Pomračenje Meseca nije tako spektakularna pojava kao pomračenje Sunca i uglavnom prolazi nezapaženo jer, sem astronoma za nju se izgleda niko više i ne interesuje. Ipak ne porpustite da vidite ovo pomračenje, ono vam može priuštiti lep doživljaj.

pomracenjeMesecaMSP

pomracenjeMesecaMSP

Mesec se pomrači kada uđe u Zemljinu senku. Ova senka ima konusni oblik pošto je Sunce mnogo veće od Zemlje. Duga je u proseku 1 367 650 kilometara, a na srednjoj razdaljini Meseca od Zemlje ima prečnik od oko 9 170 kilometara, što iznosi približno 1°24'. U senku Mesec ulazi samo u vreme uštapa (tj. kad je pun), ali ne uvek. Najčešće on prolazi iznad ili ispod senke pošto njegova staza ne leži u ravni ekliptike. Da bi dakle došlo do pomračenja, nepohodno je da u vreme uštapa Mesec dospe blizu ravni ekliptike tj. blizu svog čvora. Ako je u vreme uštapa Mesec u čvoru to znači da se čvor nalazi u senci i da sa Zemljom i Suncem leži u istoj pravoj [drakonički mesec].

nagib

Iz članka Nodički ili drakonički mesec
Mesta na kojima staza prolazi kroz ravan ekliptike zovu se Mesečevi čvorovi. Uzlazni čvor (Ω) je tačka u kojoj Mesec prelazi na severnu stranu ekliptike, a silazni (obrnuto Ω) tačka prelaska na južnu stranu. Prava koja povezuje čvorove zove se linija čvorova. U toj liniji se seku ravan ekliptike i ravan Mesečeve staze.

regrcvoRavan Mesečeve staze takođe ima svoje kretanje u prostoru, ali tako da linija čvorova ostaje u ravni ekliptike. Prema tome, u ravni ekliptike se rotira linija čvorova, a pri tom ravan staze zadržava svoj nagib prema ravni ekliptike (5° 9).


Ali pošto je senka široka Mesec će moći da uđe u nju čak i kad nije u svom čvoru. Poluprečnik senke iznosi oko 42', a poluprečnik Meseca (prividni) je oko 15'. To znači da Mesec ulazi u senku čim rastojanje između centra senke i centra Meseca postane menje od 57', a to je opet moguće samo ako je dati čvor od centra senke udaljen manje od 11°, sa jedne ili druge njene strane.

ulazusenku

To znači da zona pomračenja iznosi oko 22°, a pošto se senka kreće brzinom od oko 1° na dan (jer Zemlja 360° načini za 365 dana) izlazi da će senka prolaziti kroz ovu zonu oko 22 dana. U tom periodu može Mesec da uđe u fazu uštapa najviše jedanput (sinodički mesec traje 29,5 dana). Znači, ako dođje do uštapa biće jedno pomračenje dok za drugo nema vremena. Sledeća mogućnost nastanka pomračenja desiće se kroz pola godine, ali do pomračenja ni tada ne mora da dođe. Zapravo ima godina bez i jednog pomračenja Meseca, ali se zato zna desiti da ih bude i tri u tekućoj godini. Tada se prvo pomračenje dogodi početkom godine kod jednog čvora, drugo šest sinodičkih meseci kasnije kod drugog čvora, a treće 12 sinodičkih meseci nakon prvog pomračenja opet kod prvog čvora.

tok pomračenja

Pomračenje počinje ulaskom Meseca u Zemljinu polusenku (M1, M2). Naime, oko Zemljine senke prostire se raspršujući krnji konus polusenke koja se golim okom gotovo i ne primećuje. Ako je odnosni čvor od centra senke udaljen više od 11° sve se time završava, jer Mesec prolazi ispod ili iznad senke. Mi međutim ne razmatramo taj slučaj. Dalje, iz polusenke Mesec ulazi u senku (M3) i to svojim levim krajem, okrenutim ka istoku (tok pomračenja posmatramo sa severne polulopte Zemlje). Tada se na Mesecu opaža senka Zemlje koja sve više raste, a Mesec dobija izgled srpa. Terminator pomračenja je luk kruga senke i razlikuje se od terminatora Mesečvih faza koji ima izgled poluelipse čija je velika osa jednaka prečniku Meseca.

uslovipomracenja2

Mesec ne mora sasvim da zaroni u senku što zavisi od položaja čvora. Ukoliko to nije slučaj Mesec sve više tone u senku.  Potpuno pomračenje počinje kada senka dodirne desni kraj Mesečevog diska (onaj kraj koji je okrenut zapadu).

Ukoliko se faza uštapa potpuno poklopi sa Mesečevim prolaskom kroz čvor (tada je čvor u centru senke) pomračenje je najduže. Prečnik senke u koju ulazi Mesec je vise od 2,5 puta veći od prečnika Meseca i Mesec kroz nju prolazi (ako ide kroz njen centar) najvise 1 sat i 44 minuta, što je i najduže moguće pomračenje.

Ukupno pomračenje Meseca: delimično, totalno i opet delimično traje preko pet sati.

pojave

Za razliku od pomračenja Sunca pomračenje Meseca se vidi iz svih krajeva noćne strane Zemlje, pa su zato za jedno isto mesto ova pomračenja češća nego pomračenja Sunca.

