Ne znam da li neko od ljubitelja raketa prati nastupe dr prof. Milinovića sa Mašinskog. U poslednjoj emisiji je rekao da se budući rat neće voditi tenkovima ('koga to interesuje!') već gore, u kosmosu. 'Otkrio' je tajnu da Pentagonu treba nekoliko hiljada osmatračkih satelita da bi 24 časa pokrivao sve teritorije i ciljeve koji su im interesantni, tj. Nort Koreju, Iran, Rusiju, Kinu i sl. Zato priča da je 'SpaceX' spreman da za masnu lovu lansira stotinu šatro komunikacionih satelita izaziva pozornost. Kina i Rusija imaju svoje adute, ali nažalost to je sve vojna tajna a i moje znanje je skromno, pa ću zato pokušati da nešto kažem o delu novog ruskog štita.

vs1

Ali daj da pre toga kažem nešto, kao i uvek, o kontekstu:

Ogroman broj satelita koje je SSSR lansirao od 1961. do 1991. učestvovao je u vojnim misijama. Međutim, SSSR je konstantno zvanično demantovao postojanje vojnog kosmičkog programa. Nije iznenađenje da brojni vojni kosmički projekti nisu bili poznati sve do poslednje decenije XX veka, kada se moćni SSSR naprasno raspao na 15 delova.

Serija 'Космос'

Početkom 60-ih, da bi se osiguralo javno 'kamufliranje' proširivanja vojnog kosmičkog programa, Kremlj se dosetio i usvojio politiku dodeljivanja imena 'Космос'svim vojnim satelitima koji su ulazili u orbitu[1]. Osim toga, bilo kakvi ne-vojni tereti, čije su misije trebale da ostanu tajna, takođe su potpadali pod seriju 'Космос'. Uz to, svaka neuspela misija je takođe dobijala ovu oznaku, jer Kremlj nikada nije javno priznavao da je rodina imala neki neuspeh u prestižnoj kosmičkoj trci. Npr, brojne sovjetske planetne sonde, koje su se dokopale Zemljine orbite ali nisu uspevale da krenu dalje ka svojim dalekim destinacijama, završavale su kao serija 'Космос'. Takođe, i neke probne misije, koje su bile lansirane pre nego što su njihovi programi javno obelodanjeni, takođe su postajali deo 'Космос'serije[2].

Tokom sovjetskog perioda, nezavisni posmatrači diljem sveta morali su da se bave slagalicom porodice 'Космос'. Kosmički detektivi su svoje analize bazirali na kombinaciji dostupnih službenih podataka i podataka o amaterskim praćenjima satelita.

Post-sovjetska Rusija je usvojila 'zapadni' pristup javnog informisanja o poverljivim misijama – vojna lansiranja su bila identifikovana kao takva i dobijala su tradicionalno ime 'Космос'sa odgovarajućim rednim brojem. Paralelno, brojna civilna lansiranja su prestala da budu obavijena velom tajne.

Post-sovjeCka reorganizacija

Samo 133 dana nakon konstitucije nove zemlje, 7. maja 1992, predsedničkim dekretom su reorganizovale preostale vojne kosmičke jedinice u Vazdušno-kosmičke snageili ВКСi pripojeneRuskim strateškim raketnim snagamaРВСН[3]. Međutim, ruski vojni hardverski fond u orbiti se konstantno topio tokom 90-ih, jer Ministarstvo odbrane nikako nije uspevalo da stane na zelenu granu i lansira nove aparate koji bi zamenili dotrajale i pokvarene satelite. Situacija je počela da se menja tokom prve decenije XXI veka, paralelno sa napretkom ruske ekonomije[4]. 2001. godine kosmičke snage su se ponovo odvojile od PBCH i preimenovale u Kosmičke snage Rusije, odn. KВР(rus. Космические войска России), koje su dobile zadatak da obezbeđuju rano upozoravanje od vazdušno-kosmičkog napada, vazdušni suverenitet i zaštitu zemlje.

U proleće 2006. predsednik Federacije V. V. Putin je obećao da će se vojni budžet zemlje sledeće godine povećati za 20%, dok su službeni mediji obećali obnovu ruske vojne konstelacije satelita do 2008. godine. Proces se nastavio i u sledećoj dekadi, a Ministarstvo odbrane je planiralo da nabavi još pet novih letilica tokom 2011. godine. Do 2012, 85% svih ruskih vojnih satelita je razvijano i proizvedeno u kompaniji ISS 'Rešetnjov' (rus. АО'ИнформационныеСпутниковые Системы'имени академикаМ. Ф. Решетнёва)iz grada Željeznogorska. Prema saopštenju rukovodstva, krajem 2012. kompanija je imala 83 funkcionalna satelita u orbiti. Do 2016. kompanija je podigla tu brojku na 95.

  1. godine, zapovednik Kosmičkih snaga, general Oleg Ostapenkoje izjavio za ruske medije da je završena još jedna faza reorganizacije ruskog vojnog kosmičkog programa, da su dodati neki novi subjekti a neki stari smanjeni, te da je ukupna organizaciona struktura poboljšana. U to vreme Ruske kosmičke snage su uključivale:
  • Kosmodrom Pleseck;
  • Titovljev Glavni centar za testiranje i kontrolu kosmičkih sredstava (rus.Главный испытательный центр испытаний и управления космическими средствами, ГИЦИУ КС)[5];
  • Glavni centar za nadgledanje kosmosa (rusГлавныйцентр контроля космического пространства,ГЦККП);
  • Glavni radarski centar za rano upozoravanje od raketnih napada (rus. Главный центр предупреждения о ракетном нападении, ГЦ ПРН);
  • Protivraketnu odbrambenu jedinicu;
  • Upravu za raspoređivanje novih sistema i kompleksa Kosmičkih snaga;
  • Vojnu kosmičku akademiju 'A.F. Možajski'u St. Peterburgu, sa Moskovskim vojnim institutom za radio-elektroniku i Čerepovecki Vojni inženjerijski institut za radio-elektroniku;
  • Stražarske, logističke i prateće jedinice.

Rusija dobija satelite 'duhove'

6. maja 2014, Rusija je rutinski lansirala špijunski satelit serije 'Kобальт-М'[6]. Ono što je zaprepastilo kosmičke detektive koji su pratili ruska lansiranja bilo je to da je satelit dobio zvaničnu oznaku 'Космос-2495', iako se verovalo da je prethodno lansirani vojni teret bio 'Космос-2491'. Ako se nije radilo o nekoj greški, onda su tri vojna tereta 'nestala' sa spiska!

vs2
'
Kобальт-М' (11Ф695М). Za Ministarstvo odbrane satelit je napravio ОАО 'Арсенал'. Leteo je na orbiti 70×370 km. Dužina – 6,3 m; prečnik – 2,7 m.

