eso1440sr — Saopštenje organizacije

4. decembar 2014. Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1440.

eso1440a

Na nedavno održanoj sednici glavnog odbora ESO-a, savet je[1]dao zeleno svetlo za izgradnju Evropskog izuzetno velikog teleskopa (engl. European Extremely Large Telescope - E-ELT) koja će biti obavljena u dve faze. Za prvu fazu je odobreno oko milijardu evra, čime bi trebali da budu pokriveni troškovi izgradnje u potpunosti operativnog teleskopa opremljenog moćnim instrumentima, dok bi prva svetlosna informacija trebala da budei zabeležena u narednih desetak godina. Ovaj teleskop će dovesti do ogromnog broja naučnih oktrića u polju vansolarnih planeta, zvezdanog sastava bliskih galaksija i dubokog univerzuma. Ovo je najveći poduhvat ESO-a do sada, kada je reč o teleskopskoj kupoli i nosećoj strukturi, koje će biti postavljene u toku naredne godine.


E-ELT će biti optički i infracrveni teleskop  ogledala prečnika 39 metara, smešten u čilenskoj pustinji Atakama na vrhu Sero Armazones, 20 kilometara od ESO Veoma velikog teleskopa na Sero Paranalu. Ovaj teleskop će biti najveće svetsko "oko" usmereno ka nebu.

"Odluka saveta znači da teleskop sada može biti sagrađen i da je najveći deo industrijskog, konstrukcionog rada potrebnog za E-ELT finansiran i radovi mogu da počnu po planu. U Čileu se već vidi osetan napredak na vrhu Armazones i nekoliko narednih godina bi trebale biti veoma interessantne u tom pogledu", rekao je Tim de Zeeuw, generalni direktor ESO-a.

Izgradnu teleskopa E-ELT jeodobrio savet ESO-a juna 2012. godine uz uslov da se ugovori u vrednosti većoj od 2 miliona evra mogu sprovesi u delo tek kada se sakupi 90% ukupnih finansija potrebnih za teleskop (2012. godine to je iznosilo 1083 miliona). Izuzetak se odnosio na ljudske radove na licu mesta, koji su započeti na ceremoniji otvaranjau junu 2014. godine i koji dobro napreduju.

Za sada, 10% ukupnih projketnih troškova su prebačeni u sledeću fazu. Sa ulaskom Poljske među zemlje članice ESO-a, trenutne finansije namenjene teleskopu E-ELT su sada prešle 90% ukupnih troškova predviđenih za prvu fazu, koja bi trebala da obezbedi potpuno operativan E-ELT. Dodatna finansijka podrška u predstojećim godinama očekuje se od naredne države koja će postati članica Južne evropske opservatorije - Brazila.

Da bi se osiguralo izvođenje projekta, savet ESO-a je odobrio izgradnju prve faze 39-metarskog teleskopa. Kupola i noseća struktura teleskopa, najveće u istoriji ESO-a, su pod ugovorom čiji će troškovi finansiranja biti pokriveni krajem 2015. godine, što znači da će radovi na potpuno operativnom E-ELT-u uslediti ubrzo nakon toga.

Delovi teleskopa čiji troškovi još uvek nisu pokriveni uključuju delove adaptivnog optičkog sistema, neke od instrumenata, unutrašnjih pet prstenova segmenata glavnog ogledala (ukupo će biti 210 segmenata) i dodatni set segmenata glavnog ogledala potreban za efikasniji rad teleskopa u budućnosti. Rad na ovim segmentima je odložen i neće negativno uticati na neverovatna naučna dostignuća koja će biti moguća nakon završene prve faze. Njihova utgradnja će biti nastavljena kada se obezbede dodatna sredstva, uključujući ona koja se očekuju kada Brazil pristupi ESO-u. 

Za više informacija pogledajte detaljnije sekciju sa često postavljanim pitanjima - FAQiMessenger članke.

"Sredstva koja su za sada obezbeđena omogućiće izradu potpuno operativnog E-ELT-a, koji će biti najmoćniji teleskop od svih ekstremno velikih teleskopa koji su u planu, sa superiornim načinom prikupljanja svetlosti i instrumentacijom. U početku, omogućiće karakterizaciju vansolarnih planeta masa uporedivih sa Zemljinom, proučavanje zvezdanih populacija u bliskim galaksijama i visoko-precizna posmatranja dubokog univerzuma", zaključuje Tim de Zeeuw.

[2]

Galerija

E-ELT - galerija

Beleške

[1] Da bi se donela odluka potrebno je 10 glasova "za". Tri od 14 glasova su ad referendum glasovi, za koje se privremeno smatraju potvrdnim, ali će biti neophodno da dođe do zvanične potvrde od strane nadležnih lica u ove tri zemlje članice, pre narednog sastanka saveta. Kada se ovo dogodi, smatraće se da je odluka jednoglasno donesena.

[2] Tekst je prevela Jovana Petrović, Matematički fakultet u Beogradu, katedra za astronomiju i astrofiziku.

Više informacija

ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 15 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. ESO trenutno radi na projektovanju i izgradnji Evropskog izuzetno velikog teleskopa, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.

Linkovi

Kontakt

Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Mob.: +381 64 287 27 36
Email:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Richard Hook
ESO Public Information Officer
Garching bei München, Germany

Tel.: +49 89 3200 6655
Email:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ovo je prevod ESO saopštenja za javnost eso1440.

 


Dodaj komentar