Ima jedna pojava koja pomračenju Meseca daje posebnu čar. Naime i pri totalnom pomračenju nešto Sunčeve svetlosti ipak pada na Mesec. To su zraci koji se prolaskom kroz gornje slojeve atmosfere naše planete prelamaju te jače ili slabije razbijaju senku koja pokriva Mesec. Godine 1848. 19. marta desilo se jedno toliko svetlo pomračenje da se verovalo kako do pomračenja nije ni došlo. Opet 10. juna 1816. za vreme pomračenja Mesec se golim okom uopšte nije mogao videti jer je senka bila veoma tamna.

Ali ima nešto još interesantnije od ovog. Kada svetlost Sunca uđe u atmosferu ona se tu rasipa o čestice atmosfere i skreće u stranu u odnosu na prvobitni pravac prostiranja. Ali svetlost kraćih talasnih dužina, a to je plavi kraj spektra, skreće više no svetlost dužih talasnih dužina (crveni kraj spektra). Zbog toga plavi i njima susedni zraci spektra ostaju u atmosferi (zato je nebo plavo), a crveni (i susedni) zraci ulaze u Zemljinu senku te osvetljavaju Mesec.

tok pomracenjaTok pomračenja Meseca iz 2011. Foto: Milan Miloradović

Rezultat ovoga su tamni bakarno-crveni prelivi Mesečevih pomračenja. Kada dakle posmatrate pomračnje našeg satelita uživajte u lepim nijansama senke - one inače nemaju nikakve veze sa crvenim krilima ala [predanja].

Izgled i nijansa Zemljine senke na Mesecu i njihova promena u toku pomračenja zavise od sastava atmosfere, ali i od Sunčevih aktivnosti. 

Primećeno je da je u toku dve godine nakon minimalne aktivnosti Sunca ova senka najtamnija, a da u periodu od 3 do 4 godine pred sledeći minimum aktivnosti Sunca, ona dobija intenzivno crvenkast ili narandžast preliv. U toku maksimalne aktivnosti Sunca, međutim, ne opaža se jasna promena u svetlini senke

Jasno je da Mesečeva pomračenja, zbog svega napred pomenutog, pružaju astronomima lepu priliku za izučavanje gornjih slojeva naše atmosfere.

Ali vratimo se pomračenjima. Francuski astronom A. Danjon je predložio sledeću skalu za ocenu sjaja i boje pomračenja:

Stepen Opis
0 Pomračenje je veoma tamno, u sred pomračenja Mesec je skoro neprimetan.
1 Pomračenje je tamno-sivo, detalji Mesečeve površine se s naporom uočavaju.
2 Pomračenje je tamno crvenog ili riđeg preliva, u sred pomračenja centar izgleda tamniji.
3 Nijansa senke je cigla crvena, okružena sivo-žutim rubom.
4 Pomračenje ima bakarno-crvenu nijansu, vrlo jarko, razlikuju se osnovni detalji površine, senka okružena svetlo-plavim rubom.

U svakom pojedinom slučaju boja pomračenog diska može da ima svoje posebni karakteristike što zavisi od stanja atmosfere u kojoj se Sunčevi zraci prelamaju (oblačnost, prozračnost itd.).

statistika

Na kraju možemo izvesti malu statistiku pomračenja. U toku jedne godine moraju se dogoditi najmanje dva pomračenja i to oba Sunčeva. Najčešće se javljaju dva Sunčeva i dva Mesečeva pomračenja. Najveći broj pomračenje je sedam: tri Mesečeva i četiri Sunčeva ili dva Mesečeva i pet Sunčevih. Najveći broj Sunčevih pomračenja je pet, a Mesečevih tri. Međutim u jednu godinu na može da se smeste sva ta pomračenja tj. ukupno osam jer posle petog pomračenja Sunca nema vremena za treće Mesečevo (potrebno je 14,5 dana da Mesec iz mladine dođe u uštap), odnosno posle trećeg Mesečevog pomračenja nema vremena za peto Sunčevo. Znači najveći broj ukupnih pomračenja je sedam.

saros

Pomračenja Sunca i Meseca, zavise od perioda prolaska Meseca kroz svoje faze (sinodički mesec), od prerioda Mesečevog prolaska kroz čvor (nodički, odn. drakonički mesec) i od perioda prolaska Sunca kroz odgovarajući čvor Mesečeve staze (eklipsna, odn. drakonička godina). Još su Haldejci utvrdili da se periodi od 223 sinodička meseca, 242 nodička meseca i 19 eklipsnih godina gotovo sasvim podudaraju. Svaki ovaj period ima 6585 dana i nešto sati (6585,321124 dana), tj. 18 godina i 11,3 dana (18 godina i 10,3 dana, ako period obuhata pet prestupnih godina). Ovaj period nazvali su saros, a on je značajan iz praktičnih razloga, jer se nakon njega Sunce i Mesec postavljaju ponovo u gotovo iste pozicije te se pomračenja u jednom periodu sarosa ponavaljaju istog datuma u narednom periodu sarosa.

Ova podudarnost traje nešto preko hiljadu godina, nakon čega, zbog malog odstupanja u svakom saros periodu, počinje novi ciklus pmračenja.

pomracenjeMesecaMSP

 


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

 

leksikon 190 

akl18 baner


stranica posmatraci

CURRENT MOON


tvastronomija18

ŠTA DA GLEDAM?
 
KARTE NEBA
wikisky
KORISNO
Mere - Koliki ugao nebeske sfere zauzima ispružena šaka