U spomen pokojnom Krsti Naumoskom

3aoke krste naumovskiOvo je omaž Astronomskoj opservatoriji  Kaštel- Ečka koju smo pokojni Krste Naumoski, diplomirani  fizičar i astronom i ja Miša Bracić, nastavnik fizike osmislili 1997. godine, odmah pošto smo 1996. godine, sa grupom kolega, uglavnom nastavnika fizike osnovali Astronomsko društvo Milutin Milanković. Krste je tada bio nadzornik za fiziku u Prosvetno- pedagoškom zavodu a ja nastavnik fizike u OŠ Sonja Marinković u Zrenjaninu.

Prvobitna ideja Krste Naumoskog je bila da se na krovu Zrenjaninske gimnazije podigne astronomska kupola. Još dok je radio kao profesor fizike u ovoj školi napravio je projekat astrokupole. Ja sam smatrao da ovo mesto nje dobro, zbog velikog svetlosnog zagađenja koje grad Zrenjanin ima u centru. Nosili smo se neko vreme oko toga dok mi on jednog dana nije rekao: Dobro Miša, pokaži mi neko drugo dobro mesto a da nije daleko. Ja sam mu tada rekao da je vodotoranj u Kaštelu u prigradskom naselju Ečka, desetak kilometara udaljenom od Zrenjanina podesan za astronomsku opservatoriju. Odmah smo seli u auto i otišli do Kaštela. Krste se na prvi pogled zaljubio u objekat čudivši se kako ga on ranije nije zapazio.

picture6 picture4 picture5 picture2

Počeli smo da pravimo planove. Pripremali smo se da odmah krenemo sa uređenjem prostora koji je sav zarastao u korov i šaš, što nam nije bio problem s obzirom da smo radili u obrazovanju i da smo imali armiju učenika koji bi nam u tome pomagali. Dovodili smo arhitekte i građevinske inženjere da nam daju procene stabilnosti objekta, mogućnosti adaptacije i dogradnje kupole i  postavljanja potrebnih instalacija. Dobili smo široku podršku od svih relevantnih faktora. Naravno, pre realizacje  ideja i planova trebalo je srediti imovinsko pravne odnose, što je u vremenu političkih i pravnih previranja išlo teško. U toku svega toga, uočavajući resurse i potencijale okruženja razvijala nam se ideja o nečemu većem od astronomske opservatorije.

picture52Astronomska opservatorija je po našoj zamisli trebalo da bude deo Istraživačke stanice. U Istraživačkoj stanici, koja bi se nalazila u Kaštelu bi se obrađivale teme iz srodnih naučnih oblasti, prevashodno prirodnih a po potrebi i društvenih. Kaštel, kao isključvo turistički objekat je tada imao sve potrebne predispozicije za rad ovakve stanice. Ceo ovaj region obiluje prirodnim, obrazovnim, kulturnim, etničkim i ekonomskim resursima, ljudskim potencijalima i vrsnim pedagozima koji su se isticali kako svojom stručnošću tako i entuzijazmom. U posebno osmišljenim planovima i programima Istraživačke stanice  resursi bi bili predmet istraživanja i proučavanja. Da bi mogli da radimo trebalo je samo da se kao lokalna zajednica organizujemo i ovakvu ideju institucionalizujemo.

picture33Adaptacijom nefunkcionalnih sporednih objekata u dnu Velikog parka u neposrednoj blizini tornja, koje kao i toranj nagriza zub vremena a koji su još uvek u dobrom i stabilnom stanju  mogu da se urede učionice i laboratorije.

picture56Veliki park, kao uređena prirodna sredina je povoljan za postavljanje letnjih učionica otvorenog amfiteatra za rad izvan zatvorenog prostora. Prisustvo timova dece, inače praznom  parku dali bi živost a deci bi rad u njemu značio neposredni kontak sa prirodom.  Nekoliko godina kasnije, od 2000-2007. kao grupa zrenjaninskih nastavnika prirodnih nauka ovo smo realizovali u Letnjoj školi fizike i astronomije u  ZOO vrtu Palić, koju smo sami organizovali i u kojoj je boravilo i radilo više od 500 učenika. A sve je to moglo ovde, da se realizuje, kod kuće.