Pre drugih, prevladavala je teorija da su dva nestala broja dodeljena paru sfera za radarsku kalibraciju lansiranih u decembru 2013, tokom prvoj probnog lansiranja rakete 'Союз-2.1в'. Verovalo se da je treći broj koji nedostaje – 'Космос-2491' – povezan sa jednim objektom koji su Zapadni radari detektovali[7]nakon lansiranja tri komunikaciona satelita tipa 'Стрела'/ 'Родник' 25. decembra 2013. godine. Priča je ponovljena 23. maja 2014, kada je bio lansiran sledeći trio satelita 'Родик'sa tajanstvenim 'dodatnim' teretom. Njihovo manevrisanje tokom sledećih nedelja potpuno je zaludelo sve koji su nadgledali ruski kosmički program.

Kada je 15. juna 2014. lansiran satelit'ГЛОНАСС-M' №55 pod oznalom'Космос-1500', ruska vojska je u suštini potvrdila postojanje prethodno nenajavljenih vojnih tereta. Danas izgleda potpuno jasno da je tajanstveni teret od 23. maja zapravo bio 'Космос-2499'. Funkcija 'Космосa-2491''Космосa-2499', malih satelita 'duhova'[8], ostala je tajna.

vs3
''Rešetnjovljev' mali satelit 'Юбилейный'za koji se veruje da je iskorišćen kao baza za 'Kosmose 2491, 2499 2504'. Svaki je bio tažak samo oko 50 kg. Orbita je imala dimenzije 1479×1508 km i nagib 82,4° (#2499).

Rusija mobiliše satelite za Sirijsku kampanju

17. novembra 2015. godine, rusko Ministarstvo odbrane je detaljno opisalo korišćenje kosmičke opreme u podršci vojnoj kampanji Moskve u Siriji, koju je započela 30. septembra. Prema rečima načelnika Glavnog štaba, generala armije Valerija Gerasimova, Rusija je u kampanju uključila ukupno 10 kosmičkih letilica, uključujući i civilne 'remote_sensing' satelite. General nije govorio o detaljima, ali je verovatno mislio na satelite 'Ресурс-П'[9]'Канопус-В'[10]. Orbite pojedinih letilica su morale da se prilagode kako bi se olakšala pokrivenost zone sukoba. Kako je objasnio general Gerasimov, orbitna oprema je korišćena za bržu identifikaciju ciljeva i povećavanje preciznosti određivanja njihovih koordinata[11].

Vizuelna prezentacija koju je objavilo Ministarstvo odbrane nije precizirala položaje pojedinačnih satelita koji su bili uključeni u operaciju, ali se određene pretpostavke mogu izvući na osnovu poznatih podataka oruskim operativnim letilicama:

vs4

Rusko Ministarstvo odbrane je 3. decembra 2015. objavilo vazdušne i satelitske snimke kako bi pokazali sudelovanje turske vlade (Erdoganovog sina) u nedopuštenoj trgovini naftom sa islamskim terorističkim grupama u Siriji i Iraku. Normalno, zvaničnici nisu identifikovali satelit koji je napravio slike, ali su naveli 18. oktobar i 14. novembar 2015. kao datume kada su slike nastale.

Ruski vojni izvori su izričito naglašavali da je upravo kosmičko izviđanje omogućilo da se utvrdi da su cisterne za prevoz nafte sa područja koja su kontrolisali teroristi kretale ka turskim lukama radi utovara dalje isporuke inostranstvu. Zvaničnici su podsetili da su sateliti takođe pomogli da se otkrije 1720 cisterni parkiranih van puta na improvizovanim parkinzima, što je bio veliki međunarodni skandal. Sateliti su takođe zaslužni za dobijanje slika koje prikazuju 3200 kamiona kako voze sa teritorija pod kontrolom ISIL-a u Iraku ka rafineijama nafte u Turskoj.

vs5
Serija slika neidentifikovanih ruskih špijunskih satelita od 18. oktobra 2015. prikazuju preko 1700 cisterni parkiranih pored puta.

vs6

Ministarstvo odbrane Rusije je 2018. godine objavilo da rusku orbitnu opremu čini 150 satelita[12].

PREGLED VOJNIH LETILICA RAZVIJENIH U BIVŠEM SSSR-u:

Naziv projekta

Raketa

Konstruktor

Misija

Prvo lansiranje

Objavljeni radni vek

Detalji misije

14F150 (vidi 'Naprјaženije')

-

NPO 'Lavočkin'/CSKB 'Progress' (?)

Geodezija

-

-

NIR 'Naprjaženije', OKR 'Nevilir' ZU u CSKB 'Progress'

14F151

'Angara-5'/'Briz-M'

ISS 'Rešetnjov' / NGU

?

-

-

Oko 2014.

14F152

-

ISS 'Rešetnjov'

?

-

-

Oko 2013-2015

14F153 (?)

'Rokot'

ISS 'Rešetnjov' (?)

Maneuverable satellite (?)

2013 Dec. 25 (?)

-

Possibly Kosmos-2499, -2504

14F155 ('Araks-R')

-

NPO 'Lavočkin'

?

-

-

Disclosed in 2015. In development as of 2018

14K047

-

ISS 'Rešetnjov'

?

-

-

Disclosed in 2018

14K11

-

-

?

-

-

-

14K155

-

-

?

-

-

Revealed oko 2017

14K156

-

-

?

-

-

Revealed oko 2017

14F160 'GLONASS-K2', 712K2)

-

-

Navigation

-

-

Revealed oko 2012

14K177

-

-

?

-

-

Revealed oko 2017

14K180

-

-

?

-

-

Revealed oko 2017

372KK04

-

RKK 'Energija'

?

-

-

Revealed oko 2012

559GK ('EgypCat-2')

'Sojuz

RKK 'Energija'

Optical reconnaissance

2014

-

Revealed in 2009

'Alkor' (14F16)

-

-

?

-

-

-

'Almaz-T'

'Proton'

KB Maš

Radar reconnaissance

1986

-

Unmanned version of the orbital station

'Altair'/'Luč'

'Proton'

NPO PM

Relay

1985

-

Relay system to serve manned DOS spacecraft

'Araks-N'/V(11F664)

'Proton' (?)

NPO 'Lavočkin'

Reconnaissance

1997

-

Kosmos-2344 (see Arkon)

'Araks-R' (14F155)

-

NPO 'Lavočkin'

Reconnaissance

-

-

In development since 2012(?)

'Arkon-1'

'Proton'

NPO 'Lavočkin'

Reconnaissance

1997

-

A classified spacecraft

'Arkon-2' (14F140?)

-

NPO 'Lavočkin'

Remote-sensing

-

-

A proposal oko 2000

'Bars' (17F112),'Bars-M' (14K035, 14F148)

'Sojuz-2-1a

CSKB 'Progress'

Cartography

2015 Feb. 27

-

Revealed in 2004-2006; under development in 2005; Replaces Kometa

'Blagovest' (14F149)

'Proton-M'/'Briz-M'

ISS 'Rešetnjov'

Communications

2017 Aug. 17

-

Disclosed in 2015; No. 11, 12 built by 2016

'Don' (17F12) (vidi 'Orlec')

'Sojuz

CKB

Photo-reconnaissance

-

1989 July 18

see OrleC

DS-P1

'Kosmos-2

OKB-586 MOM

Radar calibration

1962

1968

Reflectors for radar calibration

DS-P1-U

'Kosmos-2'

OKB-586 MOM

Radar calibration

1962

1967

Reflectors for radar calibration

DS-P1-I

'Kosmos-2'

OKB-586 MOM

Radar calibration

1962

1970

Reflectors for radar calibration

'Duga-K' (vidi 'Tajfun-3')

-

KB 'Južnoje'

Radar calibration

-

-

-

'Ekol'

-

NPO 'Lavočkin'

Remote-sensing

-

-

A proposal oko 2000

'EKS' ('Jedinaja Kosmičeskaja Sistema') vidi 'Tundra'

'Sojuz-2-1b

RKK 'Energija'/CNII Kometa

Early warning

2015 Nov. 17

In flight testing

To replace US-K

EMKA

'Sojuz-2-1v

VNIIEM

Reconnaissance

2018 March 29

-

-

'Jenisej'

-

CKB

Reconnaissance

-

1997 July

-

'Garpun' (14F136)

Proton

ISS 'Rešetnjov'

Data relay

2011 Sept. 21?

-

Data relay from Pion (?), Lotos and Persona?

