Ima naroda koji nikada tako nešto u svojoj istoriji nisu doživeli, naime da vide svoje opservatorije, muzeje i druge institucije od naučnog i kulturnog značaja kao novopečena vojna uporišta, kasarne i magacine artiljerijske i puščane municije.
Slika 1
Na Lenjingradskom frontu je takvu tužnu sudbinu imala čuvena Pulkovska opservatorija (sl.1 ) osnovana 1839 godine - glavna opservatorija ruske akademije nauka. Poznati ruski astronomi nemačkog porekla - Struve, vezuju se za njen uspešan rad (Струве Василий Яковлевич -na opservatoriji od 1839 do 1862 i Струве Отто Васильевич, 1862-1889). A svetski priznati sf pisac Boris Strugacki (Teško je biti Bog, Talasi smiruju vetar, Piknik kraj puta - po kome je snimljen i film Tarkovskog „Stalker") takođe je ovde radio 60- tih godina prošlog veka.
Sl. 2
Tokom bitke za Lenjigrad opservatorija se našla na direktnom udaru nemačke artiljerije i vazdušnih napada (sl.2 - artiljerijski položaj u zoni Pulkova, sl.3 - mapa sa ucrtanim linijama tranšea i protivtenkovskim preprekama takozvanim „zmajevim zubima". Jasno je da se opservatorija nalazila u blizini prvih linija odbrane Lenjingrada). Pulkovska visoravan je bila mesto i žestokog sukoba oklopnih jedinica a vodila se i očajnička borba prsa u prsa na temperaturi daleko ispod tačke mržnjenja vode.
Sl. 3
U muzeju Otadžbinskog rata grada Lenjingrada imao sam priliku da vidim komad ruske zemlje negde s tog poteza (otprilike jedan kvadratni metar) iskopane specijalno za tu priliku.To parče je stavljeno u staklenu vitrinu kao eksponat. I znate šta, napisao sam „komad ruske zemlje" ali zemlje tamo gotovo da - nije ni bilo !
Parčad gvoždja - slomljeni bajoneti, tenkovima sažvakani nemački i ruski šlemovi i mnoštvo čaura, to je ono što vam prvo pada u oči. Normalno je da se onda zapitate kakvo je ljudsko i mehaničko besnilo protutnjalo okolinom Pulkovske opservatorije...
Inače, područje na kome se nalazi zvezdarnica je udaljeno dvadesetak kilometara od centra grada koji se više ne zove, gle čuda - po Vladimiru Iliču ("velikom Iliču" tvrde još uvek neki pojedinci mada je sve jasnije da je tu pre reč o "najvećem kriminalcu" dvadesetog veka )
Sa Pulkovskih obronaka se odlično vidi prostrana dolina sa rekom Nevom (kada su meteo - uslovi povoljni vidljivost je i do 70 km ) glavna pozornica onih dana koje je Aleksandar Vert opisao u svojoj knjizi "900 dana opsade Lenjingrada"Tu je i monumentalni spomenik braniocima Lenjingradskog fronta, veliko vojno groblje kao i seizmička stanica.
Ovo područje je inače bilo nastanjeno od praistorijskih vremena.Tokom rata se dešavalo mnogo puta da i ruski i nemački vojnici kopajući svoje zemunice i rovove otkriju materijalne ostatke recimo, neolitske kulture.
U blizini obronaka Pulkova podignuto je i " Ца́рское Село ́" - kraljevska rezidencija Romanovih (potpuno opljačkana tokom rata)
Inače, prvu rusku opservatoriju je još 1725 godine podigao Petar I i ona je takodje bila u okolini grada nazvanog po njemu.
Sl. 4
Zdanje Pulkovske opservatorija je u Drugom svetskom ratu u potpunosti uništeno. Glavna zgrada je obnovljena 1953 godine. Neki instumenti ranije sklonjeni van zone ratnih dejstava tada su vraćeni nazad (sl.4 - veliki refraktor) Po novom nacrtu napravljene su i veće i bolje opremljene zgrade. Takodje, dok je pre rata zauzimala 20 hektara opservatorija se sada proširila na čitavih 50 hektara ! Sada tu postoji pravi naučni grad sa puno paviljona, a broj i složenost naučnih instrumenata daleko nadmašuju one od pre šezdesetak godina.
E, a evo nečega za nas veoma zanimljivog.... Sudbina Pulkovske opservatorije je imala uticaja i na očuvanje najveće i najpoznatije srpske opservatorije.
Opservatoriju koja se pred početak rata prostirala na 4,5 hektara i koju je narod nazvao Zvezdarnicom, a po njoj Veliki Vračar i ceo kraj - Zvezdarom.
Kako je izgledala "Zvezdara" 30 - tih godina prošlog veka ?
U glavnoj zgradi kompleksa osim službenih prostorija i velike biblioteke, postojao je i veliki stan za upravnika. U podrumu dubokom 10 m instalirani su instrumenti za određivanje tačnog vremena, a na krovu, u obrtnoj kupoli, Cajsov tražilac kometa. U drugim zgradama razmeštene su radionice i stanovi za astronome.
"Zvezdara" je raspolagala i četvrtim po veličini refraktorom u Evropi. U to doba su postojala samo dva takva - onaj u Berlinu i onaj u Tokiju.
Refraktor na "Zvezdari" je imao i veći stepen automatizacije nego refraktor u ranije pomenutoj Pulkovskoj opservatoriji.
A dve stvari spasle su "Zvezdaru" pred kraj rata: Njen izuzetno požrtvovani upravnik Vojislav Mišković i jedan sovjetski oficir, inače astronom (slučajnost?) koji je komandovao oslobađanjem "Zvezdare" i do kraja izbegavajući upotrebu teške artiljerije na tom potezu iako su Nemci tamo imali glavnu protivavionsku artiljerijsku jedinicu.
Zvezdara je inače bila od strane nemačke vojske pretvorena u jaku uporišnu tačku, pravu vojnu fortifikaciju. Imala je čak i artiljerijske kupole od armiranog betona. Biblioteka je postala oficirska kantina, a odlukom nemačke komande sve instrumente je trebalo rastaviti na delove i transportovati vozom u Berlin.
Pomenuti upravnik Zvezdare, Mišković se pokazao srećom, veštim u diplomatiji. Nemcima je neprekidno govorio da je "upravo Beograd geografski daleko podesnije mesto za osmatranje od Berlina" Tražio je da se u interesu astronomske nauke instrumenti ostave tu gde jesu a samo "zabeleže" kao nemačko vlasništvo.
Neverovatno - ali nemačka komanda je ovo ipak uvažila!Tako je najveći broj instrumenata ostao nekako sačuvan.
Ipak, tokom završnog ratnog sukoba - glavna zgrada, kupola velikog refraktora kao i sam njegov objektiv su pretrpeli znatnu štetu.
Druge opservarojie
ASTRONOMSKA OPSERVATORIJA U BEOGRADU