kao planeta patuljak. 

Naziv asteroid iskovao je Vilijam Heršel 1802. 

U asteroidom pojasu ima oko 200 asteroida koji u prečniku premašuju 100 kilometara. 

Od svih asteroida u Asteroidnom pojasu bilo bi formirano telo veličine pola Meseca – da nije Jupitera koji svojom gravitacijom rastura okupljanje ovih tela u veće grudve. 

Poznato je i katalogizirano oko 700.00 asteroida. 

asteroid1

Izvori:



Dodaj komentar


 


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18