'Gelios' (14F30)

-

-

-

1995

-

-

'Gejzir' ('Potok')

Proton

ISS 'Rešetnjov'

Data relay

1982 May 18

-

A Rassvet global command and relay system working in a centimeter-range of wavelength and to serve 'Jantar spacecraft

Geo-IK-2 (14F31)

Rokot

ISS 'Rešetnjov'

Geodesy

2011

-

-

'Gerakl-KV'

-

-

-

-

-

Developed to replace Garpun data-relay satellite

'Globus-1'

Proton

-

Communications

1989

1996 September

see Raduga-1

'Globus-1M'

'Proton'

-

Communications

2007 Dec. 9

-

see Raduga-1

IS

'Ciklon-2'

OKB-52

ASAT

1967

1971

First intercept in 1968

IS-MD (75P6)

'Ciklon-2'

?

ASAT

1988

?

-

IS-MU ('Narjad', 14F10)

'Ciklon-2'

?

ASAT

?

1991

-

'Iskander'

-

-

-

-

-

-

'Kanopus-ST'

'Sojuz-2.1v'

PO 'Poljot'

Ocean reconnaissance

2015

-

-

'Kaskad' (17F111)

Proton/Buran

NPO 'Energija'

ASAT, AMD

1986-1988

-

-

'Ključ'

-

-

-

-

-

Developed to replace Rodnik-1 data-relay satellite

'Kobalt' (11F695)
(vidi 'Jantar-4K2')

-

CSKB 'Progress'

Reconnaissance

-

-

-

'Kobalt-M' (11F695M)

'Sojuz'

CSKB 'Progress' (napravljen u OAO Arsenal)

Reconnaissance

2004 Sept. 24

-

6.6-ton, 120-day life span, based on 'Jantar-4K2; returns film capsules

'Kolco' (17F115)

-

-

-

-

-

-

'Kometa'

'Sojuz'

-

Cartography

-

-

See 'Jantar-1KFT

'Kondor' (14F133)

'Strela'

NPO Mašinostrojenija

Radar reconnaissance

2013 June 27

-

-

'Labirint' (14F141),
'Labirint-V'

'Sojuz' ili 'Angara-5' (?)

ISS 'Rešetnjov' (?)

ELINT (?)

-

-

Initiated in 1992; discontinued in 2014

'Legenda' (vidi 'US-P')

-

-

Navy

-

-

-

'Lira'

'Kosmos-3M'

KB 'Južnoje'

Target for ASAT tesC

1966

1973

Used for IS ASAT testing in the Tyulpan complex

'Lijana'

'Sojuz-2'

KB 'Arsenal'/CSKB 'Progress'

ELINT

2008

-

A follow-on "common platform" to US-P and Celinaspacecraft; under development since 1993.

'Lotos-S' (S1, 14F138, 14F145) (vidi 'Lijana')

Zenit (od 1996 'Sojuz-2)

KB 'Arsenal'/CSKB 'Progress' ?

ELINT?

2009 Nov. 20

2012?

A follow-on to Celina-2; carries "Bars" payload.

'Meridian' (14F112)

'Sojuz-2'/'Fregat'

NPO PM

Communications

2006 Dec. 6

-

-

'Meteor'

Vostok-2M

VNII EM

Weather forecasting

1967

1969

Military and civilian use VKS

'Meteor-2'

'Vostok M' 'Ciklon-3'

VNII EM

Weather forecasting

1975

-

Military and civilian use

'Molnija-1' (11F67)

'Molnija'

KB PM MOM

Communications

1964

1968

Korund, Ruchei, Surgut military communications networks

'Molnija-1T'

'Molnija'

KB PM MOM

Communications

1983

1987

Serves Korund-M network

'Molnija-2'

'Molnija'

KB PM MOM

Communications

1971

1974

Korund (?), Kristall network

'Molnija-2M' (11F637)

'Molnija'

KB PM MOM

Communications

-

-

Kristall network

'Molnija-3' (11F658)

'Molnija'

NPO PM

Communications

1974

-

Elliptical orbit spacecraft; 52 spacecraft launched for ESSS network during 29 years

'Molnija-3K' (14F33)

'Molnija'

NPO PM

Communications

-

-

Elliptical orbit spacecraft

'Monitor'

-

NPO 'Lavočkin'

Remote-sensing

-

-

A proposal oko 2000

'Musson' ('Geo-IK', 'Eridan')

'Ciklon-3

NPO PM

Geodesy

1981

-

-

'Naprjaženije' (vidi 14F150)

?

CSKB 'Progress'?/NPO 'Lavočkin'?

Geodesy

-

-

Nevilir-3U, Nevilir-P project

'Narjad' (14F11)

'Rokot'

KB Saljut

ASAT

1990

-

-

'Nejtron' (14F01/14K171)

'Sojuz-2.1a'/'Fregat'

NPO Mašinostrojenija

Reconnaissance

-

-

Disclosed in 2014-2017. To be launched from PleseCk.

'Nivelir' (14K167)

-

-

Experimental

2017

-

-

'Obzor'

-

-

-

-

-

-

'Oko-1' (71H6; 'US-K', 73D6)

'Molnija'

NPO 'Lavočkin'

Early-warning

1972

1978

US-KS SPRN early-warning network

'Olimp' ('Luč' 11K166?)

'Proton-M

ISS 'Rešetnjov'

Data relay (?)

2014 Sept. 28

-

Laser data-relay

'Orlec' ('Don', 17F12)

'Sojuz-U

CKB MOM

Wide-angle detailed and survey reconnaissance with high-frequency delivery

1989 July 18

?

Used 8 retrievable capsules to return film

'Orlec' (2) ('Jenisej-2')

'Zenit'

CKB MOM

Wide-plane detailed and survey reconnaissance with high-frequency delivery

1994?

?

Launched in Sept. 2000(?)

Parus

'Kosmos-3M'

KB PM MOM

Navigation / communications

1974

1976

See: 'Ciklon-B

'Persona' (14F137)

'Sojuz-2-1B'

CSKB 'Progress'

Reconnaissance

2008 July 26

-

7-year life span; Replaced 'Jantar-4KS2/Neman

'Faza'

-

-

-

(in development as of 2006)

-

Geostationary early-warning

'Pion'

-

SKB-1 ('Nauka') SGAU

Passive Artificial Object of Observation (PION)

1989

-

Studies of variations in the upper atmosphere density; Until 1992, six 50-kilogram satellites released from three Resurs-F1 satellites.