Reka Begej, Ribnjak Ečka, Specijalni prirodni rezervat Carska bara sa bogatim biljnim i životinjskim svetom, turistički kompleks Sibila su resursi koje malo koja sredina ima a koji nude i omogućuju obradu obilje tematski različitih sadržaja koji bi bili predmet i sadržaj istraživanja u Istarživačkoj stanici. Pisanje i publikovanje koje bi proishodilo iz takvog rada bi afirmisalo ovu sredinu u naučnoj zajednici kako kod nas tako i u svetu. Na Begeju smo odredili čak i mesto gde bi se nalazio mali kej sa kojega bi istraživački timovi čamcima odlazile na terenski rad.​

picture31 picture11

picture17

Multinacionalna sredina koju čine: Srbi, Mađari, Rumuni, Slovaci i drugi bi dobila novo polje saradnje, razvoj i produbljivanje toliko danas spominjane interkulturalnosti.

Fluktuacija  velikog broja posetioca Istraživačke stanice u značajnoj meri bi višestruko pozitivno i dobitno uticala na infrastrukturu u okruženju a naročito u ekonomskom smislu.

picture35Blizina grada Zrenjanina kao političkog, obrazovnog i kulturnog centra je veoma značajna predispozicija za Istraživačku stanicu a i obrnuto, postojanje Stanice u neposrednoj blizini bi gradu donelo nove kvalitativne sadržaje i događaje. Nije teško zamisliti šta bi to značilo za zrenjaninske đake i nastavnike.

Blizina velikih univerzitetskih centara Beograda i Novog Sada sa tada još uvek živim i aktivnim institutima i drugim naučnim i privrednim institucijama, bi očekivano omogućila laku i brzu saradnju Istraživačke stanice sa njima, obezbedila joj kadrovsku i materijalnu  podršku.

Blizina univerzitetskih centara susednih zemalja Mađarske i Rumunije, Segedina i Temišvara i sličnih institucija u ovim zemljama bi pogodovala razvoju regionalnog povezivanja i međudržavne saradnja. Sada to nije novo ali tada je ovakvo mišljenje išlo ispred svog vremena i bilo je inovativno. Mi smo tada već imali uspostavljenu saradnju sa Astronomskom opservatorijom Univerziteta u Segedinu i Asocijacijom astronoma amatera Mađarske.

 Upostavili smo kontakt i sa Istraživačkom stanicom Petnica, posetili je, dogovorili saradnju i dobili pomoć u literaturi.

img 20151216 154958 img 20151216 155139 1

Rad pod nazivom Astronomsko društvo u Zrenjaninu predstavljen je na Konferenciji Razvoj astronomije kod Srba koja je održana u Beogradu od 7-9. aprila 1997. godine. Autori rada smo bili Krste i ja. Rad je zainteresovao mnoge ugledne astronome toga vremena.

Između ostalog u radu smo napisali i sledeće:

Nakon pregleda mogućih objekata u neposrednoj okolini grada opredelili smo se za vodotoranj u kompleksu dvorca Kaštel-Ečka. Ako se adaptira na odgovarajući način, ovaj objekat je idealan za astronomsku opservatoriju. Podignut je 1817. godine u obliku srednjovekovne kule radi snabdevanja vodom vlastelinskog dvorca. Građen je od tvrdog materijala, ima dovoljnu visinu, a na vrhu se nalaz terasa oivičena ogradom u obliku puškarnica, gde bi se uradila astro-kupola. Unutrašnjost je dovoljno prostrana da se u tri nivoa urede učionica, medijateka, kancelarija, fotolaboratorija i druge prateće prostorije. Dvorac Kaštel- Ečka svojom arhitekturom oplemenjuje okolinu, a svojim turističkim i ugostiteljskim sadržajima pružao bi opservatoriji i Društvu široke mogućnosti u organizacij seminara, smeštaja i ishrane istraživačkih grupa, i slično. Poslovi Društva na animiranju određenih kadrova, stručnih potencijala, kompetentnh lica i institucija za realizaciju ovog projekta su primarni i već su u toku.

