Nakon velikog interesovanja koje je izazvao text ‘Napredak novog ruskog kosmodroma Vastočni', rešio sam pratim dalju gradnju ovog kosmodroma. Početkom meseca postavljena je “lala”, glavna karakteristika lansirnih rampi raketa “Союз 2”. Rampa sa oznakom ПУ-15 (371СK14) u Zoni 1 kosmičkog centra za sada je jedina na tom mestu, mada će ih u budućnosti biti više za lansiranje raketa “Ангара”. Ali šta je to “lala”? Ništa drugo do mitska struktura koja sa četiri “ruke” gore i nekoliko nosača dole pridržava rakete “Cоюз” pre lansiranja.

1“Lala” na Vostočnom sa servisnim tornjem u pozadini. (Novosti Kosmonavtiki)

Kada je konstruktorski biro Sergeja Koroljeva ОКБ-1započeo sa konstruisanjem interkontinentalnog projektila „R-7“, koji će kasnije poslužiti kao predložak za „Sojuze“, odlučeno je da se projektil ne oslanja direktno na lansirnu rampu kao što je bilo normalno. Na taj način raketa nije morala da nosi svoju celokupnu težinu pa je i njena struktura mogla da bude lakša. Radeći sa Barminovim biroom „KBOM (Konstruktorski biro opšte mašinogradnje; rus, КБОМ, „КБ Oбщего Mашиностроения), Koroljevljevi inženjeri su smislili strukturu koja će raketu pridržavati u „struku“. U trenutku lansiranja, nosači bi se poput latica cveta otvarali i oslobađali raketu, obezbedivši time sebi nadimak „lala“[1] („tulipan“; rus „тюльпан“).

2

Prva interkontinentalna raketa “R-7”, slavna “Semjorka”, 1957. na rampi u Bajkonuru, pridržavana “lalom”. Visina strukture – 40 m; prečnik – 15 m; vreme potrebno za pripremu lansiranja – 12 sati; vreme spremnosti rakete za start – 30 dana; temperatura rada – od -40° C do +50° C.

3
Lansirna struktura za savremenu rusku raketu “Sojuz ST” na rampi u Francuskoj Gijani (KBOM/Roskosmos)

Lala se sastoji od četiri gornja nosača, koja pridržavaju četiri bustera “Sojuzovog” prvog stepena spojena sa drugim stepenom, i četiri donja nosača koja drže raketu i obezbeđuju joj stabilnost u donjem delu. U Koroljevljevo vreme, četiri pokretna nosača su se nalazila na pokretnom prstenu, što je čitavoj strukturi omogućavalo da se zarotira i zauzme odgovarajući azimut [“R-7” nije mogla da kontroliše rotaciju tokom leta, jedino pravce gore i dole („pitch“, propinjanje, kao što se otvara kutija), i levo i desno („yaw“, zakretanje, kao što se otvaraju vrata]. Danas više nema potrebe za upravljanjem „Sojuz“ raketama „manuelno“, ali se rotacija strukture i danas koristi prilikom postavljanja rakete na rampu bez ometanja ostalih struktura koje su spojene sa prstenom lale, kao što je jarbol nosača kablova trećeg stepena i korisnog tereta (kablovi i vodovi prva dva stepena nalaze se u donjem delu), nazvan VКМ (rus. ВКМ,Bерхняя кабель-мачта).

4
Lala”, ili platforma
215: 1 – pokretni prsten; 2 – noseća konstrukcija; 3 – držači korisnog tereta; 4 – glavni nosači; 5 – prstenasta platforma koja držala raketu izmešu četiri „latice“; 6 – mehanizam za rotiranje platforme; 7 – donji kablovi i cevovodi; 8 – donji nosači (4). (KBOM)

5
Donji nosači i kablovi i cevovodi gledani odozgo (KBOM)

6
Lala
Gagarinove rampe na Bajkonuru. Sa ove rampe je lansirana i V. Terješkova, sve posade za stanicu “Mir”, rakete koje su nosile bezbrojne sonde na Mesec, Mars i Veneru, mnogi sateliti serije “Kosmos”, itd. Od 1966. rampa je bila uvek spremna i za nuklearne projektile i za kosmičke rakete. Do početka ovog stoleća, odatel je uzletelo preko 400 raketa.

7
Izgled gornjih i donjih nosača “tulipana” za “Sojuz ST” na kosmodronu Kuru. (Arianespace)

8
Bez ove skalamerije nema ni lansiranja ruskih raketa.

Dve lale se nalaze na Bajkonuru i bile su korišćene za lansiranje “Sputnjika” i svih sovjetskih kosmičkih miisija sa posadom, ali slična postrojenja su napravljena i na kosmodromu Pleseck za rakete “Sojuz” i “Molnija”. Rampa u Vastočnom je manje-više slična lansirnom postrojenju za “Sojuze” u Francuskoj Gijani. Kao i ono, i Vastočna lala, proizvedena u kompaniji “Tjažmaš”[2], ofarbana je plavom i žutom bojom i, uz to, korisni teret će biti postavljan na raketu vertikalno uz pomoć pokretnog servisnog tornja. Nasuprot tome, na Bajkonuru i Plesecku korisni teret se montira horizontalno, pre nego što se raketa podigne na rampu. Pokretni servisni toranj (rus Mобильная башня обслуживания, МБО) visine 17-spratnice trenutno je jedini bitan elemenat rampe koji je u fazi finaliziranja.

9
Vastočna lala pre montaže gornjih nosača. (Novosti Kosmonavtiki)

10
Gornji nosači pred montažu (Novosti Kosmonavtiki)

11
Pogled odozgo na dno rampe u Vastočnom.

12
Pogled na lalu odozdo. (Novosti Kosmonavtiki)

13
Lala i jarbol nosača kablova za gornji stepen. (Novosti Kosmonavtiki)

14
Rampa Vastočni. (Novosti Kosmonavtiki)

Lansiranje prve rakete “Sojuz” sa kosmodroma Vastočni planirano je za 25. decembar. Tog dana bi trebalo da uzleti trostepena raketsa “Sojuz 2-1a”/”Volga[3] i ponese satelit “ MVL-300 “Mihajlo Lomonosov” zajedno sa jednim nano-satelitom. I to uprkos ponavljanih optužbi za korupciju koje kaljaju izgradnju novog kosmodroma. Nedavno, nekoliko grupa radnika je čak izjavila da nisu dobili plate već nekoliko meseci a u znak protesta ispisali su parole na krovovima svojih baraka. Ali sa korupcijom ili bez nje, Vastoćni će uskoro postati glavni kosmički centar u Rusiji.

15
Protestne parole radnika na krovovima.

 
 Zgodan film o tehnologiji montaže i lasiranja raketa “Sojuz 2” sa nove rampe u Vastočnom.

[1] „Lala“ je kao bojevi kompleks ušla u naoružanje SSSR-a 1957-1960. godine.

[2] Mašinsko preduzeće ОАОТЯЖМАШ” formirano je u gradu Sizranju 1941. godine. Danas je jedna od najvećih kompanija u svetu za proizvodnju teških, industrijskih i transportnih mašina. Izvoze u preko 30 zemalja sveta.

[3] Novi ЦСКБ-ov inercioni (dodatni) stepen, jeftiiniji od „Fregate“ koji su trenutno u upotrebi i služiće za ulazak u orbitu višu od 1.700 km.

 


Napredak novog ruskog kosmodroma Vastočni


 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 

leksikon 190


stranica posmatraci2019


CURRENT MOON


tvastronomija18