'Pion-NKS'(14F139 (for 14K160 system))

Zenit (from 1996 'Sojuz-2)

KB Arsenal/CSKB 'Progress'

Navy ELINT, RORSAT, guidance?

Delayed from 2009

-

Follow on to US-PU

'Pirs-1'

(?)

KB 'Arsenal'

Naval reconnaissance (surface ships detection)

-

-

Ideogramma-Pirs network (follow on MKRC network)

'Pirs-2'

(?)

KB 'Arsenal'

Naval reconnaissance (submarine detection)

-

-

Ideogramma-Pirs network (follow on MKRC network)

'Poljot'

R-7

OKB-52

Experimental ASAT

1963

-

ASAT prototype

'Potok'

Proton

NPO PM

Data relay

1995 Aug. 31

-

A Rassvet global command and relay system working in a centimeter-range of wavelength and to serve 'Jantar spacecraft. Joined Splav and Sintez networks.

'Raduga' ('Gran', 11F638)

Proton

NPO PM

Communications

1974

1979

Geostationary spacecraft

'Raduga-1' ('Globus-1')

Proton

NPO PM

Communications

1989

-

Geostationary spacecraft

'Raduga-1M'/'Globus-1M'

'Proton'

NPO PM

Communications

2007

-

Geostationary spacecraft

'Razdan' (14F156)

-

RKC 'Progress'

Photo-reconnaissance

2019

-

Low-orbital

'Repej' (14K048)

'Proton' (?)

ISS 'Rešetnjov'

Electronic intelligence

2018

-

Revealed in 2017

'Rodnik' (14F132), 'Rodnik-S' (vidi takođe: 'Strela-3M')

-

NPO PM

Communications

2005 Dec. 21

-

Low-orbital comsat

'Romb' (vidi 'Tajfun-2')

'Kosmos 3M'

KB 'Južnoje'

Radar calibration

~1975

-

-

'Safir'

'Buran'?

CKB MOM

Photo-reconnaissance

-

-

See 'Jantar

'Signal'

'Rokot'

-

-

-

-

-

'Skif-DM' ('Poljus', 17F19DM)

'Energija'

KB ''Saljut'

Laser battle station

1987

N/A

A prototype of space-based laser

'Skif-D1'

'Energija'

KB 'Saljut'

Laser battle station

Was planned for 1988

N/A

A space-based laser with operational turbo-generator

'Skif-Stilet'

'Energija'

KB 'Saljut'

Laser battle station

?

N/A

A space-based infrared laser

'Sozvezdie-Barbette'

-

NPO 'Lavočkin', CNII 'Kometa'

Early warning

-

-

Project; replaced with EKS

'Sfera'

Kosmos 3M

NPO PM

Geodetic, cartography

1968

1972

Equipped with measurement and signaling devices; 18 satellites launched until 1978. (557)

'Sfera-S'/'Sfera-V'

-

ISS 'Rešetnjov'

Communications

2021

-

Disclosed in 2016. Developed to replace Globus-1M and Meridian

'Strela-1' (11F610)

Kosmos 3M

KB PM MOM

Communications

1964 Aug. 22

1973

Launched in clusters of five

'Strela-1M' (11F625)

Kosmos 3M

KB PM MOM

Communications

1970 April 25

1973

Launched in clusters of eight. 45 satellites launched until June 3, 1992.

'Strela (2)'(11F611)

Kosmos 3M

KB PM MOM

Communications

1965 Dec. 28 (Kosmos-103)

-

In development since 1962. Launched in clusters. Gravitational orientation.

'Strela-2M'(11F626, 
'Forpost' (?))

Kosmos 3M

KB PM MOM

Communications

1970 Oct. 16

1974

48 satellites launched in clusters until 1994.

'Strela-3' (17F13)

'Ciklon-3

KB PM MOM

Communications

1985

-

Launched in clusters of six

'Strela-3M' ('Rodnik', 14F132)

Kosmos-3M/Rokot

KB PM MOM

Communications

2005 Dec. 21

-

Launched in clusters of three; comprise 14S137 network (?)

'Stroj-O'

Rokot (?)

-

-

-

-

-

'Tajfun-1' ('Vektor', 11F633)

Kosmos 3M

KB 'Južnoje'

Radar calibration

~1975

1981

-

'Tajfun-1B' ('Jug', 17F31)

-

-

-

-

-

-

'Tajfun-2' ('Romb', 11F634)

Kosmos 3M

KB 'Južnoje'

Radar calibration

~1975

-

-

'Tajfun-1U'

-

KB 'Južnoje'

Radar calibration

1979

~1983

The spacecraft with smooth surface

'Tajfun-3' ('Duga-K', 17F114)

-

KB 'Južnoje'

Radar calibration

-

-

-

'TGR' (11F636)

-

OKB-52 GKOT/CNII Kometa

Tactical television reconnaissance

n/a

n/a

Preliminary design in 1963. 'Tajfun-based. Canceled

'Celina-O'(11F616)

Kosmos 3M

OKB-586

Survey ELINT

1965

1971

Low-res ELINT

'Celina-D' ('Ikar')

Vostok

OKB-586

Detailed ELINT

1970

1976

High-res ELINT

'Celina (2)'(11F644)

Proton/Zenit

OKB-586

ELINT

1984

1990

Under development since 1973

'Cikada' (11F643)

Kosmos 3M

KB PM/PO Polet

Navigation

1976 Dec. 17

1979

Under development since 1974

'Cirkon'

-

CKB MOM

Photo-reconnaissance

-

-

See 'Jantar

'Ciklon'

Kosmos 3M

KB PM MOM

Navigation / communications

1967 Nov. 23

1972

A four-satellite constellation in the low orbit. 29 satellites launched until 1978.

'Ciklon-B' ('Parus')

Kosmos 3M

KB PM MOM

Navigation / communications

1974

1976

96 satellites launched until April 27, 2010; Provided 80-100-meter navigation accuracy.

'Tundra' (14K235, 14F142, EKS)

'Sojuz-2-1b Fregat

RKK 'Energija'/ CNII 'Kometa'

Early warning

2015 Nov. 17

In flight testing

also see EKS

'Turmalin KSPVN'

-

NPO Mashinostroenia

Early warning air defense

-

-

In development mid-1980s-1992

'Uragan'

Proton

NPO PM/PO 'Poljot'

Navigation

1982

1993

GLONASS navigation system

'Uragan-K' ('GLONASS-K') (vidi 14F160)

'Sojuz-2.1b

ISS 'Rešetnjov'

Navigation

2011

-

GLONASS navigation system

'US-A'

'Ciklon-2

OKB-52

RORSAT for MKRC network

1967

1975

Nuclear-powered radar spacecraft for 17K114 Legenda network

'US-P'

'Ciklon-2

OKB-52

EORSAT for MKRC (Legenda) network

1974

1979

The spacecraft for passive eavesdropping

'US-PM'

'Ciklon-2

KB 'Arsenal'

EORSAT

-

-

The spacecraft for passive eavesdropping

'US-K', ('Oko', 73D6)

-

-

Early-warning

-

 

SPRN network

'US-KMO' ('Oko-1', 'Prognoz', 71H6)

Proton

'Lavočkin'

Early-warning

-

1996 September

Geostationary segment of SPRN network

'US-KS' ('Oko-S', 74H6)

-

-

Early-warning

-

 

SPRN network

'Vektor' (Vidi 'Tajfun-1')

Kosmos 3M

KB 'Južnoje'

Radar calibration

~1975

1981

-

'Jantar'

-

KB 'Južnoje'

Photo-reconnaissance

-

-

Preliminary design Not developed.

