Kajperov pojas je diskoliko područje stotine, pa i hiljade miliona malih ledenih objekata, a prostire se iza Neptuna na udaljenosti od 30 AJ do 50 AJ (po nekim izvorima do 55 AJ) od Sunca. Tela Kajperovog pojasa su preostali materijal nakon formiranja spoljnih planeta Sunčevog sistema.
Orbite: Pluton, Neptun, Uran.... Ilustracija NASA
Kajperov pojas je donekle sličan asteroidnom pojasu koji se prostire između Marsa i Jupitera, samo je 20 puta širi i negde između 20 i 200 puta masivniji. Ovi ledeni objekti su sastavljeni od metana, azota, amonijaka i vode.
U Kajperovom pojasu se nalazi najmanje nekoliko planete patuljka. To su: Pluton, Haumea i Makemake, Eris i Sedna (neki veći objekti tek treba da dobiju zvaničan status). Takođe, neki od prirodnih satelita vuku poreklo iz ovog pojasa. Oni su nastali u Kajperovom pojasu, ali su kasnije migrirali ka velikim planetama koje su ih zarobile. Pretpostavlja se da je to bila sudbina Neputunovog Tritona i Saturnovog Phoebe-a.
Iako se zove „pojas“ njegov oblik je torus, dakle, kao automobilska unutrašnja guma. Ne treba ga brkati sa Ortovim pojasom.
Svi ti objekti unutar Kajperovog pojasa, ali i oni mnogo dalje, sve do Ortovog pojasa jednim imenom se zovu Trans-neptunski objekti.
Pojas nosi naziv po holadsko-američkom astronomu Geraru Kuiperu (1905-1973) koji je teorijskim putem došao do zaključka o postojanju diska materijala u spoljnim delovima Sunčevog sistema. Irski teorijski astronom Kenneth Edgeworth (1880-1972) je opet razmatrao ideju da u spoljnim oblastima Sunčevog sistema postoje brojna tela preostala nakon formiranja planeta Sunčevog sistema. Zbog doprinosa ideji postojanja pojasa tela iza Neptuna Kajperov pojas se u literature zove i Kajper-Edgeworth belt. (Kajper-Edvertov pojas).
| Postoje nedoumice oko izgovaranja prezimena Kajpera. Holandsko ime ovog astronoma glasi Gerit Piter Kojper (holandski: Gerrit Pieter Kuiper), a engleski: Gerard Peter Kuiper. Zbog toga se kod nas prezime ovog astronoma izgovara Kajper i Kojper, ili se piše u orignanom obliku Kuiper. |
Glavna tela ovog regiona smeštena su na 40 AJ do 48 AJ od Sunca.
Činjenice
Pojas sadrži milione ledenih objekata veličine od sasvim malih kockica do objekata prečnika preko 100 kilometara.
Procenjuje se da ima oko 35.000 objekata većih od 100 km u prečniku, što je nekoliko stotina puta više po broju i masi od objekata asteroidnog pojasa.
Neke procene govore od 100 miliona objekata prečnika do 20 kilometara.
Do sada je katalogizovano oko 2000 objekata ovog pojasa.
Najveći objekti Pojasa su Pluton, Quaoar, Makemake, Haumea, Ixion, i Varuna.
Planetolozi veruju da je Triton, danas Neptunov satelit, poreklom iz Kajeporvog pojasa, ali ga je Neptun svojom gravitacijom zarobio.
Prva misija koja je zašla u Kajeprov pojas je Nasin New Horizons. Ova letelica je 2015. prošla na bliskom rastojanju od Plutona i njegovih satelita, nakon čega je nastavila putovanje kroz ovaj pojas.
Strukture slične Kajperovom pojasu postoje i oko drugih zvezda o čemu svedoče osmatranja Hablovim teleskopom.
Mnoge komete koje posećuju unutrašnje područje Sunčevog sistema potiču iz ovog pojasa. To su najčešće komete sa periodom do 200 godina.
Objekti ovog pojasa čuvaju podatke o praistoriji Sunčevog sistema.
Neka veća tela Kajperovog pojasa (NASA)
Podaci prema: