Jedan od najuočljivijih problema svih SF filmova i serija, pa i Star Trek-a, jeste problem komunikacije sa vanzemaljskim vrstama, najčešće humanoidnim.

Priča u Star Trek-u počnje bez velikog uvoda i stavlja nas pred svet koji je takav kakav je, ne obazirući se u samom startu na tehniku tog vremena, bar ne u meri u kojoj bi to očkivao današnji fan priče tog sveta iz budućnosti. Početak je u dvadeset trećm veku sa prvom posadom Enterprise-a koja ide ?gde niko nije i?ao ranije?. Naravno radi se o originalnom serijalu iz šezdesetih (TOS 1965-1969), bez obzira što se hronološki pre njega pojavljuje serijal Enterprise u vremenu dvadeset drugog veka, koji se prikazuje od 2001.-ve godine, i film First Contact sa radnjom u 21om veku. Čini mi se da je prvenstveni cilj originalne serije bio da približi kosmička istraživanja običim ljudima, kroz putovanja jedne svemirske posade iz budućnosti. I to u periodu šezdesetih godina dvadesetog veka dok su ljudi još pokušavali da se domognu nama najbližeg nebeskog tela - Meseca... a u mislima i mnogo dalje... Otuda verovatno i ne obraćnje pažnje na sve detalje koji bi mogli da pruže određene nelogičnosti ili jednostavno rupe u priči u očima onih kojima gledanje u zvezdanu budućnost nije nešto najbliže.

Jedan od najuočjivijih problema svih SF filmova i serija, pa i Star Trek-a, jeste problem komunikacije sa vanzemaljskim vrstama, najčešće humanoidnim. I tu dolazimo do tehničke naprave koja nosi jednostavno ime univerzalni prevodilac. Verovatno nametnut od strane kritičra koji nisu odobravali, i to sa razlogom, da svi vanzemaljci pričju engleski, izmišljen je uređj koji je trebalo da objasni pitanje koje se posle prvih godinu dana prikazivanja serije pojavilo. U seriji TOS-31 Methamorphosis pojavljuje se pomenuti uređaj, koji u realnom vremenu skenira moždane talase, tj. njihove frekvencije i složenim procesima određje osnovu za prevođenje. I to je ujedno i zvanično objašnjenje funkcionisanja uređaja, koji je u tim prvim serijama bio ručni. To je trebalo da da bar neko objašnjenje za komunikaciju sa tušnskim vrstama, ali i dalje ostaje pitanje zašto je sve prevedeno na engleski, a to je u stvari pitanje svih onih kojima engleski nije maternji jezik. Ako zanemarimo činjenicu da je serija ovozemaljska i to iz dvadesetog veka i iz Amerike, jer to inače i ne bi trebalo da ima uticaja na samu priču unutar serije, dolazi se do sasvim logičnih pitanja. Sudeći po današnjem razvoju čovečanstva i globalizaciji nije teško poverovati da će engleski za tri veka biti dominantan, ako nekako zaboravimo Aziju... ;) U samoj seriji se ne govori eksplicitno da ostali jezici ne postoje, ali oni su očuvani samo u užim krugovima i ne koriste se kao zvanični. Pa i tu leži deo objašnjenja što mi čjemo vanzemaljce kako pričaju samo engleski jezik, posle prevođnja sa univerzalnim prevodiocem.

Tehniči razvoj prevodioca može se pratiti kroz obilje različitih Star Trek serijala. Pošto minijaturizacija definitivno nije zaustavljena ni do 24-og veka, prevodilac će postati dovoljno mali da može da stane u komunikacionu značku koju poseduje svaki pripadnik Zvezdane Flote. Prvi susret sa ovakvim prevodiocem je u prvoj epizodi The Next Generations serijala  TNG Encounter at Farpoint, Part I. Ovaj unapređeni uređaj u sebi poseduje biblioteku sa više od 250 galaktičkih jezika, kao i softverske lingvističke rutine koje mu omogućavaju osnovno prevođnje novih jezika. U Enterpris-u NCC-1701D univerzalni prevodilac je ugrađen u brodski sistem i pored korišćenja komunikacionih značaka.

