pdf

Rusija i Kina su trenutno jedine zemlje na planeti koje poseduju kosmičke letilice sa ljudskom posadom. Dok ovo čitaš, u orbiti oko Zemlje nalaze se dva „Sojuza“ i jedan „Šenjčžou“. Ako želiš da putuješ u kosmos, nemaš izbora sem ruskog „Sojuza“ (rus. „Союз“, „Savez“) ili kineskog „Šenjčžoua“ (mand. 神舟, „Božanska lađa“). Sličnosti između ova dva broda su očigledne budući da su se Kinezi u izgradnji svojih letilica inspirisali „Sojuzima“, ali očigledne su i velike razlike. Pre nego što ih zajedno proanaliziramo, možda je najbolje da prvo vidimo u čemu su slični.


Rusi-Kinezi

Generalna kompozicija oba svemirska broda je vrlo slična, i sastoji se od tri modula: kapsule pomoću koje se putnici vraćaju na Zemlju, orbitnog modula za boravak u kosmosu i servisnog modula koji sadrži pogonske sisteme. Pored toga, oba broda mogu da ponesu najviše po tri kosmonauta. I da, nazivi modula su u oba slučaja različiti, što se i moglo očekivati. Kod „Sojuza“ označeni su kao БО („Бытовой Отсек“, odn. modul za boravak), СА („Спускаемый Аппарат“, odn. sletni ili orbitni modul) i ПАО („Приборно-Агрегатный Отсек“, odn. servisni modul za pogon i opremu). Kod Kineza, imana su„Orbitni modul“ (轨道舱, guǐdào cāng), „Povratni modul“ (返回舱, fǎnhuí cāng) i „Pogonski modul“ (推进舱, tuījìn cāng).


  Preuzmite u PDF verziji: 35 strana, 6,45 MB
download

pdf

Još PDF knjiga Draška Dragovića u izdanju AM:

Ruske-Kamere

Sovjetske svemirske kamere

Sovjetski inženjeri su bili pioniri u upotrebi kamera na svemirskim letilicama i ostvarili su ono o čemu je čovečanstvo maštalo hiljadama godina – da vidimo slike dalje strane Meseca i prve fotografije Meseca, Venere i Marsa slikane direktno sa površine...

Stanice

Orbitne stanice „Салют“ i „Алмаз

Ne znam za druge, ali ja sam fasciniran Međunarodnom svemirskom stanicom. Sama pomisao da „gore“ žive ljudi koji svakodnevno ležu i bude se u orbiti, i da pored profesionalnih dužnosti provode život u svemiru, zadivljujuća je.

misterijaLuna

Rešena misterija sondi „Луна 23“ i „Луна 24“

Između 1967. i 1976. godine, postojale su tri sovjetske stanice kadre da dostave uzorke lunarnog rigolita na Zemlju. Zajedno sa japanskom stanicom Hayabusa, to su jedine misije do danas koje su automatski prikupile uzorke sa drugog nebeskog tela.

Istitut

Institut CNIImaš

Gde se zaposlio mladi Koroljev? Gde je izmišljena prvu balističku raketu na svetu? Ko je prvi poleteo ka Marsu i Veneri? Ko je smislio „Sojuze“ i „Progrese“? Kako je iz blizine slikana Halejeva kometa? Gde je osmišljena prva baza na Mesecu? Ko je smislio „Fobos–grunt“? Ko je vodio biomedicinski projekat „Mars 500“? Ko planira bioločke fabrike u orbiti? Pročitaj odgovore.