Edukacija članstava i saradnja sa školama najprimarniji nam je posao. Cilj nam je da se u Društvu i opservatoriji ne okuplja samo grupa entuzijasta, već mladi istraživači, koji će u kontinuitetu i permanentno, timski ili individualno da obavljaju određena istraživanja iz astronomije i srodnih nauka. Pod rukovodstvom mentora, po savremenim nastavnim obrascima,  ovi bi mladi ljudi stekli osnovna znanja iz naučne metodologije, što bi im bilo od velike pomoći, u eventualno, daljem naučnom radu i u svakodnevnom životu.

Rad je objavljen u Publikaciji Astronomske opservatorije u Beogradu No.56, 1997. u Beogradu, pod naslovom Razvoj astronomije kod Srba.

9aoke 10aoke 12aoke

Spremnost, stručnost, obrazovni nivo i entuzijazam tadašnjih mladih članova Društva se vidi iz aplikacija koje su oni uradili na računaru a koje predstavljaju interijer i eksterijer opservatorije. Treba imati u vidu da se na informatiku u to vreme kod nas gledalo kao na zabavu a ne ozbiljnu naučnu discilinu.

6aoke 7aoke 8aoke

Bili smo svesni da je izgradnja Istraživačke stanice veliki posao, od velikog značaja za sredinu i celu zajednicu, i da će dugo da traje. Jednom prilikom dok smo gazili kroz šaš probijajući se do obale Begeja, mereći udaljenost tornja od reke Krste mi je rekao: Miša, ovo će dugo da traje, bojim se da ja neću dočekati realizaciju ovako lepe ideje. Ja sam mu rekao: Ništa ti Krste ne brini, postaćeš slavan, i ako umreš pre nego što ovo završimo, doći će puno ljudi da te isprati, a mi koji ostanemo, mi ćemo uživati u ovom delu kom si ti puno doprineo. Nasmejao se  i dodao Baš si me utešio, ali neka ti bude, dobro je i tako“.. Nažalost, umro je, 8. decembra 1999. godine, na sahranu je došlo puno ljudi i ako naša ideja nije realizovana.

17aokeIznenadna i prerana smrt Krte Naumoskog, vrednog pregaoca i pragmatičara, poluge i potpornog stuba ove ideje je uticala da do njene realizacije ne dođe. Često pomislim da li bi uspeli u ovome da je Krste još živ.

Česte promene vlasti u lokalnoj zajednici, u tom vremenu, pa i do sada, onemogućila je stavaranje ovakve institucije i ovako specifične vrednosti koja bi značila novi kvalitet u našoj sredini.

Realizacija ove ideje se zaglavila negde u imovinsko pravnoj sferi, u procesu vlasničke transformacije. Na kraju se to i pokazalo kao glavna i konačna kočnica ili prepreka realizacije ovog projekta. Objekat je privatizovan…

U vremenu opšte destrukcije ovo je trebalo da bude konstrukcija. Možda joj zbog toga nije bilo vreme da se ostvari.

picture7

Toranj i dalje stoji u nefunkcionalnom stanju, svi spomenuti resursi i potencijalu su i dalje tu. Astro posmatranja i dalje radimo sa zemlje iz nekog mračnog gradskog kutka između oblaka, magle i smoga. Sa obdarenima u devastiranim kabinetima po školama, prepušteni sami sebi, radimo štapom i kanapom. Sedam godina smo sa obdarenima i talentovanima radili na Paliću. A oni kao reka odlaze u Beograd ili Novi Sad, poneko dete dospe do istarživačkog centra Petnice, a posle i dalje u Veliki Svet. Većina njih je izvan Zrenjanina, negde u Svetu, i čine kvalitetnijom neku drugu sredinu i neko drugo društvo.

SVE JE FIZIKA 
Miša Bracić
MBracic

 

 


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Facebook