Šema funkcionisanja univerzalnog prevodioca:

ut2

izvor slike: http://www.ship3.fsnet.co.uk/ut.htm#how

Kako je vreme i u Star Trek svetu i na Zemlji proticalo tako se i uređj sve više pominjao u sve većem broju serija StarTrek-a, pa nema svrhe osvrtati se na svako pominjanje uređaja. Ima ga i u Deep Space Nine-u i u Voyger-u. U Voyager-u je možda utrošeno i najviše vremena na nedoumice i pitanja koja postavlja samo postojanje jednog uređaja kakav je univerzalni prevodilac. Od epizode VOY ?The '37s? u kojoj se pokazuje rešenje komuniciranja između zemljana sa svojim različtim jezicima (japanski, američki engleski), do epizoda u kojima se pokazuju mane prevodioca i njegova nemogućost ili teškoće prevođenja jezika nikad ranije viđenih vanzemaljskih vrsta iz Delta kvadranta.

milos theborg 
Autor u društvu Borgovske kraljice

Po mišljenju nekih savremenijih kritičara korišćenja engleskog jezika u StarTrek-u, nailazi se i na nekoliko različitih pitanja u vezi ovog problema. Jedno je pitanje lingvista o razvoju samog engleskog jezika. Pretpostavka je da bi se živ jezik kao što je engleski razvio tokom perioda od tri veka, pa samim tim i donekle promenio. Ipak, nerealno je očekivati da bilo ko ode toliko u detalje i pretpostavi razvoj i eventualne izmene jednog jezika tokom tri-četiri veka u budućnosti. Dovoljne su valjda gomile tehničkih izraza koje su ubačene u jezik najvećim delom od strane prvog chief engeneer-a Montgomery Scott-a (James Doohan), sa NCC-1701 i NCC-1701A, kao i svih njegovih naslednika u novijim (i starijim) brodovima i stanicama... Drugo pitanje na koje se nailazi, je upoređivanje današnje tehnologije koja ne može da se snađe sa ovozemaljskim jezicima i valjano ih prevede, i brzinom razvoja te tehnologije koja ne obećava tako razvijene uređaje kao što je univerzalni prevodilac kroz samo dva i po veka. Pretpostavljanje budućnosti je toliko kompleksan posao da je nerealno i nezahvalno kritikovati viziju pisca prič koji je čovečanstvu dao tri veka da stigne do nekih velikih otkrića, pri čemu je čovek, realno, svemu tome bio, i još uvek je, mnogo dalje. Optimizam pisaca StarTrek-a nikada nije bio dovođen u pitanje, inače serije ne bi ni bilo, a ni blistave budućnosti za čovečanstvo opisane u seriji.

Priča o univerzalnom prevodiocu se nametnula kao prvo pitanje od strane bilo koga ko je hteo da od naučne fantastike traži konkretne tehničke dokaze o postojanju tehnologije koja još nije izmišljena ili od strane onih koji smatraju da je potrebno objasniti detaljno razvoj svakog tehničkog dostignuća upotrebljenog u bilo kojoj SF priči, kako bi ona dobila na težini i produbila virtuelnu realnost napravljenog univerzuma u koji smo svi zagledani. Sebe bih mogao da svrstam u drugu grupu, ali... Gledanje u zvezde, iako postavlja mnoga pitanja, ne traži i ne daje uvek i odgovor, bar ne odmah?

Jezik nije jedini problem Star Treka-a, tu je biologija vanzemaljaca, izgled, kao i tehnologija koja je mnogo bitnija za samu seriju od univerzalnog prevodioca? Primera radi, serija je nastajala dok se jednoj grupi fizičara činilo da je, recimo, teorija o warp pogonu moguća, dok su zvezde nekako bile svima u centru pažnje zbog trke u osvajanju svemira? Iako i danas postoje ljudi koji ozbiljno razmatraju problem warp pogona, ne postoje velike šanse da se definiše iole uverljiva teorija o toj tehnologiji, a kamoli i uređaji, tj. brodovi koji bi je koristili, ali to nimalo ne umanjuje jačinu Star Trek univerzuma u kome je putovanje brže od brzine svetlosti realnost? A zašto bi onda tek tako dovodili u pitanje i funkcionisanje univerzalnog prevodioca uz sve njegove realne i nerealne mane...

Članak je za AM pisao M. Tešić 2002.


STAR TREK


 


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži