Znam, znam... kosmos je još jedno potencijalno polje velikih sila, ali zato postoje programi antisatelitskog oružja (ASAT) i sateliti 'inspektori' sposobni da se približe drugom satelitu i ispita ga ili ga uništi. Mnogo je komplikovanije utvrditi koliko neka zemlja ima operativnih satelita u nekom trenutku ili koji je od njih vojni. Ovo poslednje bi trebalo da je prosto ali nije jer mnogi sateliti oko Zemlje imaju i vojnu i civilnu ulogu (čak i Španci imaju satelit 'Paz'); a to bi moglo da se kaže i za GPS, ГЛОНАСС i Beidou navigacione sisteme. Za Ameriku, zemlje koje predstavljaju potencijalnu pretnju u kosmosu su, uglavnom, Rusija i Kina, obe zemlje sa čvrstim kosmičkim programima i opremljene antisatelitskim sistemima.

rk1
Taman su Amerikanci mislili da su se nekako rešili crvene boje, kad ono međutim ... Raketa sa brodom 'Shenzhou 9' sa posadom na rampi (na zastavi piše 'Shenzhou 9')

Prema izveštaju Obaveštajne agencije za odbranu (DIA[1]) Američkog ministarstva odbrane, Rusija ima – ili je imala 1. maja 2018. – ukupno 146 operativnih satelita, od čega je veliki broj vojni. Od tog broja, 77 su komunikacioni, i vojni i civilni, a 28 pripada GLONASS pozicionom sistemu. Tek 12 je posvećeno naučnim ili tehnološkim zahtevima. Sa druge strane, Kina raspolaže sa 240 aktivnih satelita, među kojima preovađuju civilni sateliti. Za razliku od Rusije, većina, njih 124, okrenuta je zadacima posmatranja Zemlje i šijunaži. Drugu grupu čine naučni i tehnološki sateliti: njih 60. Na kraju, navigacioni sistem Beidou broji trenutno 28 mašina. Kina za komunikaciju ima samo 34 satelita

rk2
Aktivni ruski sateliti prema tipu aktivnosti. (DIA)
rk3

Aktivni kineski sateliti prema tipu aktivnosti. (DIA)

Na Američki užas[2], Kina je 2007. demonstrirala svoju sposobnost korišćenja ASAT oružja na niskim orbitama – stvarajući ogromnu količinu fragmenata u tom procesu – a 2013. je lansirala nešto što su eksperti ocenili kao prototip ASAT sistema koji može da gađa ciljeve i na geostacionarnoj orbiti[3]. Setimo se da je lane Kina bila zemlja sa najviše orbitnih lansiranja (34% ukunog broja u svetu), a da je Amerika bila tek na drugom mestu (sa 27%) a Rusija na trećem (18%). Kina ima četiri kosmička centra: Taiyuan, Jinquan, Xichng i Wenchang. Noveракете 'Dugi Marš CZ-7 i CZ-5' na kerozin i tečni kiseonik lansirane su sa Wenchanga, koji se nalazi bliže ekvatoru, dok letovi sa posadama koriste centar Jinquan. Rusija ima tri lansirna centra: Pleseck, Bajkonur i Vastočni. Njima treba dodati i rampu za 'Sojuz-ST' u Francuskoj Gijani, čijim uslugama menadžeriše evropska kompanija 'Arianespace', i bazu Jasni (stara raketna baza Dombarovski) odakle se lansiraju rakete 'Dnepr' (modifikovane interkontinantalne rakete tipa R-36M1 'Voevoda'). Kosmodrom Bajkonur se najazi na iznajmljenom placu u Kazahstanu, zbog čega je Kremlj insistirao na izgradnji kosmodroma Vastočni kao alternative Bajkonuru, iako trenutno poseduje samo rampu za rakete 'Sojuz'. Rusija poseduje dobre ASAT sisteme a razvija lasersko oružje koje može da oonesposobi neprijateljske satelite.

rk4
Ruski lansirni sistemi. Pogrešno je napisano da će se buduća teška raketa zvati 'Energija-5', jer se zna da će nositi ime 'Jenisej'.

rk5
Kineski lansirni sistemi.

rk6
Ruski lansirni centri.

rk7
Kineski lansirni centri.

