Oprema

'Kilopower': nuklearni reaktor za Nasine misije na druge planete

k1

Korisnici nuklearne energije u kosmosu uglavnom su radioizotopski generatori (RTG) koji pretvaraju toplotu nastalu raspadanjem nekog radioaktivnog izotopa u električnu energiju. Nasuprot tome, upotreba nuklearnog fisionog reaktora bi nosila mnoga ograničenija. Sovjetski Savez je lansirao gotovo 35 reaktora[1]tipa 'Бук'(БЭС-5) i 'Tопаз'(TЭУ-5 Tополь), uglavnom namenjenih za napajanje satelita 'УС-А'koji su imali za cilj otkrivanje američkih brodova (uglavnom nosača aviona) uz pomoć radara. Poređenja radi, Sjedinjene Države su zvanično poslali u orbitu samo nuklearni reaktor SNAP-10A,1965. godine. Međutim, uprkos svom potencijalu i mom navijanju, nuklearna fisiona energija je decenijama marginalizovana po pitanju osvajanja svemira (i to bez ulaženja u nesretni san o nuklearnom termalnom pogonu, koji zaslužuje posebnu analizu).

SLUSH: nuklearna bušilica za Evropu

n1

Jedna od najinteresantnijih koncepata kosmičkih misija je sonda koja bi bila sposobna da probije ledenu koru Evrope i direktno proučavala verovatni unutrašnji okean ovog Jupiterovog meseca. Ovakva misija je jako daleko u budućnosti, jer još uvek nismo detaljno proučavali Evropu iz orbite. Zbog toga ćemo morati da sačekamo sledeću deceniju i Nasinu misiju 'Europa Clipper', i u manjoj meri, Esinu sondu 'JUICE', kako bi smo istražili ovaj zagonetni satelit. Sledeći korak bi bila površinska sonda slična predloženom 'Europa Landeru' – koji još nije odobren – za analizu sastava Evropinog leda i, posredno, onog okeana. To znači da verovatno niko ko sad čita ovo neće stići da vidi sondu opremljenu bušilicom na Europi. 'Ajde bar da pročitamo kako će to izgledati...

Rus pravi skafander za Nasu?

s9

Nedavno sam pisao o budućem američkom skafanderu za ekspediciju na Mesec i ovo je (kao) neki nastavak. Naime, inženjer Nikolaj Mojsejev, koji je u Americi pokrenuo startap kompaniju 'Final Frontier Design'a koji je nekada radio za sovjetski kosmičku industriju, sada planira da napravi sopstveni skafander koji će ponuditi na tržište, a NASA je već odlučila da mu pomogne.

Već se kroji skafander za šetnju po Mesecu 2024.

s1

Svi znamo da Ameri planiraju da pošalju čoveka na Mesec 2024. Za sada ne postoju koncizan plan za to, i još uvek nije konstruisana a kamoli napravljena ključna letilica: lunarni modul. Ali postoji još jedan ključni elemenat neophodan za odlazak na Mesec a o kome niko ne govori. To je kosmičko odelo. Na prvi pogled bi mogli da pomislimo da pošto US astronauti već nose neka odela na svojim orbitnim putovanjima, njih samo treba doraditi za Mesec, zar ne? E pa ne. Nije tako prosto. Nijedan putnički brod koji se u ovom trenutku razvija u SAD – tj. 'Orion', Dragon 2' i 'Starliner' – ne poseduje skafander za izlazak napolje, tj. EVA. Ono što oni za sada jedino imaju, to su IVA odela[1], koja ne dopuštaju izlazak napolje i, još manje, na Mesečevu površinu.

Zašto NASA nikada nije ponovila dizajn 'Spirita' i 'Oportunitija'?

n11Nakon nedavno i zvanično potvrđene 'smrti' 'Oportunitija', postavlja se pitanje: zašto NASA nije iskoristila ovu uspešnu konstrukciju za naredne misije? Dva MER-a (Mars Exploration Rovers) 'Spirit' i 'Oportuniti' istaživali su Mars godinama (sedam i petnaest godina). I stvarno, izgledalo je da je velika greška ne pokrenuti jednu ili više sličnih misija koristeći ovu tehnologiju. Zapravo. planirano je nekoliko misija koncipiranih na MER-ovima, ali nijedna nije dobila zeleno svetlo iz nekoliko razloga. Pre svega moramo da zapamtimo da su tva dva MER-a predstavljala 'improvizovani' dizajn rođen sa ciljem da spasi obraz Nasi – i, s njom, program istraživanja Marsa (MEP) – nakon izastopnih neuspeha 'Mars Climate Orbitera' i 'Mars Polar Landera' i drugih sondi s kraja 90-ih.

Koliko operativnih satelita trenutno imaju Rusi i Kunezi?

rk1Znam, znam... kosmos je još jedno potencijalno polje velikih sila, ali zato postoje programi antisatelitskog oružja (ASAT) i sateliti 'inspektori' sposobni da se približe drugom satelitu i ispita ga ili ga uništi. Mnogo je komplikovanije utvrditi koliko neka zemlja ima operativnih satelita u nekom trenutku ili koji je od njih vojni. Ovo poslednje bi trebalo da je prosto ali nije jer mnogi sateliti oko Zemlje imaju i vojnu i civilnu ulogu (čak i Španci imaju satelit 'Paz'); a to bi moglo da se kaže i za GPS, ГЛОНАСС i Beidou navigacione sisteme. Za Ameriku, zemlje koje predstavljaju potencijalnu pretnju u kosmosu su, uglavnom, Rusija i Kina, obe zemlje sa čvrstim kosmičkim programima i opremljene antisatelitskim sistemima.

Ruski radioizotopski generator na koneskoj lunarnoj sondi 'Chang'e 4'

k1

Kineski lender i njegov rover 'Yutu 2' je 11. februara prebačen u stanje elektronske hibernacije da bi se suočio sa drugom lunarnom noći u krateru Von Kármán na 'Dark Side of the Moon'. I 'Chang'e 4' i njegova prethodnica, 'Chang'e 3', u stanju su da se izbore sa jako niskim temperaturama lunarnih noći – prošle noći 'Chang'e 4' je bio izložen temperaturi oko -190°C – zahvaljujući radioizotopskim generatorima (RTG) i grejačima (RHU) baziranim na plutonijumu-238. 

Kosmodrom Vastočni (2)

k1

Rusi se polako sele iz kazahstanskog Bajkonura, prvog kosmodroma na svetu, a njegovu ulogu treba da prihvate domaći kosmodromi. Glavni teret će pasti na leđa 'Istočnog kosmodroma', ili kako ga Rusi zovu, 'Vastočni'. Do sada je imao četiri lansiranja, od čega tri uspešno.

Kosmodrom Vastočni

Mapa Rusije

Rusi se polako sele iz kazahstanskog Bajkonura, prvog kosmodroma na svetu, a njegovu ulogu treba da prihvate domaći kosmodromi. Glavni teret će pasti na leđa 'Istočnog kosmodroma', ili kako ga Rusi zovu, 'Vastočni'. Do sada je imao četiri lansiranja, od čega tri uspešno.