'Jantar-1KF' (11F622)

'Sojuz-U

CKB MOM

Photo-reconnaissance

-

-

Preliminary design 1967-69. R&D in 1970. Replaced by 'Jantar-2K

'Jantar-2K'/'Feniks-S' (11F624)

'Sojuz-U

CKB MOM

High-res photo-reconnaissance

1974 Dec. 13

1978 May 22

Preliminary design in 1967-69. R&D in 1970. 30 launched through 1983.

'Jantar-4K1' ('Oktan')

'Sojuz-U

CKB MOM

High-res photo-reconnaissance

1979 April 27

1981 Sept. 8

Used up to 22 retrievable capsules to return film

'Jantar-4K2' ('Kobalt')

'Sojuz-U

CKB MOM

High-res photo-reconnaissance

1992

?

Used up to 22 retrievable capsules to return film

'Jantar-4KS1' 
('Terilen', 11F694)

'Sojuz-U

CKB MOM

High-res optical electronic reconnaissance

1982 Dec. 28

1986 Jan. 21

Used retrievable capsule to return film. 24 launched through 2000.

'Jantar-4KS1M' 
('Neman', 17F117)

'Sojuz-U

CKB MOM

High-res optical electronic reconnaissance

1986 Feb. 7

1989 March 17

Transmitted imagery via Potok relay satellite

'Jantar-1KFT ('Kometa')

'Sojuz-U

CKB MOM

Photo-reconnaissance

1981

-

Survey reconnaissance and cartography; Development stopped waiting for Zenit booster. 21 launched through 2005.

'Jantar-6K' (11F650)

'Sojuz-U

CKB MOM

Photo-reconnaissance

-

-

Project of high-resolution spacecraft

'Jantar-6KS'

'Sojuz-U

CKB MOM

-

-

-

-

'Jug' (vidi 'Tajfun-1B')

-

-

-

-

-

-

'Zenit-2' (11F61); Originalno 2K 'Vostok-2' (11F62)

Vostok(8K72, 8A92, 11A57)

OKB-1

Photo-reconnaissance

1961 Dec. 11 (failed); 1962 April 26 (successful)

1964 Mart 10

Used Ftor-2 imaging payload with four cameras inside retrievable capsule. 82 spacecraft flew through 1970.

'Zenit-2M' ('Gektor')

'Vostok'

KF CKBEM/CKB MOM

Photo-reconnaissance

1968 March? 21

1970

Used retrievable capsule to return film. 102 launched through 1979.

'Zenit-4' (11F69); Originalno 4K 'Vostok-4' (11F64)

8A92, 11A57

OKB-1/'Branč 3'

Photo-reconnaissance

1963? Nov. 16

1965 July 12

Used retrievable capsule to return film

'Zenit-4MK'
('Germes', 11F692)

'Sojuz-U'

CKB MOM

Detailed reconnaissance

1969 Dec. 23

1972

77 launched through 1977.

'Zenit-4MKM' 
('Gerakl', 11F692M)

'Sojuz-U'

CKB MOM

Detailed reconnaissance

1974 June 13

1978

-

'Zenit-4M' ('Rotor', 11F691)

'Vostok'

KF CKBEM/CKB MOM

Photo-reconnaissance

1968 Oct. 31?

1971

Used retrievable capsule to return film

'Zenit-4MT' ('Orion', 11F629)

-

KF CKBEM/CKB MOM

Photo-reconnaissance and cartography

27. dec. 1971.

1976

Used retrievable capsule to return film; cartographic payload. 23 launched through 1982.

'Zenit-6' ('Argon', 11F645)

''Sojuz-U'

CKB MOM

High-res and low-res reconnaissance

23. nov. 1976.

-

Maneuvering spacecraft

'Zenit-6U' (17F116)

'Sojuz-U'

CKB MOM

High-res and low-res reconnaissance

-

-

Maneuvering spacecraft

'Zenit-8' ('Oblik', 17F116)

-

-

Foto-izviđanje

11. jun 1984.

-

Letilica za detaljno nadgledanje sa manevarskim sposobnostima

Kao što i sam vidiš, ova priča je beskonačna, i na Zapadu postoje stotine hiljada ljudi i kompanija (ili kako se već zovu) koji se danonoćno bave klasifikacijom i radom ovih satelita. Mene fascinira kojom brzinom jedna zemlja i njeni generali (i konstruktori) reaguju na zbivanja u drugim zemljama. Da se tako reaguje i u nauci, mi bi sada sedeli na Ganimedu ili letovali na evropskom moru (mislim na Jupiterovu Evropu).

Da iskoristim ovu priliku i kažem nešto o ruskim satelitima za optičko osmatranje.

'Барс-М': Prvi ruski digitalnu kartograf

U periodu od 2008. do 2013, Rusija je razvila seriju 'Барс-М'(14Ф148) specijalizovanih satelita konstruisanih da digitalno snimaju stereo slike Zemljine površine u visokoj rezoluciji, prvenstveno za potrebe vojnog kartografisanja. U to vreme se pričalo da će se Rusija od 2014. upustiti u konstruisanje čak šest ovakvih satelita – danas se taj broj malo smanjio.

vs7
Elektro-optički satelit 'Барс-М'(14Ф148) proizvedenog u raketnom centru ЦСКБ 'Прогресс'. Lansiranje u nisku orbitu je izvršeno raketom 'Союз-2.1а'(14А14-1А, 372РН16), Pretpostavlja se da je težak oko 4 tone.

vs8
Satelit 'Янтарь-1КФТ'(11Ф660, kod projekta 'Комета') — serija specijalizovanih satelita za nadgledanje i kartograficanje bio je razrađen u Filijali №3 biroa ЦКБЭМiz Kujbiševa. U periodu od 1981. do 1988. godine lansirano je 19 ovih satelita. Da stvar bude komplikovanija, tokom testiranja satelit je imao oznaku'Силуэт'.

'Барс-М' zamenjuje 'Барс'

Tokom 2007. godine, ključni ruski projekat za kartografisanje teritorija na Zemlji[13]je bio restartovan, ovog puta pod imenom 'Барс-М', gde je ovo 'M' zapravo skraćenica od 'modifikovan'. Ministarstvo odbrane je 12. oktobra 2007. godine obnovilo projekat sa kompanijom iz Samare, ЦСКБ 'Прогресс'[14], a aktivni razvoj platforme za buduće satelite[15]je trajao od 2008. do 2013. Prototip platforme je bio spreman za testiranja 2009. Već u to vreme, Putin je zahtevao da sve komponente buduće satelitske porodice budu proizvedene isključivo u Rusiji.