Ali sve ove cifre su smešne naspram 859 aktivnih satelita koje ima SAD. Pentagon poseduje više vojnih satelita nego bilo koja druga nacija na svetu, uključujući skupe i složenje špijunske satelite 'Crystal KH-11' – autentične kosmičke teleskope okrenute ka Zemlji – ili četiri radarska satelita 'Topaz', a da ne govorim o obaveštajnim satelitima 'Orion' koji se nalaze na geostacionarnoj orbiti, opremljene sa velikom antenom prečnika 29 metara – sve do nedavno verovalo se da je to antena od 100 metara ali sad znamo da je manja – koja može da locira signale na tlu sa velikom prostornom preciznošću. Za detaljniju analizu ovih američkih satelita bilo bi lepo da imamo neki izveštaj sličan DIA-in, ali koji potiče od 'neprijatelja'.

U svakom slučaju, trenutn aktivnih satelite svih zemalja u orbiti ima oko 1800. Ukupno je oko 5000 satelita u orbiti, što operativnih što neaktivnih, od oko 8200 lansiranih od kada je započelo kosmičko doba 1957. godine. Pored ovih satelita, američka strateška komanda USSTRATCOMima katalog sa najmanje 21.000 objekata u orbiti dimenzija većih od 10 cm (većina su komadi slomljenih satelita ili gornjih stepena raketa). U nadolazećim godinama, lansiranje kjubsatova i drugih malih satelita, koai novih konstelacija komunikacionih satelita, kao što je 'SpaceX-ov' 'Starlink', uzrokovaće značajno povećanje broja satelita u orbiti[4], zbog čega će svaki put sve više rasti interes za razvoj sistema za sakupljanje kosmičkog otpada.

rk8
Ukupan broj aktivnih satelita.

rk9

Američki špijunski satelit. Oni su davno počeli da rade na antisatelitskim oružjem – još su 1985. raketom ASM-135 ASAT gađali satelit 'Solwind P78-1' – iako je to bilo zabranjeno međunarodnim dogovorima.

 

[1]Još jedna opaka firma: četvrtinu svih obaveštajnih izveštaja koji svakog jutra čekaju američkog predsednika na stolu u Beloj kući su od DIA. Podatke prikupljaju iza linija frontova, a polovina od 17.000 zaposlenih rade preko okeana na stotinama lokacija i američkih ambasada u 140 zemalja. Mnogi špijuni su platili glavom za svoje aktivnosti za i protiv DIA. Protiv njih je bilo nekoliko ozbiljnih istraga, a kanadski rokeri su im tražili $660.000 jer su uz njihovu muziku mučeni ljudi u Gvantanamu! Ima brojnih dokaza za njihovu duboku upletenost u napade Al-Kaide 11. septembra 2001. na Trgovinski centar u NY... Upleteni su u sva zbivanja u S. Koreji i Iranu. U permanentnom su rivalskom sukobu sa CIA, gde se koriste sva sredstva... Rekoh već – opaka ekipa.

[2]Istog dana se ministar odbrane SAD Donald Ramsfeld obreo u Pekingu protestujući, ali je naišao na 'ladan doček. Samo koju godinu ranije, lično on se zalagao za mogućnost da njegov predsednik može da pošalje oružje u kosmos da bi branio nacionalne interese, što je dovelo do jednostranog povlačenja Amerike iz 30 godina starog dogovora sa Rusima o antibalističkim raketama (ABMT, po kome bi obe strane imale 2×100 antibalističkih projektila) i otvorilo im vrata za korišćenje kosmosa u svrhu odbrane. Kao odgovor, Kina je tada započela svoj kosmički odbrambeni program, uključujući i protivsatelitsku odbranu.

[3]Ta orbita je visoka oko 36.800 km; ISS leti na visini od oko 400 km, a GPS na oko 20.000 km, što dalje od raketa sa Zemlje.

[4]Jedna od američkih taktika da što lakše sakriju svoje bitne satelite. Recimo, 'Starlink' planira da u sledećih pola decenije lansiraju čak 12.000 malih i jeftinih satelita.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 

leksikon 190


stranica posmatraci2019


CURRENT MOON


tvastronomija18