Nuklearni_Satana
Rusi i Amerikanci se već decenijama, što javno što tajno, prepucavaju u vezi naoružanja, i to neće nikad da se promeni. Svako od njih ima svoje adute i vrlo retko se događa da jedna strana javno prizna da nema odgovor na vojne pretnje druge strane. „Satana“ je bio jedan od tih pretnji, dokazavši da sa njim nema šale.
ruskipovrataknalunu
Do početka Hladnog rata, SSSR je bio prvi u praktično svim kategorijama lunarnog istraživanja. U periodu 1958-76 SSSR je preduzeo 60 robotizovanih lunarnih misija. Oko 30 je imalo probleme sa trajektorijama, oko 10 se pokvarilo na ili u nlizini Meseca ... Ipak, 20 je postiglo potpuni ili delimični uspeh. Rusi se ponovo pripremaju za put na Mesec.
koraci-ka-mesecu
Od sredine šezdesetih pa do sredine sedamdesetih izvedeno je 65 sletanja na Mesec (10 samo u 1971.), ali nakon „Lune 24“ 1976. godine – sve je iznenada zamrlo. Sovjeti su se okrenuli Veneri i svojim svemirskim stanicama, a Amerikanci Marsu, „Skylabu“ i šatlovima. Tek u martu 1990. Mesec su posetili Japanci – prvi put posle skoro 15 godina. Kako je sve to počelo?
mesec-mars-venera
Niko mlađi od 45 godina ne seća se vremena kada su svake godine put Marsa, Venere i Meseca lansirane na desetine kosmičkih letilica. Tada je to bilo čudo nauke i tehnike i svi mi smo bili ubeđeni da će ljudi, ako nastave tim tempom, vrlo brzo naseliti ne samo obližnje planete već i Sunčev sistem. Ni sanjali nismo da će nam pola veka kasnije sve te misije izgledati kao čista naučna fantastika, a najbliže planete dalje nego ikad.
Rusi-na-Marsu
Do pred kraj prošlog milenijuma, u svetu su postojale dve supersile. Ring njihovog ideološkog i političkog rata nije bila samo Zemlja, već i kosmos. Dugo su Sovjeti vodili u toj trci za prevlast, sve dok se Amerikanci nisu iskrcali na Mesec. Ekonomski iscrpljeni SSSR sve je teže parirao zapadnom suparniku, da bi na kraju u potpunosti kolabirao. Ali „šta bi bilo da je bilo...“ Pročitaj jedan od mogućih nastavaka ove priče.
SSSR-1
Do pred kraj prošlog milenijuma, u svetu su postojale dve supersile. Ring njihovog ideološkog i političkog rata nije bila samo Zemlja, već i kosmos. Dugo su Sovjeti vodili u toj trci za prevlast, sve dok se Amerikanci nisu iskrcali na Mesec. Ekonomski iscrpljeni SSSR sve je teže parirao zapadnom suparniku, da bi na kraju u potpunosti kolabirao. Ali „šta bi bilo da je bilo...“ Pročitaj jedan od mogućih nastavaka ove priče.
ISSruskideo
"Nezvanični naziv joj je „Alpha“, mi je poznamo pod anglo-saksonskom skraćenicom ISS, a Rusi kao МКС – Международная космическая станция, iako je njen puni naziv „Orbitalni univerzalni istraživački kompleks sa ljudskom posadom“. Do kada će biti u orbiti? Kakva joj je sudbina i ko su naslednici?"
sonda-1
U periodu između 1957. i 1965, sovjetski svemirski program je bio vodeći u svetu po kapacitetu raketnih nosača i svemirskoj tehnologiji. Nakon nekoliko godina dobro organizovanog planiranja koje je prethodilo lansiranju prvog „Sputnjika“, sovjetski naučnici su iznenadili svet serijom sve sofistikovanijih međuplanetnih misija.

 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   
mmcc
0 #3 mmcc 29-06-2012 18:07
Ako se "hvala rrtt" odnosi na moj komentar, evo dopune. Moji komentari se oslanjaju na moje interesovanje. Onoliko koliko uspevam da čitam i budem u toku (pored redovnog posla). Sigurno da su u pitanju komplimenti - za ozbiljan i sistematičan pristup. Vama, Zorkiću i ekipi želim prijatan odmor.
Draško Dragović
0 #2 Draško Dragović 29-06-2012 17:23
Hvala rrtt - sve tvoje komentare shvatam kao komplimente.
Ako bog da i Zorkić objavi bće još textova. Uskoro idem na odmor i uslediće pauza, ali od jeseni će biti još toga. Iama drajv da opišem još nekoliko kosmičkih misija iz prošlosti, o kojima naši ljudi (uključujući i mene) ili nisu ni čuli ili jako malo znaju. Možda imaš svoj tip?
mmcc
0 #1 mmcc 29-06-2012 14:29
Tekst M.Dragovića koji sam sa zadovoljstvom pročitao.
Dodaj komentar