Sredinom 2008, komandant Strateških raketnih snaga, koji se očigledno nadao da će da koristi karte bazirane na satelitskim podacima za ciljanje svojih ICBM, potpisao je idejni dizajn za ono šta njemu treba od projekta 'Барс-M'. Nešto kasnije, ЦСКБ 'Прогресс'je pobedio na federalnom tenderu za realizaciju projekta.

Prema dostupnim podacima o saveznim nabavkama, vidi se da je naručeno šest takvih satelita. Savezna vlada je 2011. odobrila 18-mesečnu nadogradnju jednog krila u postojećoj fabrici u Samari. Ta obnova je omogućavala paralelno sklapanje dva 'Барсa'godišnje u uslovima 'čiste sobe', što su zahtevali osetljivi optički senzori kosmičke letilice.

vs9
Servisni modul МСС(Модуль СлужебныхСистем) i proverenisatelitski pogonski sistem СВИТ(Система Выдачи Импульса Тяг) koji je koristio smešu nesimetričnog hidrazina i di-azota.

Civilni 'Барс-М'

2011. godine, dokumenat kojim su sumirane misije za daljinsko osmatranje ruske kosmičke agencije 'Роскосмос', naveo je da je prvi 'Барс-M'planiran za lansiranje za kraj 2014. godine. Dva sledeća 'Барсa-M'su trebala da polete do kraja 2016. i sredinom 2018. godine.

Moguće je da se dokument odnosio na letilicu 'Барс-M', koju su zajednički trebali da finansiraju Ministarstvo odbrane i 'Роскосмос'. Međutim, početkom 2013. 'Барс-M'se pominjao u okviru devet projekata predviđenih za otkazivanje radi smanjenja budžeta 'Роскосмоса'.

Otprilike u isto vreme, dokumentacija 'Роскосмосa'je otkrila planove za satelite 'Картограф-ОЕ', коji su trebali da budu civilna verzija 'Барсa-M',ili neka vrsta rezervnog modela.Godine 2011, bilo je planirano da dva para 'Картографa-ОЕ'sa optičkom opremom budu lansirana u periodu od 2015. do 2020. godine, i dve radarske verzije 2017. i 2018. Međutim, već 2014. pominjano je da će biti lansirana samo dva optička 'Картографa', i to 2017. i 2018. godine.

Nova konstrukcija

Letilica 'Барс-M'je dobila novi ГУКОСindeks – 14Ф148. Četvorotonski satelit je postao prvi satelit razvijen u 'Прогрессу'koji je praktično čitav bio projektovan uz pomoć računara.'Барс-M'je takođe postao prvi satelit kompanije koji nije imao korpus pod priitiskom. Kao rezultat, to je obećavalo produžavanje operativnog veka satelita na čak 5 godina, jer je u prošlosti glavni ograničavajući faktor radnog veka bilo gubljenje pritiska i ispadanja unutrašnjih sistema iz funkcije usled pada temperature i vakuuma. Konstrukcija bez održavanja pritiska je omogućila smanjenje ukupne težine satelita.

Nova arhitektura 'Барсa-M'podrazumevala je tri glavne komponente satelita:

  1. Оsnovni modul(rus. МЦА – модуль целевой аппаратуры);
  2. Servisni modul(rus. МСС – модуль служебных систем);
  3. Pogonski modul(rus. СВИТ – система выдачи импульса тяг).

Pogonski sistem СВИТ se nalazio unutar sevisnog modula MCC, a bio je instaliran tokom postavljanja donje palube. СВИТje verovatno bio izveden iz prethodnih motora koji su pokretali satelite нтарь','Комета', 'Ресурд-ДК', 'Ресурс-П''Пeрсона'.

СВИТ se sastojao od 4 glavna motora КТД za korigovanje orbite, proizvedena u Isajevljevom birou КБ 'Химмаш'('КБХМ') iz grada Koroljeva i 12 malih trastera za kontrolu položaja proizvedenih u institutu НИИ 'Химмаш'iz grada Nižnjaja Salda. Jedan par rezervoara od 50 kg nosio je gorivo (hidrazin), a drugi par oksidator (azotni tetroksid).

Sa sve četiri strane aluninijumskog korpusa MCC modula bili su pričvršćeni radijatori za hlađenje, formirajući kutiju servisnog modula dimenzija 4,0×2,3×2,3 metra. Instrumenti korisnog tereta su bili prikačeni na vrhu gornje palube MCC-a.

Prvobitno razvijan za projekat 'Барс-M', korpus MCC je kasnije poslužio kao osnova za radarske satelite 'Обзор-Р'[16].

vs10
Maketa satelita za daljinsko osmatranje 'Обзор-Р'prvi put je prikazan na pariskom sajmu 'Le Bourget'2013. Fazni radar je okrenut na dole. Površina na Zemlji površine 10×20 km biće snimljena u rezoluciji od 0,5-0.3 metra. Solarni panel se vidi sklopljen, sa desne strane.

vs11
Teleskopski sistem 'Карат'.

Glavni instrument 'Барсa-M'koji se nalazi unutarservisnog МЦА modula sastoji se od dualnog teleskopa nazvanog ОЭК'Карат', gde 'OЭK' znači 'optički elektronski kompleks'(rus.Оптико-Электронный Комплекс). Ovaj instrument sa tri sočiva je razvijen u sankt-peterburškoj kompaniji 'ЛОМО' (rus. Ленинградское Оптико-Механическое Объединение имени В. И. Ленина), koja je takođe proizvela i glavni optički sistem za špijunske satelite 'Персона'.

Hiperosetljiva optička oprema na 'Барсу-M' i pridružena oprema za kalibraciju nije u stanju da toleriše ni najmanje stresove koje izazivaju temperaturni ekstremi usled kretanja po orbiti. Da bi održali optiku u savršenom položaju, teleskopi su spakovani u veliko kućište poznato kao РСНКП(rus.Размерно-СтабильнаяНесущаяПлатформа), što bi moglo da se prevede kao 'struktura stabilnog oblika'. Bila je napravljena ne od metala, već od kompozitnih materijala, što joj je obezbeđivalo isti oblik čak i u najekstremnijim uslovima u Zemljinoj orbiti. 

Pored dva teleskopa, u РСНКП-u se nalazila i dva lasera (za kalibraciju i merenje udaljenosti), ogledala reflektora i senzori za kontrolu položaja.

Četvorotonski sateliti klase 'Барс'treba da se lansiranju raketama-nosačina'Союз-2.1в'sa kosmodroma Pleseck, a željeni radni vek im je oko 5 godina. Plan je bio da Samara napravi makar 6 ovakvih letilica, po jedan par godišnje. Proizvodna kompanija je obećela da će potrošiti makar 5 milijardi rubalja za modernizaciju fabrike.

Odlaganja

Još 2011. se govorkalo da će prvi 'Барс-M'poleteti 2012. ili 2013. godine. 2012. je očekivano da će se lansiranje obaviti između maja i septembra 2013, ali krajem godine je rečeno da se sve pomera u 2014.

