Meru sjaja nebeskog objekta koji možemo da vidimo golim okom odredio je Hiparh, strogrčki astronom, geograf i matematičar. Hiparh je živeo u drugom veku pre naše ere i bio je veliki astronomski posmatrač, a neki kažu i najveći astronom antičkog veka. On je sve zvezde podelio po veličini u šest grupa tako što je najsjajnije svrstao u prvu, a one koje se jedva vide u šestu.
Dakle, golim okom vidimo zvezde do šeste veličine (magnitude), a za zvezde i druge objekte manjeg sjaja potreban nam je dvogled ili nešto još jače. To su činjenice koje naizust znaju i astronomski posmatrači početnici. Međutim, to je tako u teoriji. Imam ja prijatelja sa dvocifrenom dioptrijom na očima, a koji je, bez obzira na manu svojih očiju, najveći astronom posmatrač koga lično poznajem. On na nebu vidi i ono za čega drugi koriste teleskop. Drugim rečima, neko vidi više i bolje nego prosečan osmatrač.
U svetlu rečenog interesantna je sledeća tabela. U njoj su popisane galaksije koje je moguće videti golim okom i takvih ima desetak. Prvih šest nije teško uočiti ako se nalazite na pravom mestu, ako je nebo čisto, tamno, i bez svetla koje ometa posmatranje, a galaskije su visoko na nebu. Magnitude tih galaksija su ispod šeste veličine te su u dometu normalnog ljudskog oka. Ali sledećih četiri su već pravi izazov i njih retko ko može da uoči. Neki osmatrački izveštaji o posmatranju ovih galaksija su bili predmet polemika i rasprava. Jako je teško pa i nemoguće utvrditi da li neko zaista vidi golim okom sitnu, bledunjavu pegicu na nebu. Osmatrač kaže: "Da, vidim je, sitna je, jedva se nazire, izgleda kao difuzna tačkica". Ali kako vi to možete proveriti? Pa nikako, ostaje samo da verujete na reč i autoritetu posmatrača.
(Druga je stvar je bila sa sa Plejadama kojih je Mestlin video 11 i nacrtao njihove položaje pa se kasnije to teleskopom i potvrdilo /za Keplera se kaže da ih je video čak 14)./
A sad evo liste galaksija koje je neko uspeo da vidi golim okom. Verovali ili ne:
| Galaksija | Magnituda | Razdaljina | Sazvežđe | Primedba |
| Mlečni put | -26,74 (≈ magnituda Sunca) |
0 | Sagittarius (centar) |
Naša galaksija, većina onog što golim okom vidimo na nebu nalazi se u njoj. |
| Veliki Magelanov oblak | 0,9 | 160 kly (50 kpc) |
Dorado/Mensa | Vidljiva jedino sa južen hemisfere. Najsjajniji magličast objekat na nebu. |
| Mali Magelanov oblak (NGC292) |
2,7 | 200 kly (60 kpc) |
Tucana | Vidljiva sa južne hemisfere |
| Andromedina galaksija (M31, NGC224) |
3,4 | 2,5 kly (780 kpc) |
Andromeda | U starijim dokumentima vodi se kao Velika Andromedina maglina. |
| Omega Kentaura (NGC5139) |
3,7 | 18 kly (5,5 kpc) |
Centaurus | Ranije se smatralo da je to zvezda, zatim da je globularno jato. Kada je utvrđeno da u središtu ima crnu rupu status joj je promenjen u patuljastu galaksiju (aprila 2010). |
| Triangulum Galaxy (M33, NGC598) |
5,7 | 2,9 Mly (900 kpc) |
Triangulum | Budući da je to difuzni objekat njegovo posmatranje ometa čak i skromno svetlosno zagađenje. |
| Kentaur A (NGC 5128) |
7,8 | 13,7 ± 0,9 Mly (4,2 ± 0,3 Mpc) |
Centaurus | Vidljiva goli okom prema izveštaju (Stephen James O’Meara) |
| Bodeova galaksija (M81, NGC3031) |
7,89 | 12 Mly (3,6 kpc) |
Ursa Major | Prema osmatračkim izveštajima izuzetno iskusni astronomi ametari mogu da vide ovu galaksiju pod maksimalno dobrim osmatračkim uslovima. |
| Galaksija u Vajaru Sculptor Galaxy (NGC 253 |
8,0 | 11,4 ± 0,7 Mly (3,5 ± 0,2 Mpc) |
Sculptor | Raspravo o mogućnosti da se golim okom vidi ova galaksija vodila se u Sky & Telescope još 60-tih godina prošlog veka. |
| Messier 83 (NGC 5236) |
8,2 | 14,7 Mly (4,5 Mpc) |
Hydra | Prema jednom osmatračkom izveštaju. |
Kly - hiljadu svetlosnih godina, kpc - hiljadu parseka, Mly - milion svetlosnih godina, Mpc - milion parseka
Izvor: http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_galaxies
