Današnja maksimalna elongacija Venere je prilika da setimo jednog dobrog Kopernikovog trika.
Ako vremenske prilike dozvole, pokušajmo ovih dana da nađemo Veneru što pre po zalasku Sunca. Možemo onda da izmerimo prstima koliko je stepeni Venera daleko od tačke na horizontu gde je upravo zašlo Sunce.
Upravo taj ugao astronomi zovu maksimalnom elongacijom.
Kopernikov trik je baziran na onome što se vidi sa ovog crteža:
U momentu maksimalne elongacije, trougao Sunce-Venera-Zemlja je pravougaon!
Prav ugao je kod temena u kome je Venera a ugao kod temena u kome je Zemlja mi smo upravo izmerili, to je ugao maksimalne elongacije.
Ko se seća trigonometrije zna šta da radi, a ko ne, može lenjirom i uglomerom da nacrta pravougli trougao gde je ugao u temenu Z isti kao izmerena maksimalna elongacija Venere:
Ovaj trougao na našem crtežu je sličan trouglu Sunce-Venera-Zemlja u stvarnosti, kao na slici 2 gore. Kada podelimo dužinu VS na našem crtežu sa dužinom ZS mi smo našli koliko puta je Venera bliže Suncu od Zemlje!
Sam račun je naročito prost. Ovih dana može lako da se izmeri da je Venera oko 45 stepeni istočno od Sunca. („Venera zalazi najkasnije tri sata po zalasku Sunca.“) Tačnija vrednost je data u prethodnom članku, ali 45 stepeni je dovoljno za nas.
U tom slučaju trougao Sunce-Venera-Zemlja ne samo što je pravougaon već su i stranice Zemlja-Venera i Venera-Sunce jednake! Po Pitagori (12 + 12 = 2) imamo da je odnos,
Venera-Sunce : Zemlja-Sunce = 1: √2
što je 1: 1.41 ili 0,7!
To je odličan rezultat. Standardna udžbenička vrednost je 0,723, jer maksimalna elongacija Venere je nešto veća od 45 stepeni.
Tako je, korak po korak, bez teleskopa i velikih računa, Kopernik konstruisao svoj model Sunčevog sistema. Ovim istim metodom može da se nađe i radijus orbite Merkura, opet u odnosu na radijus orbite Zemlje.