15. maja 2012, ЦСКБ'Прогресс'je objavio je u Isajevljevoj fabrici kompletirana prva faza testiranja pogonskog sistema СВИТa da će druga faza započeti u septembru, nakon što budu obavljeni integrativni testovi sa 'letilicom malih dimenzija'.

Nešto kasnije je procurela vest da je 'Роскосмос'tražio odštetu odЦСКБ 'Прогрессa'zbog nepoštovanja rokova o isporuci dva satelita, očigledno prvog'Барсa-М' i druge'Персонe'.

Ipak, tokom 2014, prva misija 'Барсa-М' je pomerena za početak 2015. Lansiranje je očekivano u februaru 2015. Ovog puta je očigledno i Munustarstvu odbrane bilo dosta cvega, jer su u oktobru tužili 'Прогресс'512 miliona rubalja, navodeći i neke druge optužbe protiv kompanije.

Tokom 2014, satelit je konačno kompletiran i podvrgnut konačnim testiranjima, nakon čega je krajem januara 2015. poslat železnicom od Samare do Plesecka. Lansiranje je bilo zakazano za 21. februar, a onda pomereno za 28. februara. Dana 23. februara 2014, izdato je međunarodno obaveštenje pilotima da će biti zatvorena za letove dva koridora iznad Arktičkog okeana zbog lansiranja zakazanog za 14:00 po moskovskom vremenu. Raketa je postavljena na lansirnu rampu 25. februara.

vs12
Trostepena kerozinska raketa-nosač 'Союз-2.1а'je bila visoka 46,3 metra i imala težinu preko 300 tona. Do 2019 je ponela oko 50 ruskih i oko 40 američkih satelita u orbitu, sa samo jednim faulom.

vs13
Vrha rakete krije satelit 'Барс-М'koji se spojen sa trećim stepenom'Союзa-2.1а' u hali kosmodroma Pleseck u februaru 2015.

Lansiranja 'Барса-М'

Raketa 'Союз-2.1а' sa satelitom 'Барс-М' poletela je sa rampe 4 ('desna' rampa[17]) lansirnog kompleksa №46 kosmodroma Pleseck 27. februara 2015. godine u 14:01:35 po moskovskom vremenu. Kako su javili zvanični moskovski mediji, lansiranje je proteklo po planu a aparat se odvojio od III stepena ('Блок И'[18])rakete u 14:11. Prema izveštajima britanskih i američkih prislušnih stanica, koje su pratile svaku sekundu lansiranja, satelit je uspostavio normalnu komunikacionu vezsu sa zemaljskom kontrolom u 15:36 po moskovskom vremenu.

Samo par sati posle lansiranja, američka strateška komanda NORAD je objavila orbitne elemente novog objekta: visina 339,4×566,6 km i nagib prema ekvatoru 97,65°. Letilica je ima period rotacije od 93,31 minut. Iznenađujuće, satelit je bio službeno identifikovan kao 'Космос-2503'a ne kao'Космос-2504', kako je trebalo. Kako se ispostavilo, satelit 'Oлимп', koji je prethodno dobio oznaku 'Космос-2501', očito se vratio svom prikrivenom imenu 'Луч'.

Nekoliko dana kasnije, 'Барс-М'je izmanevrisao na višu orbitu. NORAD-ovi radari su registrovali da se popeo na orbitu dimenzija 544×575 km i sa nagibom od 97,6 stepeni.

vs14
Lansiranje prvog 'Барсa-М'.

Drugi 'Барс-М'

23. marta 2016. ruska vlada je objavila upozorenje da će između 24. i 29. marta izvršiti poverljivo lansiranje. Uzletna trajektorija se podudarala sa koridorom leta prvog 'Барса-М'.

Na osnovu podataka iz ruskih medija, 'Союз-2.1а'je poleteo 24. marta u 12:42 po moskovskom vremenu sa Plesecka. Ruski kontrolni centar Titov je počeo da prati letilicu u 12:45, a ona se odvojila od III stepena rakete po planu u 12:52. (Normalan uzletni proces trećeg stepena traje oko 9 minuta i očekivalo se da će biti okončan u 12:50:48 po moskovskom.)

Ministarstvo odbrane je obelodanilo da je general-pukovnik Aleksandar Golovko, zamenik zapovednika Ruskih vazdušnih i kosmičkih snaga, lično je nadgledao odbrojavanje i lansiranje misije. Dva sata kasnije, kontrolori su uspostavili vezu sa satelitom i konstatovali da 'svi sistemi funkcionišu normalno'. U međuvremenu, NORAD je utvrdio da letilica ima orbitu 327×540 km i nagib 97,648°, što je bilo slično prvom satelitu ove serije.

Prema novinskoj agenciji TASS, satelit je dobio zvaničnu oznaku 'Космос-2515'.

28. marta 2016, 'Барс-М'se popeo na orbitu 542×594 km, koja je bila slična prethodnikovoj.

vs15
Lansiranje drugog 'Барсa'24. marta.

vs16
Očekivana trajektorija rakete 'Союз-2.1а' koja je nosila satelite 'Барс-М' sa kosmodroma Pleseck. Pole oko 9 minuta rada motora, satelit je iznad Arktičkog okeana ušao u orbitu i preko kanadske teritorije započeko prvu revoluviju oko planete.

Lansiranja 'Барса-M':

 

Datum lansiranja

Vreme lansiranja

Oznaka

Raketa

Kosmodrom

Lansirni kompleks

Rampa

Status

1

27. feb. 2015.

14:01:35 moskovsko vreme

'Космос-2503'

'Союз-2-1a' No. 77046243

Pleseck

43

4

Uspešno

2

24. mart 2016.

12:42 moskovsko vreme

'Космос-2515'

'Союз-2-1a' No. 76058161

Pleseck

43

4

Uspešno

vs17
'Барса-M' – ruski satelit za kartografisanje površine Zemlje koji je zakrpio obaveštajnu rupu koja je zjapila ru sistemu odbrane zemlje još od raspada SSSR-a.

Poznate karakteristike satelita'Барса-M':

Raketa-nosač

'Союз-2.1a', 14A14

Tip vrha rakete

14С744

Mesto lansiranja

Pleseckkompleks 43, rampa 4

Težina pri lansiranju

4000 kilograma

Dimenzije letilice

4,0×2,3×2,3 metra

Radni vek

~5 godina

Oznaka sistema

14K035

Oznaka letilice

14Ф148

Oznaka optičkog sistema

OЭК 'Карат'

Rezolusija optičkog sistema

1,1 – 1,35 metara

Broj spektralnih kanala

7

Brzina slikanja iste zone

Jednom u tri dana

Veličina pokrivenosti

1340 / 60 kilometara

Razvojni tim 'Барсa-M':

Nosilac projekta

ЦСКБ 'Прогресс', Samara

Nosilac projekta optike

ЛОМО, St. Peterburg

Glavni pogonski sistem, КТД

КБ 'Химмаш', Koroljev

Trasteri za kontrolu položaja

НИИ Машиностроения, Nižnjaja Salda

 

[1]Prvi satelit koji je dobio oznaku 'Космос1'lansiran je 16. marta 1962. Bio je to 'Sputnjik 11'(00266/1962 'Тэта1''Спутник-11'), a imao je težinu od 285 kg. Nosio je instrumente za proučavanje jonoshere.Тrajao je dva meseca.

