Novi kosmodrom je prioritet za Kremlj. Mada je projekat odobren još 2007. a radovi zvanično započeti pre pet godina, napredak u početku nije bio jako vidljiv. Ali pošto Rusija želi da sebi obezbedi nezavisnost u lansiranju u kosmos, radovi na Vastočnom su poslednjih godinu dana znatno ubrzani. Iako zemlja već ima kosmodrom Pleseck, ipak lansiranja brodova sa posadom i brojnih satelita sazavise od dobrih odnosa sa Kazahstanom. Na očitom primeru Ukraine, jasno je da se odnos sa Kazahstanom može promeniti preko noći.

v1Ruski kosmodromi. Jedino se Bajkonur ne nalazi na teritoriji zemlje. Kosmodrom Vastočni nalazi se na Dalekom istoku u Amuskoj oblasti, a imaće površinu od 1.035 km2.Na kosmodsromu će biti desetak rampi. Prvo lansiranje se očekuje ove godine, a prvi let sa ljudskom posadom oko 2018. Čitav kosmodrom će
koštati Rusiji preko 300 mld. rubalja. Pošto je 6
° severnije od Bajkonura,
rakete će imati manju nosivost. (crtež: Zorkići)

v2
Pogled na već završenu lansirnu rampu za rakete “Sojuz”. (Roskosmos).

Iz Vastočnog će biti lansirane rakete tipa “Sojuz-2” i “Angara”, tako da će biti izgrađena makar po jedna rampa za svaki tip. Rakete “Zenit” i “Proton”, koje trenutno operišu iz Bajkonura, biće polako povlačene iz opticaja (u slučaju “Zenita”, to će biti što pre). Ako budžet bude dozvoljava, svoju rampu će imati i metanska raketa za višekratno lansiranje MKRN (rus. Многоразовая Ракета Космического Назначения). Trenutno je izgrađena jedino rampa za rakete tipa “Sojuz-2” – nazvana PU-1S (371SK14) – u Zoni 1, ali radovi napreduju vrlo brzo. Čak je prošle godine u novinama osvanula vest da u radovima učestvuje i 500 domaćih studenata. Rampa i odvodni šanac oko nje skoro su završeni i sada samo nedostaje postavljanje ove metalne vezne konstrukcije.

v3
Ovako je izgledala rampa za “Sojuze” prošlog decembra. (Roskosmos).

v4
Pogled na radove iz aviona prošlog decembra. (Roskosmos).

v5
Pogled na rampu u Vastočnom krajem prošle godine. (Roskosmos)

Najvažnija struktura na rampi jeste prsten sa “lalom”, skup mehaničkih držača koji pridržavaju raketu na sredini i pri dnu, što je jedna od glavnih karakteristika raketa “Sojuz”. Ovog februara “lalu” su sastavili i testirali stručnjaci sizranske konstruktorske kompanije (SSM “Tjažmaš”) i sad predstoji jedino da je montiraju na rampu. Pored “lale”, potrebno je još postaviti donju servisnu platformu i druge pokretne strukture. “Sojuzova” rampa u Vastočnom biće praktično identična sa postrojenjima za “Sojuze” u Francuskoj Gijani, sa manjim šancem za odvod gasova u odnosu na one na kosmodromima Bajkonur i Pleseck i sa mobilnim tornjem (MBO) visokim 50 metara, koji će štitit raketu pre starta i omogućavati utovar tereta čak i kada je raketa u vertikalnom položaju. Hala za horizontalnu montažu (MIK), locirana u Zoni 2, već je kompletirana i trenutno se obavljaju poslovi u unutrađnjosti.

v6
“Lala” je već montirana na Vastočnom. (Roskosmos)

v7
Detalj držača rakete. (Roskosmos)

v8

v9
Struktura BU-215 na rampu za raketu “Sojuz-ST” u Francuskoj Gijani. Bio je to prvi put u istoriji da su Rusi odneli svoje rampe i rakete tako daleko od kuće. Prvo lansiranje je bilo 2011. godine.

v10 v11

Raketa tipa “Sojuz” viđena iz donje servisne platforme na kosmodromu Kuru u Fr. Gijani. (NASA)

v12
Šematski prikaz donje servisne platforme koja se postavlja ispod platforme same rampe. (KBOM)

