Nakon nedavno i zvanično potvrđene 'smrti' 'Oportunitija', postavlja se pitanje: zašto NASA nije iskoristila ovu uspešnu konstrukciju za naredne misije? Dva MER-a (Mars Exploration Rovers) 'Spirit' i 'Oportuniti' istaživali su Mars godinama (sedam i petnaest godina). I stvarno, izgledalo je da je velika greška ne pokrenuti jednu ili više sličnih misija koristeći ovu tehnologiju. Zapravo. planirano je nekoliko misija koncipiranih na MER-ovima, ali nijedna nije dobila zeleno svetlo iz nekoliko razloga. Pre svega moramo da zapamtimo da su tva dva MER-a predstavljala 'improvizovani' dizajn rođen sa ciljem da spasi obraz Nasi – i, s njom, program istraživanja Marsa (MEP) – nakon izastopnih neuspeha 'Mars Climate Orbitera' i 'Mars Polar Landera' i drugih sondi s kraja 90-ih.

n1
Rover baziran na MER-ovima za prikupljanje uzoraka.

U to vreme, NASA je imala istraživačku strategiju koja se sastojala od slanja orbitnih i statičkih sletnih sondi. Ovi poslednji, bazirani na konstrukciji 'Mars Polar Lendera', trebali su da uključe male i srednje rovere. Sonde 'Mars Surveyor 2001. i 2003.' trebale su da nose rovere bazirane na tehnologiji malog rovera 'Sojourner' sa 'Mars Pathfinder'. Međutim, kašnjenja u konstruisanju novog rovera dovela je do odluke o slanju malog rovera 'Marie Curie' – u osnovi modifikovana verzija 'Sojourner' – u misiji 'Mars Surveyor 2001'. Ali nakon neuspeha 1999. godine, NASa je odlučila da otkaže 'Surveyor' misije 2001. i 2003. i lansira dva veća MER rovera koristeći 'Mars Pathfinder' tehnologiju radi uštede vremena i para.

n2
Prototip robota FIDO(Field Integrated Design and Operations)laboratorije JPL kojim je testiran dizajn MER. MER je bio 1,5 puta veći i 2,5 puta teži

n3
Roveri FIDO, 'Sojourner' i MER.

Problem je u tome što je konstrukcija 'Mars Pathfindera' ostavljala malo mesta za slanje sonde veće težine, naročito zbog sistema vazdušnih jastuka. Zapravo, MER-ovi su mogli da budu lansirani samo ako iskoriste povoljan lansirni prozor u 2003. godini. Ako dođe do odlaganja za sledeći prozor, misija će biti otkazana. Ali na sreću, kao što svi znamo, oba robota su odletela i ostvarila veliki uspeh. Međutim, paradoksalno, kada je NASA počela sa osmišljavanjem sledeće misije za istraživanje površine Crvene planete odlučila je da zaboravi na konstrukciju MER-a i da stvori novi rover praktično od nule. Zašto? Glavni razlog je u preciznosti sletanja. Nasin prioritet je bio pažljivo istraživanje određenih područja na Marsu, te je zbog toga bilo nužno slati rovere u njihovu blizinu. Elipsa sletanja za MER-ove je iznosila 150×19 km, što je očito bilo nedovoljno za dosezanje određenih lokacija. Iz tog razloga sledeći projekat Marsovih rovera nakon MER-ova originalno je bio nazivan MSL (Mars Smart Lander), gde se pridev 'pametan' odnosio na sposobnost da sonda izvede navođeno sletanje sa velikom preciznošću.

n4
Jedan od rovera klase MER. Bili su teški po 1 tonu. Samo proizvodnja, lansiranje, sletanje i rad prvih 90 solova je koštao $850 miliona. NASA je još 2004. objavila da će roveri raditi 8 meseci i za to su spremili $2,8 miliona mesečno.

n5
Poređenje sletnih elipsi za nekoliko Marsovih lendera.

n6
Jedan od prvih dizajna 'Mars Smart Lendera', koji će kasnije biti transformisan u 'Kjuriositi'.

Misija je ubrzo promenila ime u 'Mars Science Laboratory', mada je i dalje zadržala istu MSL skraćenicu, kako bi naglasila da će rover biti opremljen autentičnom naprednom laboratorijom. Tehnologija koja je korišćena u misijama 'Mars Pathfinder' i MER nije dozvoljavala postizanje potrebne preciznosti, pa je bilo potrebno uvesti potpuno nove tehnike za sletanje. Misija MSL, koja je kasnije krštena u 'Kjuriositi', trebala je da postigne željenu preciznost uglavnom zahvaljujući korišćenju kontrolisanog ulaska u atmosferu, istu tehniku koju su koristile sovjetske kapsule sa ljudskim posadama, kako bi se izbegao čisto balistički ulazak. Na taj način sletna elipsa 'Kjuriositija' bila je smanjena na samo 20×6,5 km. Još jedna prepreka u korišćenju MER-ovog dizajna bio je i njihov ograničeni rok. MER-ovi su bili konstruisani da rade 90 solova – Marsovih dana – i, za to vreme, oni su trebali da prevale samo oko 2 ili 3 km, što je očigledno nedovoljno za adekvatno istraživanje Marsa. Dodatni problem je bila i ograničena nosivost MER-ova.

n7
Poređenje nekoliko Marsovih rovera.

n8
Roveri bazirani na MER-ovima, koji treba da učestvuju u misijama prikupljanja i slanja uzoraka na Zemlju. Prikazana je mala raketa koja bi nosila malu količinu uzoraka i donela ih na Zemlju.

n9
Roveri za uzimanje uzoraka zasnovani na MER.

n10
Prototip kapsule za dopremanje uzoraka s Marsa.

Uprkos svemu, krajem prošle decenije predloženo je da se konstrukcija MER-a reciklira i pošalje rover u misiji za prikupljanje uzoraka (MSR). Taj rover je trebalo da sakupi uzorke Marsovog tla, sipa ih u malu raketu koja bi ih odnela u orbitu oko Crvene planete. Međutim, NASa je odlučila da ova konstrukcija nije optimalna te se odlučila za veći rover, što je 2010. godine rezultiralo sa 'MAX-C' ('Mars Astrobiology Explorer-Cacher'; misija 'Mars 2018' koja je trebalo da bude lansirana zajedno sa evropskom misijom 'ExoMars'), roverom od 340 kg, koji je otkazan u korist 'Marsa 2020', dvojnika 'Kjuriositija'. Ironijom sudbine, konstrukcija 'Mars Polar Lendera' – ili bolje rečeno 'Mars Surveyor 2001' – pokazala se dugotrajnijom i ponovo je korišćena u sondama 'Phoenix' i 'InSIGHT'. Ukratko, NASA je odlučila da zaboravi konstrukciju MER jer ima previše ograničenja za njene ambiciozne misije.

n11

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   
Drago D
0 #3 Drago D 25-02-2019 22:48
:-)
Accu
0 #2 Accu 25-02-2019 13:27
Kada je zvanični start dugo očekivane i istorijske "Mars sample-return mission"?
marino1
+2 #1 marino1 24-02-2019 19:02
a uuu..e ovo nisam znao..hvalaaa
Dodaj komentar