[2]Do početka 2014. lansirano je 2490 satelika sa oznakom 'Космос'.

[3]Hahaha, pročitao sam da je njihov moto sledeći: 'Posle nas – tišina'.

[4]I pored sve propagande, malo ljudi se seća da je u vreme raspada SSSR-a, njihova ekonomija bila druga na svetu. Imali su i najjači arsenal nuklearnih bojevih glava na svetu, tako da su uspeli da okupe federaciju od 12 bivših republika. Danas je njihova ekonomija 12. na svetu, ali imaju najveće minerološke i energetske rezerve na svetu i da nema raketa, pevala bi se drugačija pesma, što je javno izjavljivala i Kondoliza kao Bušov državni sekretar, što bi kod nas bio Ministar spoljnjih poslova.

[5]Glavni ruski vojni i civilni satelitski kontrolni centar. Nalazi se na oko 40 km od Moskve, u blizini grada Krasnoznamenska. Nastao je 1957. i tada se zvao Golicino-2. Odatle je praćen prvi satelit, prvi čovek u kosmosu, 'Луноходи', orbitne stanice 'Mир'itd. a danas se prati rad na ISS.

[6]Оptički satelit sa rezolucijom do30 cm. Satelit težak 6,6 tona imao je 2-22 kapsule koje su mogle da spuste snimke na bilo koju tačku na Zemlji. Radni vek je 60-130 dana.

  Godinu dana kasnije, lansiran je sledeći satelit serije 'Кобальт''Космос-2505'.

[7]Ljubitelji špijunskih kosmičkih afera sigurno se sećaju da sam o ovoj misteriji napisao već nekoliko priča: Ruski fantomski satelit nastavlja sa tajanstvenim orbitnim manevrima, Oživeo uspavani ruski 'satelit-ubica'Satelitski manevri u mraku. Šta je stvarna namena pominjanih satelita, ostala je tema za nagađanje...

[8]Nisu bili teži od 50 kg. Nagađa se da im je namena bila inspekcija neprijateljskih satelita.

[9]Serija civilnih aparata za daljinsko sondiranje Zemlje sa ciljem preciziranja mapa. Do novembra 2018. bila su lansirana tri satelita, ali danas radi samo jedan (navodno, ove godine bi trebao da poleti makar još jedan). Ono 'П' je skraćenica od 'перспективный'.

 Zapadnjaci su pokušavali da budu lukavi i dođu do informacija o konstrukciji satelita, pa su nudili pare da im kompanija РКЦ'Прогресс'napravi slične satelite ['Ikonos-2'(SAD) i 'Pleiades'(Francuska)]. kompanija je uzela lovi i napravila im odlične satelite, ali bez sofistikovanih delova koje ugrađuju u svoje bitne satelite.

[10]Serija malihaparata za daljinsko sondiranje Zemlje, praćenje požara, poplava itd. Proizvode se u kooperaciji sa britanskom kompanijom. Do sada je lansirano 6 satelita, a poslednji krajem prošle godine.

[11]Svi ruski sateliti – i vojni i civilni – koriste isključivo domaću mrežu sistema za globalnu orijentaciju 'ГЛОНАСС'. Ranije je korišćen američki GPS, ali je postojao dogovor dve zemlje da se zemaljska oprema razmešta i po teritorijama SAD i RF, ali su Amerikanci zabranili da se ruska oprema razmešta po Americi, te su se Rusi dozvali pameti i izbacili i njihovu (već postavljenu) opremu sa Sibira i Rusije.

[12]Wiki kaže da je 2018. Rusija imala ukupno1507 satelita, SAD 1619, Kina 312, Japan 173, Francuska 68 itd.Ovdese kaže da je okvirni broj vojnih satelita sledeći: SAD 123, Rusija 74, Kina 68, Francuska 8 itd. ali su pravi brojevi problematični jer neki sateliti, kao što su npr. GPS, imaju i civilnu i vojnu ulogu.

[13]Ministarstvo odbrane je početkom 90-ih odlučilo da je krajnje vreme da se sateliti porodice 'Комета'(11Ф660) zamene satelitima III generacije, nazvanim 'Барс'(11Ф112), što znači 'leopard'. Projekat je bio deo širih napora da se zameni grubi i skupi metod slanja filmova sa orbite digitalnom transmisijom. Najvažnije komponente optičkog sistema, teleskopa 'Яшма', pravilo je belorusko preduzeće OAO 'Пеленг'iz Minska. Međutim, Ministarstvo je krajem novembra 2005. otkazalo i teleskop i 'Барс'. Uz to, u septembru 2005. godine, 21. i poslednji satelit serije 'Комета'je prestao da radi, ostavivši Rusiju bez ijednog oruđa za kartografisanje iz kosmosa čitavu deceniju.

[14]Ova kompanija je bila zaduženaza projekat, razraduiproizvodnju.

[15]Generalno stvari se odvijaju ovako: Sateliti se sastoje od kostura, platforme, korpusa ili 'busa', koji je zapravo hardver, sa elementarnim sistemima za rad same letilice (grejanje, struja, akumulatori, komunikacija itd.). On se onda koristi za konkretni satelit, ili satelitski program, kada se na platformu kače pojedini specifični instrumenti, moduli, oprema, napajanja, računari, optika i sve ostalo što je karakteristično za zadatak koji ima satelit. Često se dobar 'bus' koristi za potpuno različite satelite, ali i međuplanetne sonde.

[16]Da bi mogli da snimaju površinu Zemlje po svakom vremenu, danju i noću, Ruska kosmička agencija je inicirala razvoj ovih satelita koji će biti opremljeni radarom visoke rezolucije nazvanim 'Касатка-Р'('ubica kitova'). Još 2016. je najavljeno da će ovaj satelit biti lansiran 2019.

[17]Prvo lansiranje sa ove rampe (SK-4) obavljeno je u julu 1967. i to je bio suborbitni balistički projektil 'P-7'. Prvi kosmički let s ove platforme je bio u decembru 1969. i to je bio špijunski satelit klase 'Зенит'('Космос-313'). Od 1976. rampa je unapređena za lansiranje vojnih satelita porodice 'Янтарь'.U martu1980, tokom punjenja gorivom rakete 'Восток-2M'(8A92) i u vreme dok je na platformi radilo preko 140 vojnih stručnajka, došlo je do eksplozije koja je ubila 48 ljudi. Rampa nije radila tri godine. Godine 1988. je pala još jedna raketa lansirana sa ove rampe samo 100-160 metara od postrojenja.

[18]Zadatakmu je da uvede teret u početnu orbitu oko Zemlje ili u balističku putanju koja samo na kratko ima orbitnu brzinu. Stepen je jači od 'Блока Е'koji je obavljao istu funkciju kod raketa klase 'Восток'(8K72K). Apgrejdovani III stepen (sa motorom РД-0110) prvi put je poleteo u oktobru 1960. kao deo rakete'Молния'.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 

akl2019 l
Ko dolazi na kamp? (16.06)

leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18