Video-klip uspešnog testiranja hvataljkiu “lale” na kosmodromu Vastočni. Ono što sve zašadnjake fascinira, to je da je čitav uređaj potpuno mehanički, i zasniva se na na radu motora već isključivo na gravitaciji. Isti sistem je korišćen i pre skoro 60 godina kada je ispaljena prva probna interkontinentalna raketa “R-7”.

v13
Pokretni servisni toranj na Vastočnom biće malo drugačiji od onoga u Kuruu. (Roskosmos).

v14
Rekonstrukcija rampe i tornja. (Roskosmos)

v15
Radovi na servismom tornju u januaru ove godine. (Roskosmos)

v16
Pogled na montažnu halu (MIK) podignutu za rakete “Sojuz” u Vastočnom prošlog decembra

v17
Još jedan pogled na MIK.

v18
Upravna zgrada na kosmodromu Vastočni. (Roskosmos)

v19 v20

Nova železnička stanica u Vastočnom. Do Moskve ima preko 5.500 km!

Zamenik ruskog predsednika vlade, Dmitri Rogozin, posetio je gradilište prošlog decembra, i bio je veoma nezadovoljan napretkom radova, uprkos pritisku Moskve da se radovi obavljaju u strikto zakazanim rokovima. Projekat je bio povezivan sa nekim korupcionaškim aferama, a oseća se i nedostatak centralnog tela za koordinaciju radova: neki objekti su skoro završeni, dok mnogi, osnovni, nisu daleko odmakli: putevi, kancelarije, stambene kuće, itd. Prema izjavama Rogozina, CENKI, kompanija odgovorna za zemaljske objekte na Bajkonuru, ne održava korak i odgovorna je za pravu lavinu ostavki nekih ljudi u projektu (bivši direktor je dao ostavku u decembru, a na njegovo mesto je došao Kiril Martinjuk). Nerdostatak kvalifikovanih radnika – u Vastočnom radi 6 hiljada umesto obećanih 15 hiljada – predstavlja jednu od najvećih kočnica projektu.

Nakon Rogozinove posete – prilikom koje je, kao i uvek kada ide u zvanične posete, kritikovao rukovodioce – Kremlj se nada da će Vastočni ući u upotrebu kako je i planirano. Krajem ove godine, ako sve bude u redu i Rogozinov bes donese rezultate, biće konašno izvršeno lansiranje “Sojuza 2.1a” sa naučnim satelitom “Mihajlo Lomonosov” i još dva manja. Biće to početak nove ere u ruskom kosmičkom programu, era u kojoj će Bajkonur ubrzo pasti u drugi plan.


https://www.youtube.com/watch?v=AA4CoKGxMHI&feature=player_embedded

https://www.youtube.com/watch?v=LlmpvjTEk1o&feature=player_embedded

P.S.

Na zahtev samog Rogozina, napredovanje u radovima na kosmodromu moguće je u živo pratiti na ovom sajtu.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   
Drago
+1 #5 Drago 05-03-2015 15:52
Za Milana Jankovića: Slažem se! Predloži to zorkiću!
Drago
+1 #4 Drago 05-03-2015 15:51
Slažem se s tobom. r. je suočena sa velikim pritiskom na svim poljima a gradnja novog kosmodroma je samo još jedan financijski teret za Putina i rusiju.
MIlan Janković
+1 #3 MIlan Janković 26-02-2015 14:44
Sve pohvale za članak i autoru članka. Bilo bi lepo kada bi i ovakve članke koji sadrže mnogo slika pretvarali u pdf.
Pozdrav Milan :-)
MIlan Janković
+1 #2 MIlan Janković 24-02-2015 08:56
Odličan članak i fotografije. Baš onako kako ste nas navikli. :-)
Bilo bi lepo da i ovakve članke sa odličnim fotografijama prebacujete u pdf.
Bojan Djuric
+1 #1 Bojan Djuric 23-02-2015 23:21
Svaka cast za clanak.
U ovako teskom spoljnopolitick om,ekonomskom i bezbednosnom smislu za Rusiju,praviti kosmodrom to je velicanstven podvig.
Svaka im cast.
Dodaj komentar


 

leksikon 190


stranica posmatraci

CURRENT MOON


tvastronomija18